Foto: Medija centarU organizaciji strukovnog udruženja Društva sudija i uz agilnu podršku Fonda za otvoreno društvo, održane su stručne rasprave na temu odnosa između nastavnih programa pravnih fakulteta, pravosudnog ispita i pravosudne akademije.
Dobra strana ovih susreta svakako je bilo učešće manje-više svih zainteresovanih strana, što znači predstavnika sudija, pravosudne akademije, akademske zajednice, i posebno ministarstva pravde na čelu sa ministarkom. Takođe, učesnici ovih skupova imali su prilike da se u upoznaju i sa iskustvima iz drugih evropskih zemalja (npr. Holandija, Portugal i dr). Još jedna dobra strana ovih susreta je u tome što su različiti argumentovani stavovi doveli do prepoznavanja nekoliko ključnih „izazova“ koji uzrokuju neefikasnost pravosuđa i stvaraju prepreke za povećanje efikasnosti obuke budućih sudija.
Sumirajući raspravu i zaključke, mogu se identifikovati dve glavne problemske celine. Prva je strukturne prirode i tiče se opšteg položaja pravosuđa, posebno sudova, u sistemu podele vlasti; dok je druga programske prirode i odnosi na uspostavljanje premisa ličnog integriteta, unapređenje stručnog znanja i sticanju specifičnih veština budućih sudija.
Da bi sudska vlast mogla da ispuni svoju ustavnu obavezu nezavisnosti mora se otkloniti ozbiljna sistemska prepreka koja se odnosi na tzv. obaveznost sudske odluke. Pri tom se ne misli samo na obaveznost pojedinačne sudske odluke (npr. naplate novčane kazne), već na osnovni princip vladavine prava koji počiva na premisi da se u istim pravnim situacijama moraju doneti sudske odluke iste sadržine (npr. da se svim veteranima priznaju dnevnice).
Ovaj strukturni defekt koji omogućava različitim sudovima da „legitimno“ donositi različite (čitaj: suprotne) odluke u istim pravnim situacijama, podriva princip sudske nezavisnosti, onemogućava efikasnu internu kontrolu od strane najviših sudskih instanci i otvara mogućnost „bočnog upada“ nelegitimnih uticaja u hijerarhijski nedovoljno integrisan sudski sistem. S tim u vezi treba posebno istaći da stvarnu nezavisnost sudstva nije moguće ostvariti samo na osnovu principa „sud primenjuje zakon“, već je potrebna i odgovarajuća „dodata vrednost“ koja sadržinski razdvaja nezavisno sudstvo od drugih vlasti, posebno od državne uprave (koja takođe „primenjuje zakon“).
U tom kontekstu, da bi sudstvo zaista bilo „posebna i nezavisna državna vlast“, sami se sudovi moraju postarati da se u sudskom odlučivanju aktivno uvede i komponenta pravde kao ona dodata vrednost koja uz formalnu „zakonitost“ odluke, građanima garantuje i sadržinsku „pravičnost“ sudske odluke zasnovani ne principu „iste odluke u istim pravnim situacijama“ (zato se u mnogim zemljama koristi izraz „sud pravde“).
S druge strane, uspešno pravosuđe u stručnom smislu podrazumeva visoki stepen ličnog integriteta, pravnog znanja i specifičnih veština (npr. ispitivanje svedoka) svakog sudije ponaosob. U tom kontekstu, tokom debate posebno je ukazano na brojne programske neusklađenosti i protivrečnosti u obrazovanju budućih sudija na relaciji, pravni fakultet, pravosudni ispit, pravosudna akademija. Dva primera na osnovu jednostavne „kvantitativne analize“ dovoljna su da ilustruju ozbiljnost ove situacije.
Da bi se stekli prethodni uslovi za prvi izbor u najniže sudijsko zvanje potrebno je završiti pravni fakultet (4 godine), položiti pravosudni ispit (2 godine) i završiti pravosudnu akademiju (2 godine), dakle, ukupno 8 godina (i to bez garancije izbora za sudiju). S druge strane, za najviši pravnu akademsku titulu potrebna je diploma pravnog fakulteta (4 godine) i diploma doktorata pravnih nauka (3 godine), dakle ukupno 7 godina. Sa stanovišta društvenog i profesionalnog statusa, ovaj raskorak je očigledan.
Drugi primer odnosi se na sadržinu predmeta koje je potrebno savladati za sticanje uslova za prvi izbor u najniže sudijsko zvanje. Između ostalog, potrebno je položiti odgovarajuće predmete na pravnom fakultetu, zatim iste predmete na pravosudnom ispitu, zatim ponovo iste predmete za prijemni ispit za pravosudnu akademiju, i na kraju iste te predmete (kao i neke druge) u okviru programa obuke na pravosudnoj akademiji.
Ako se tome doda apsolutna zastarelost zvaničnog programa za pravosudni ispit u pogledu „gradiva“ iz daleke 1997. godine, više je nego očigledno da ovaj neusklađen programski model ničemu ne služi i ne može biti validan osnov povećanja i unapređenja kvaliteta znanja i veština budućih sudija (npr. predmet Ustavno pravo sadrži 43 stavke, od kojih se 28 odnose na zakone SRJ i CG; program za predmet Krivično pravo sadrži svega 6 stavki, kao i nedefinisanu stavku „udžbenik krivičnog prava“ itd).
