O trampizmu kroz srpske naočari

Bilo je revolucija i „revolucija“, čiji je cilj bio oslobađanje od ropstva, od kmetstva, pa sve do sadašnjih borbi da se spreče tendencije uspostavljanja vlastodržačkih klasa zasnovanih na porodično-nasledno-klijelintelističko-partijskim pristupima (PNKPP) čiji je direktan rezultat – sve masovnija klasa prekarnih radnika.

Eto, na primer, Donald Tramp. Bio je izabran za predsednika SAD, posle vladavine predsedničkih familija Kenedijevih, Bušovih, Klintonovih, jer su Amerikanci osetili da će vrag da odnese svaku njihovu nadu o slobodnom životu na kojoj su zasnovane SAD ako za predsednicu bude izabrana Hilari Klinton.

A s druge strane, njen protivkandidat – neobični i kočoperni Donald Tramp je obećavao da će prekinuti dotadašnji koncept vladavine Amerikom zato što PNKPP ne omogućuje većinskom delu građana koji su izvan porodično-klijentelističko-partijskih šema da sa punim kapacitetom uživaju u slobodnom i institucionalno uređenom poslovnom i državnom ambijentu i da ga na demokratski način unapređuju u korist svih.

Međutim, Tramp je odmah po ustoličenju u javni prostor uneo tabloidnost, kič, inat, mačizam, nesputano ja-pa-jajstvo, lažljivost, potcenjivački pristup prema svemu onome što ne izvire iz njega, gušenje institucija itd. i, što je najgore, počeo je sa instalacijom svoje brojne familije u državni vrh, sa namerom da i on krene putem prethodnih predsedničkih familija.

Zato su ga američki birači na minulim predsedničkim izborima, uz dosta napora, smenili, jer se „trampovsko-maligni pristupi vladanja“ brzo ukorenjuju među ljude u svim državama i na kontinentima.

Izabrali su, kao manje opasnog po razvoj demokratskih prava i sloboda, Džoa Bajdena, sa nadom da on neće pokušati da reuspostavlja prethodne modele predsedničkih vladavina, i da će šansu dati mladosti, znanju i poslovnoj inicijativi.

I u Srbiji se od sredine osamdesetih godina prošlog veka, sa više ili manje grubosti i/ili lažnog prenemaganja, neguju „trampovsko-maligni pristupi vladanju“, koji su u sajdejstvu sa već prilično očvrslim PNKPP doveli do uspostavljanja brojnih vladalačko-vlastelinskih klijentelističko-partijskih familija, kojima pucaju prsluci zbog sve većeg broja novostvorenih obespravljenih polugladnih prekarnih radnika, seljaka i penzionera, kao i zbog naglog rasta nepismenosti, urušavanja kulture, obrazovanja, nauke i masovnog iseljavanja mladih.

Da bi se neko uverio dokle se stiglo u Srbiji sa implementacijom PNKPP, dovoljno je da samo pregleda personalne nastavničko-naučne sastave naših univerziteta i fakulteta, jer su i u tim važnim institucijama, na kojima je zakonom zabranjeno političko delovanje i organizovanje, porodično-partijski odnosi postali „motori“ njihovog „kretanja kroz vreme“ i „alati“ naučne selekcije.

Možda je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, zbog toga što je uspevao da odbrani svoj areal od PNKPP, i postao ovo što jeste danas – rasadnik vrhunskih stručnjaka koje priznaje i priželjkuje ceo svet.

Autor je profesor univerziteta