Prvo, da je sud podložan pritiscima. Drugo, da je spreman da na brzinu donosi odluke od ogromnog značaja za društvo, kad oseti „podršku“ izvršne vlasti, a da nije spreman da te iste odluke donese ni posle mnogo više vremena kad treba potpuno samostalno da preuzme odgovornost za njih. I na kraju da su manje više svi ljuti na Sud zbog ovakve odluke. Četvrti zaključak bi bio da će uprkos svemu, ovakva odluka konačno uneti nekakav red u pitanje u kojem je do danas vladalo opšte rasulo pravne prakse.

Konkretno, sud koji je jako dugo vremena odbijao da donese svoj pravni stav o valutnoj klauzuli u francima, odjednom je promenio mišljenje kada je 100 ljudi počelo da kampuje na njegovim vratima. Sud ne bi smeo nikad da odlučuje pod bilo čijim pritiskom.

Ako je VKS imao principijelan stav da o ovom pitanju nema razloga da odlučuje, onda zarad očuvanja sopstvenog integriteta – jer ne zaboravimo – u pitanju je najviša sudska instanca u Srbiji, taj stav nije smeo da menja zbog toga što grupa ljudi demonstrira pred njegovim vratima.

Problem je još veći jer, kako sada deluje, Sud čak nije ni odlučio pod pritiskom okupljenih građana, već po migu lično predsednika države, koji je okupljenim dužnicima sugerisao da će država pomoći ako VKS odluči u njihovu korist. Par dana kasnije VKS je odlučio u njihovu korist. Koliko je time Sud potkopao sopstvenu nezavisnost?

Zatim je, očito u žurbi, doneto pravno shvatanje bez ikakvog obrazloženja, pozivanja na zakonske odredbe ili ranije stavove Suda, što je razbesnelo banke, ali, kako se ispostavilo, i bar jednu grupu dužnika.

Uprkos tome, ovakav stav predstavlja pomak, jer sada svi niži sudovi imaju mišljenje na koje mogu da se oslone, što će ujednačiti pravnu praksu i konačno dovesti do nekakvog rešenja. Kako će to rešenje na kraju izgledati verovatno će biti poznato vrlo brzo.

Povezani tekstovi