A gde je odluka o opozivu tajnosti dokumenata o prisluškivanju? 1Foto: Medija centar

U Srbiji je taj sistem uređen Zakonom o tajnosti podataka, koji stepen tajnosti štiti oznakama: „državna tajna“, „strogo poverljivo“, „poverljivo“ i „interno“. Ko zaštićeni podatak koristi ili zna za njegovu sadržinu, dužan je da ga čuva od javnosti ne samo dok obavlja funkciju ili posao koji vrši nego i nakon toga, sve dok zaštita traje. Tu odstupanja u primeni normativnog sistema najčešće i nastaju.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić uznemirio je građane kada je 1. avgusta 2019. godine, u javnom obraćanju pred kamerama TV „Pink“, lako i veselo izneo sadržinu dokumenata o prisluškivanju iz arsenala Bezbednosno-informativne agencije, zaštićenu oznakom „državna tajna“ koja se, po članu 14 stav 1 tačka 1 Zakona o tajnosti podataka, određuje radi „sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije“.

Pošto se tokom javnog obraćanja na jednom dokumentu videla oznaka „državna tajna“, medijske poslenike je, pre svega, zanimalo da li je navedena oznaka opozvana. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović smatra da je predsednik Vučić opozvao oznaku tajnosti – samim čitanjem sadržine dokumenta („Danas“, 3-4. avgust 2019. godine). Nakon toga je sam predsednik izjavio da je, kao ovlašćeno lice, na osnovu člana 26 Zakona o tajnosti podataka, opozvao oznaku tajnosti sa javno čitanih dokumenata.

Nije, međutim, rekao ni zašto je, ni kako je to učinio. Predsednik Republike, po pomenutom članu, odista može da opozove oznaku tajnosti, ali samo „ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza“, a kad nađe da ti razlozi i postoje onda, po članu 22 stav 2 istog zakona, „donosi odluku o opozivu tajnosti, koja mora biti obrazložena“. Ove odredbe dovode predsednika u stanje obaveze da javnost upozna sa obrazloženom odlukom o opozivu tajnosti, kao i sa datumom koji mora da prethodi javnom iznošenju njene sadržine.

Član 28 Zakona o tajnosti podataka obavezuje predsednika Vučića da, kao ovlašćeno lice, bez odlaganja, u pisanom obliku obavesti organe javne vlasti koji koriste tajne podatke i lica koja imaju pristup tim podacima da je opozvao tajnost dokumenata saopštenih javnosti. – Ova obaveza ukazuje da opoziv tajnosti nije mogao biti učinjen samim saopštavanjem njene sadržine, kako je izjavio ministar unutrašnjih poslova.

Neovlašćeno saopštavanje podataka zaštićenih oznakom „državna tajna“ je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od jedne do deset godina, a ako je radnja tog dela izvršena iz koristoljublja, onda sledi kazna zatvora od pet do petnaest godina. To je predviđeno članom 98 st. 3 i 4 Zakona o tajnosti podataka.

Propust u pogledu promptnog obaveštavanja određenih organa javne vlasti o opozivu tajnosti u smislu člana 28 pomenutog zakona, predstavlja prekršaj za koji se odgovornom licu može izreći novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara, što je predviđenom članom 99 tačka 10 Zakona o tajnosti podataka.

Nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka vrši Ministarstvo pravde koje podnosi krivične prijave i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, što je predviđeno članom 97 stav 1 tačka 7 Zakona o tajnosti podataka.

Predsednik Vučić je, gordeći se, izjavio da je jedini nosilac javne funkcije a izabran neposredno od građana. Zato je valjda i dozvoli o sebi da kaže kako je oznaku „Državna tajna“ sa dokumenata o prisluškivanju skinuo u skladu sa članom 26 Zakona o tajnosti podataka, priznajući da taj zakon ima i drugih članova, ali da njemu ne pada na pamet da se bilo kom pravda jer bi to uradio i da tih članova nema. E pa, kad je tako, neka bar biračima saopšti o kojim zakonskim odredbama nije vodio računa i šta njegovu volju čini jačom od zakona.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.