Foto: Privatna arhiva
„Najlepši grad je onaj u kome je čovek srećan” – E. M. Remark
Ovih dana je moj grad ponovo na ulici. Ustale su Kragujevčanke i Kragujevčani protiv nasilja koje je preplavilo ovo društvo, protiv opšteg bezumlja kojim nas kao modelom ponašanja bombarduje aktuelni režim sa svake pozicije u javnom prostoru.
Posledice su nemerljive. Danak je plaćen životima dece. Srbija je zavijena u crno, a atmosfera straha i strepnje se razlila do svakog njenog kutka. Sa prepunog Đačkog trga, kolona svesnih, hrabrih, dobronamernih ljudi, je prošetala kroz centar grada, do čuvenog Krsta, šaljući poruke pomirenja, ljudskosti i solidarnosti.
Volim slobodarski duh Kragujevca. Pružiti otpor okupatoru, autokratama i totalitarizmu predstavlja genetski kod ovoga grada, a za nas, njegove današnje stanovnike, građansku obavezu i dug prema nasleđu. U svemu prvi, što često volimo da istaknemo, Kragujevac je bio perjanica i predvodnik promena i u borbi protiv režima prethodnog autokrate s kraja dvadesetog veka, a takav se duh i energija i danas od njega traže i očekuju.
Prestonica rokenrola i ja smo se zavoleli davno. Prva pank kaseta koju sam slušao bio je KBO!. Poklon od Žuće pankera, basiste iz Velike Plane, koji nam je, tada klincima, poklonio i punu kesu razne druge pank muzike da se „edukujemo” i pravimo šutke. Zbog toga smo kasnije često izlazili baš ovde jer je u Plani manjkalo svirki i mesta sa dobrom muzikom i atmosferom engleskih pabova.
Muzički ukus se posle širio u raznim pravcima, ali te prve pouke o slobodi, jednakosti, čovečnosti, borbi protiv sistema i svake vrste lažnih autoriteta, su trajno definisale moj karakter koji se zbog toga, tako bar mislim, kasnije lako uklopio u karakter ovoga grada.
Zato, kada sam upisao fakultet i iznajmio prvu studentsku sobu, znao sam da ću ovde zauvek i ostati. Sećanje na te dane mami osmeh na lice. Univerzitet kao najlepši ukras grada. Mladost koja se svake godine sliva sa svih strana, koja oplemenjuje, obogaćuje i čini ga da bude lepršav, nasmejan, moderan i kosmopolitski.
Ispravnost mog izbora Kragujevac je uvek opravdavao i potvrđivao. Ovaj grad je prostor u kome su mi se ostvarivali snovi, profesionalni i privatni.
Međutim, činjenica je i da se vreme promenilo. Isplivali su neki ljudi kojima ništa nije sveto, koji umanjuju i rasprodaju potencijale kojima grad raspolaže, kvare njegov izgled, šire pesimizam, strah i apatiju, potpuno zanemarujući značaj, ulogu i interese Kragujevca i njegovih stanovnika.
Danas mi moj grad deluje nezaštićeno, zbunjeno i zatečeno. Kao da ne veruje da neko može ovako prema njemu da se odnosi. Da neko može da mu ruši građevine kojima se ponosi, da mu ruži lice neplanskom gradnjom, arhitektonskim haosom i infrastrukturnim kolapsom. Da ga iskorišćava i pljačka. Da zbog toga kaska za drugima umesto da predvodi.
Ne smemo to da dozvolimo. Kragujevac čeka na nas. Na nas sa početka priče. Na nas koji ga volimo i koji se njime ponosimo. Na nas koji želimo i možemo da mu pomognemo.
Da ga očistimo, da ga umijemo, da ga razvijemo. Da se ni pred jednim gradom ne postidi. Da ponosno dočeka svakog gosta, turistu i putnika namernika. Da se diči onim što ima i onim što jeste. Da svetla baca daleko kao što i zaslužuje. Da bude grad srećnih ljudi.
Za Kragujevac se vredi boriti. Ja mu najmanje toliko dugujem.
Autor je advokat iz Kragujevca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
