(Ne) padaju zidovi

U nedemokratskoj državi, u ,,otetoj“ državi, ključ je ubediti pojedinca da je sam i da kao takav ne može uraditi ništa.

Slušala sam predsednika kako sa podsmehom govori da su čak i ljudi koji nemaju automobil izašli na protest, te da je to paradoks protesta. Slušam protestanta kako govori da to radi iz solidarnosti sa drugima. Ne, nije to solidarnost sa drugima, to je, prijatelju, solidarnost sa najlepšim ti godinama života u kojima ti nemaš automobil – jer verovatno nemaš od čega da ga kupiš.

Ne mogu da verujem da ću napisati ovu rečenicu: za to nije kriv čak ni predsednik. Krivi su oni koji kao i ti misle da u borbi za ljudska prava učestvuju iz solidarnosti, a ne iz lične potrebe za pravdom, pre svega, prema sebi.

Ako cena padne, pašće i zidovi za koje već decenijama verujemo da su horizont.

Autorka je novinarka i spisateljica iz Novog Pazara