Pravno nasilje u pravosuđu Srbije

Među glavnim problemima pravnog sistema u Srbiji su slaba kontrola sudstva od strane javnosti. Neefikasnost pravosudnog sistema u parničnoj i izvršnoj materiji ima problem u smislu nesrazmerne dužine sudskih postupaka kod beogradskih sudova.

Uzrok za ovo treba tražiti u nekvalitetnim procesnim zakonima sa velikim brojem pravnih normi, kao i nizak nivo pravnog znanja kod pojedinih sudija u parničnoj i izvršnoj materiji.

Parnice javnih preduzeća JKP Infostan i JKP Vodovod i kanalizacija protiv građana sa svojim enormnim brojem predmeta opterećuju sudove. Ono što je nekada bilo funkcionalno sada to više nije.

Promena mreže sudova u Beogradu pokazala se apsurdnom.

Od nekadašnjih pet sudova u Beogradu u početku reforme ostao je jedan sud, a što je dovelo do potpune agonije u pravosuđu beogradskih sudova, a zadnje je da sada imamo tri osnovna suda i Viši sud u Beogradu.

Lepše zvuči „Osnovni sud“ i „Viši sud“ od opštinskog i Okružnog suda.

Hteli smo da funkcionišemo kao sudovi u Minhenu.

Sada zbog toga ne mogu da završim najobičniju parnicu godinama.

Glavni akcenat treba staviti na otvorenost pravosuđa i na njegovu transparentnost.

Pravosuđe danas postoji za sebe ali ne za građane.

Reformatori u pravosuđu Srbije su isti evo dve decenije i to treba promeniti da bi nam svima bilo bolje. Svi smo svedoci da u Srbiji postoji pravno nasilje u pravosuđu ali izgleda da to ne sme da se govori zbog višeg interesa.

U jednom predmetu kod Trećeg osnovnog suda u Novom Beogradu koji je započet 2019. godine, u kome je predmet tuženog zahtev naknada štete nastale u saobraćajnom udesu, u kome do danas nije doneta odluka postupa sada četvrta sudija a ročište zakazano za 28. 2. 2024. g. nije održano a sledeće je zakazano za 8. novembar 2024.

Postavljam pitanje zašto Treći osnovni sud u Beogradu zakazuje rasprave u nerazumnim rokovima od osam i pa i preko 12 meseci.

Pritužbe zbog nerazumnih rokova sudskoj upravi suda i Ministarstvu pravde Republike Srbije su bez efekta, samo puko dopisivanje između njih, potpuna inertnost, kao i zahtev za suđenje u razumnom roku koji se odbija.

U sudskom postupku od strane pojedinih sudija donose se apsurdne odluke, kako rešenja tako i presude, koje bih imenovao kao „đavolje“ odluke.

Pojedini sudski veštaci daju nalaz i mišljenje koji odskaču od realnosti pa i ove nalaze i mišljenja imenujem kao „đavolje“ nalaze i mišljenja.

Nikome ne treba ovakav sud.

Autor je advokat iz Zemuna

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.