Umesto nekog zaključka, dovoljno je i ovom prilikom ukazati na preku potrebu da je po pitanju konsolidovanja nezavisnosti sudstva i racionalne i efikasne pripreme i obuke budućih sudija neophodno intenzivno nastaviti sa otvorenom, argumentovanom i kolegijalnom debatom i saradnjom svih zainteresovanih subjekata o unapređenju postojećih zakonskih rešenja i programskih sadržaja na relaciji pravni fakultet – pravosudni ispit – pravosudna akademija, kako bi se kapaciteti pravosuđa, posebno kada je reč o budućim sudijama, doveli u sklad sa opštim principima nezavisnog sudstva i visokim standardima ličnog integriteta, stručnog znanja i specifičnim veštinama naših sudija.
Autor je profesor prava
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Veštačenje u prekršajnom postupku
Zašto NE gradu na Makišu?
Tek za nekih Stotinjak i kusur godina će moći da se priča o nezavisnom sudstvu.Ako do tada kao država i opstane.Ovo je zemlja veza i vezica,rodbinskih,partijskih Ovde još uvek se pita „ko ti je tata,deda,gde je bio i šta je bio.“
Zemlja smo uništavana zadnjih 70 godina.
Cenjeni profesore u srpskim SUDOVIMA najmanje ima PRAVDE, ZAKONITOSTI I PRAVICNOSTI. Stvarno ne znam cemu ucite na vasem fakultetu studente, kad donose presude , koje su gola demonstracija NEPRAVDE I NEPRAVA. A sudije kako u osnovnim tako u apelacionim, pa visim sudovima ponajmanje donose ISTE ODLUKE U ISTIM PRAVNIM SITUACIJAMA.
Evo vam primera iz Prvog osnovnog suda u Novom Beogradu, u dva identicna radna spora, gde su dva tuzioca osporili RESENJE zbog NEVALIDNOSTI istog pravnog akta-Odluke, jer nije stupio na pravnu snagu, posto nije proslo osam dana od njegovog objavljivanja, sudija Jelena Bogojevic Lazic donela je PRAVEDNU, ZAKONITU i PRAVICNU pozitivnu presudu. Dok su sudije Violeta Marjanovic i Milica Milosavljevic Galovic donele nepravednu, nezakonitu i nepravicnu presudu, kojom se odbija tuzbeni zahtev. I to protiv istog tuzenog, dok je tuzioce zastupao isti advokat. Kako ovo objasniti, sem sumnjom da su sudije Marjanovic i Galovic debelo korumpirane, koje su upropastile zivot tuziocu u ovom slucaju koji je pritom samohrani roditelj i invalid, i koje su pritom diskriminisale tuzioca invalida u odnosu na drugog koji je dobio taj proces pred istim SUDOM.
I dok sudija Jelena Bogojevic Lazic verovatno predstavlja jednog od poslednjih mohikanaca iz stare garde koji su SUDIJE SA INTEGRITETOM i visokim osecajem za postovanjem pravednosti, zakonitosti i pravicnosti, sudije Violeta Marjanovic i Milica Milosavljevic Galovic su bruka za profesiju koja bi u svakom drustvu trebalo da bude najcasnija, koje svoje nepravicne, nepravdene i nezakonite odluke pravdaju NEUJEDNACENOM PRAKSOM U SUDOVIMA , i samo njima objasnjivom mogucnoscu donosenja razlicitih odluka na osnovu istih pravnih akata.
I odkud to da se sudije za svaku nepravicnu odluku kriju iza toboznjeg prava na SVOJE MISLJENJE. Kakvo misljenje moze imati sudija koji zbog 500 eura mita GAZI PO ZAKONU, a radi u osnovnom sudu. Zar pravo na misljenje nije rezervisano samo za vrh sudstva. Sudije Ustavnog suda i Kasacionog suda, cije misljenje atuomatski ima snagu zakona.
Moze li neko u ovoj Srbiji da zavede red u sudstvu? Zahvaljujuci korumpiranim sudijama, koji su organizovani u PRAVNU HOBOTNICU, kojom prema nekim glasinama koje se mogu cuti u sudu navodno upravlja licno bivsi ministar pravde I predsednikov sekretar, Srbija vise ne lici na drzavu, jer SUDOVI uopste ne funkciuonisu, vec su mesto egzekucije prava onih gradjana koji nemaju dovoljno novca da kupe presude. Zasto jeto tako, ako imamo drzavne Pravne fakultete u Beogradu, Novom Sadu, kragujevcu, Nisu, Kosovskoj Mitrovici, sa tradicijom. Zasto se buduce sudije ne uce PRAVNOJ ETICI, vec unistavaju tudje zivote za 500 evra mita?
P.S.Za objavljivanje ovog komentara nema smetnji sem cenzure