Tri praseta na marihuani (beloruska romansa)

Nosim se mišlju, reče Tomahavk, da podnesemo molbu za legalizaciju našeg svinjca. Kad ako ne sad, reče dalje Tomahavk, toliki će legalizovati svoje vile i zgrade takoreći budzašto, pa zar treba mi da živimo doveka u ovom nelegalnom svinjcu. Kao prvo, dometnu Suši, imaj na umu da nećemo živeti doveka poput pravoslavnih i ostalih hrišćana, oni će nakon smrti pravo u raj ili pakao, a mi ćemo pravo u kobasice, bajaderice, čvarke i ostale mesne i neumesne prerađevine, što mu, filozofski posmatrano, dođe bolje nego večni život. Samo neskromna i nezajažljiva budala poput čoveka, dometnu dalje Suši, ima potrebu da živi ili vlada doveka.

Imam predlog, reče Burito, zašto ne bismo napisali pismo patrijarhu Porfiriju i zatražili da budemo kršteni i primljeni u Srpsku pravoslavnu crkvu, ipak smo mi, tri praseta, srpska prasad, a ne tamo neka litvanska ili irska prasad. Ontološki posmatrano, reče dalje Burito, zašto bi samo ljudi zvani Srbi imali pravo na večni život, valjda smo i mi, tri praseta, nekakvi Srbi, rođeni smo i umrećemo u Srbiji, celog života postimo, ne bi li nas, na koncu, tačnije, ne na koncu već na ražnju, ljudi zvani Srbi u slast pojeli ne trepnuvši.

Ipak mi se čini, reče Tomahavk, da se situacija po pitanju svinja u Srbiji menja. Predsednik Vučić, reče dalje Tomahavk, nedavno je poduže razgovarao sa izvesnim Bakom Prasetom, stoga očekujem da će svinje u Srbiji, uz doslednu primenu Mrdićevih zakona, uskoro dobiti prava kakva nikad nisu imale; svinjama će, takoreći, biti dopušteno sve. Bojim se, reče Suši, da se to odnosi na oportunističke svinje, ne i na nas, autentične svinje. A ja se bojim, odbrusi Tomahavk, da si ti jedna autošovinistička svinja koja mrzi sve što je srpsko, tačnije, predsednika Vučića, brata predsednika Vučića, sina predsednika Vučića, uopšte porodicu predsednika Vučića. Dosta vas dvojica, dobaci Burito, ne budite svinje! Ostajem pri tome, dobaci dalje Burito, da se pismom obratimo patrijarhu Porfiriju koji će nam potanko razjasniti kakav je duhovni položaj svinja u Srbiji, ipak je on duhovni poglavar, a meni su potrebna duhovna razjašnjenja, glava mi puca od dijalektičkog materijalizma.

Porfirije je duhovnik, reče Suši, onoliko koliko je i Lukašenku stalo do ljudskih prava. Taj je samo, reče dalje Suši, pustio dugu bradu, obukao crnu aljinu, mlatara kandilom, te, tako mističnog izgleda, Srbima podvaljuje tralalajke o sabornosti, zagrobnom životu, ruske romanse, beloruske romanse, kosovske žalopojke, ali i priče o tome koliko su nas klali. Tačno je da su nas klali, dometnu Burito, ali tolike su klali, nas prasad i dalje kolju nemilice, uostalom, svetska istorija je istorija noža. Nema ništa pogubnije, dometnu dalje Burito, nego ostati zanavek zaglavljen u poziciji žrtve; pozicija žrtve jednom narodu učini to da svi dignu sve četiri uvis, podložni su teorijama zavere, nariču kako ih svi mrze i kako im strani faktori nameštaju vođe, da ne pominjem kako sve to jednom narodu zna da posluži kao slatki izgovor za nepreuzimanje sopstvene odgovornosti, pa i za činjenje zločina. Tim se jeftinim trikom, reče Suši, podmuklo služi predsednik Vučić, jer kad si odeven u odore žrtve – nesmetano seješ zlo.

Napuštam svinjac, uzviknu Tomahavk, ne mogu više da slušam vaša baljezganja o ocu nacije pod čijim će vođstvom svinje doživeti vrtoglavi i nezapamćeni uspeh. Svinje će, tvrdim vam, uzviknu dalje Tomahavk, biti milioneri, estradne zvezde, medijski magnati, ministri ovoga i onoga, direktori gimnazija, direktori javnih i tajnih preduzeća, a ne mogu da isključim mogućnost da će svinje uskoro zameniti i urednike u Danasu i N1. Uostalom, uzviknu i ovo Tomahavk, idem pravo za Beograd, osnovaću Svinjsku partiju Srbije (SPS), i pružiću bezrezervnu podršku predsedniku Vučiću na izborima; nemojte se zaprepastiti ukoliko me uskoro budete videli u emisiji Hit tvit pored Nebojše Krstića zvanog Krle, Branislava Lečića zvanog Leka i Arnoa Gujona zvanog Guja.

Gonjeno političkim ambicijama, prase zvano Tomahavk demonstrativno napusti svinjac, ostavivši zauvek za sobom prasad Sušija i Burita. Dok je poletno kaskalo ka Beogradu, negde na trećem kilometru puta između Velike Drenove i Milutovca, prase ugledaše izvesna braća Rajić, daleki rođaci braće Bajić. Ščepaše ga na brzaka, odnesoše kući, zaklaše, ispekoše, te u slast pojedoše, usput se krsteći i zahvaljujući bogu što im je poslao prase. Tako to biva u životu. Neke se svinje rode pod srećnom zvezdom, a neke ne.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.