Smanjenje umanjenja penzija

Od njegovog stupanja na snagu 28. oktobra 2014. godine, penzionerima se ne isplaćuju penzije utvrđene pravnosnažnim rešenjima PIO fonda, već umanjene u zavisnosti od njihove visine. Saopšteno je da će posle ukidanja Zakona penzije biti veće za 8,4% do 13% u odnosu na 2014. godinu. U najavi je rečeno i to da je ukidanje Zakona sa ovakvim rastom penzija usklađeno sa predsednicom Vlade a da se njihov dogovor zasniva na ekonomskim i političkim parametrima. Okolnost da pravni parametri nisu uzeti u obzir zabrinjava, jer su donošenje i ukidanje Zakona, kao i posledice koje usled toga nastaju, pravna pitanja koja se ne mogu slobodno dogovarati već moraju biti zasnovana na Ustavu.

Ustav, u čl. 70. i 97, određuje da pravo na penziju uređuje sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim se jedino i može utvrditi ili izmeniti visina penzije. Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije izmenio, niti je mogao da izmeni, visinu penzija, pa je ona nominalno ostala ista i posle njegovog donošenja. O tome svedoče mesečni obračuni penzijskih primanja PIO fonda sa dva podatka: prvi se odnosi na iznos penzije utvrđene na osnovu sistemskog zakona; drugi se odnosi na iznos privremenog umanjenja po spornom zakonu. Prvi podatak nije mogao biti menjan, jer označava imovinu korisnika penzije stečene radom na osnovu sistemskog zakona čije mirno uživanje jemči član 58 Ustava. Drugi podatak govori o nasrtaju Zakona o privremenom uređivanju načina penzija na imovinsko pravo korisnika penzije, kojim se protivpravno oduzima deo penzije stečene uplaćivanjem doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u toku radnog veka.

S obzirom na rečeno, po ukidanju zakona kojim je narušeno Ustavom zajemčeno mirno uživanje imovinskog prava na penziju, najpre se korisnicima mora vratiti ono što im je protivpravno oduzeto, pa se tek onda može govoriti o eventualnom povećanju penzija. Ali, ne u odnosu na 2014. godinu, nego u odnosu na visinu penzije koju bi korisnik ostvario da Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije donet. Pritom se mora uzeti u obzir i to da su penzije, dok je taj zakon bio na snazi, realno umanjivane suspenzijom njihovog aprilskog i oktobarskog usklađivanja sa povećanjem troškova života na osnovu člana 80b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Ukoliko država, po prestanku spornog zakona, ne postupi kako bi morala (ako hoće da bude pravna), korisnici penzija će, neposredno ili preko svojih sindikata, nastaviti započeti put zaštite svojih prava, a ako ih ne ostvare pred domaćim sudovima – zatražiće pravdu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. NJima će se pridružiti i naslednici umrlih penzionera zahtevom za naknadu štete u visini neostvarene nasledničke dobiti usled neustavnog umanjivanja penzija njihovim precima. Korisnici penzija i njihovi naslednici imaju pravo i na kamatu. Pošto građani plaćaju kamatu kad su u docnji sa obavezama prema državi, onda i država mora da plati kamatu zbog docnje prema građanima.

Poverioci svoja potraživanja mogu da ostvaruju prema PIO fondu – kao dužniku obaveze, i prema Republici Srbiji – kao garantu obaveze tog fonda po članu 173 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji