INTERVJU: Sofija Sibinović (Harp Lady): Želim da zamislite harfu kao kraljicu svih instrumenata i centar stejdža

U susret koncertu, Sofija je objavila i svoj prvi autorski singl i spot za pesmu „Zagrljaj“, a na predstojećem nastupu premijerno će izvesti svoje autorske kompozicije, uz repertoar koji obuhvata i dela klasičnih i savremenih autora.

Sofija je svoje muzičko obrazovanje započela klavirom u muzičkoj školi „Petar Konjović“, a ubrzo je upisala i harfu. Nastupala je kao solistkinja u najprestižnijim salama Beograda – Kolarac, Filharmonija, Narodni muzej – i osvajala nagrade na međunarodnim takmičenjima. Svoj prvi solistički koncert održala je sa svega 14 godina, a tokom školovanja je paralelno pohađala i srednju školu za solo pevanje.

Studije u Bostonu (2013) dodatno su oblikovale njen umetnički identitet – nastupala je u Boston Symphony Hall-u kao prva harfa sa Bostonskom filharmonijom, razvijala slobodnu improvizaciju i kombinovala harfu sa glasom, prelazeći granice klasične muzike. Uz veliku podršku pedagoga i mentora u Americi počinje intenzivno da ubacuje glas kao još jedan instrument pored harfe i prestaje sebe da definiše kao isključivo klasičnog muzičara.

Po povratku u Beograd, Sofija iliti danas, Harp Lady je postala prva harfistkinja koja harfu uvodi u underground scenu, nastupajući solo i sa bendovima. Danas je član Beogradskog kvarteta harfi koji postoji već 38 godina i učestvuje u imerzivnom pozorištu Pincone, kreirajući muziku kroz strukturalnu improvizaciju.

Na koncertu u Domu omladine premijerno izvodite četiri autorska singla, uključujući i „Zagrljaj“. Kako se osećate kada prvi put izvodite sopstvenu muziku pred publikom?

Uzimajući u obzir da ću 17. aprila prvi put izvoditi autorusku muziku pred širom publikom, još uvek ne znam kakav je to osećaj, ali ono što sigurno znam, jeste da je moja duša više nego spremna da sa publikom podeli sve što nosi u sebi.

 „Zagrljaj“ nastao je spontano, pod uticajem inspirativnog razgovora sa Đuletom iz Van Gogha. Možete li nam opisati taj razgovor ali itrenutak kada ste znali da je vreme da svoje emocije pretočite u autorsku pesmu?

Singl je nastao prošlog leta, spontano. Splet raznih okolnosti, tog julskog dana, doveo me je u istu prostoriju sa Đuletom iz grupe Van Gogh. Nakon inspirativnog razgovora sa njim, složila sam se da zaista jeste vreme da sednem za harfu i da se drznem da ispričam svoju priču. U trenutku dok je pesma nastajala želela sam da prenesem čistu emociju. Ne tužnu, ne srećnu, samo čistu, toplu i nežnu, baš onako kako ja i doživljavam harfu ceo svoj život.

Vaša karijera počela je klavirom, a ubrzo ste uveli i harfu. Kako je klasično obrazovanje oblikovalo vaš autorski identitet i način na koji danas pristupate muzici?

Rad, red, disciplina, odricanje, požrtvovanost i bezuslovna ljubav samo su neke od važnih stavki koje je klasično muzičko obrazovanje implementiralo u suštinu mog bica. Posledica takvog odnosa prema instrumentu, prema muzici i samoj umetnosti omogućila mi je kontrolu nad sopstvenom tehnikom, mudrost u muzičkom izrazu i slobodu u umetničkom stvaralaštvu – do te mere – da granice ne postoje. Harfa govori za sebe ono što Sofija oseća. U našem utopijskom duhovnom svetu stil i žanr nisu definisani, jer ako pokušamo da definisemo ljudsku dušu, tada smo je sveli na nivo jednačine, a u metafizičkom svetu nema mesta za matematiku.

Po povratku sa studija u Beograd postali ste prva harfistkinja koja uvodi harfu u underground scenu. Kakav je osećaj svirati harfu u prostoru koji tradicionalno nije bio rezervisan za klasične instrumente?

Kako od malih nogu duboko osećam da ne mogu da se svrstam ni u jednu kategoriju, ni u jednu fioku, već osećam ogromnu potrebu da kroz umetnost izrazim sve što osecam – potpuno mi je prirodno da harfu koristim kao još jedan od alata/instrumenata koji su jezik moje duše. Samim tim, za mene ne postoji velika scena, underground scena, mala scena ili klasična scena – već samo prostor u kojem mogu da se ogolim i ovaplotim sve što moj duhovni svet ima da ponudi.

S obzirom na to da živimo 2026. godinu, kako je svirati harfu danas? Postoje li predrasude ili stereotipi koje morate da prevazilazite, ali i šta je posebno i inspirativno u ovoj eri za harfu?

Šta prvo pomislite kada čujete reč “harfa”? Princeze, sirene, anđeli, orkestar, Disney crtani filmovi… Sve su to predrasude kao posledica stereotipa koje harfa nosi na svojoj rezonantnoj kutiji. Nas dve to ne zameramo, razumemo… A sada zamislite harfu kao kraljicu svih instrumenata, kao centar stejdža i lid instrumenta. To je ono što nas dve želimo da postane slika koju zamišljate kada čujete reč “harfa”. Nas dve nemamo prepreke, nemamo izazove, nemamo čak ni ciljeve. Nas dve imamo samo ljubav, koju smo spremne da podelimo sa vama. Dobrodošli u naš svet.

– Na koncertu ćete izvoditi i kompozicije klasičnih i savremenih autora, od Astora Pjacole do Luisa. Kako birate repertoar i na koji način se trudite da harfu predstavite u različitim žanrovima?

Pored moje autorske muzike, pri odabiru repertoara uvek se vodim idejom da budem iskrena u svojoj emociji. Iz tog razloga mogu da izvodim samo dela “koja su mi se desila”. Ako je u pitanju popularna muzika, pevam isključivo pesme koje sam osetila u sopstvenom iskustvu i čije harmonije izražavaju moja lična osecanja. Samim tim što sviram harfu, donosim ih u nekom novom svetlu i činim ih ličnim i autentičnim.

– Za kraj, kako zamišljate budućnost harfe u popularnoj i savremenoj muzici? Da li mislite da instrument može da se potpuno oslobodi stereotipa „klasičnog“ i postane ravnopravan u modernim žanrovima?

Duboko verujem da nije bitno koji instrument izvođač svira, već na koji način bira svoj muzički jezik. Želim da verujem da sam muzički poliglota i da harfu ne koristim kako bih samo na jednom jeziku rekla “volim te”, već kako bih kreirala univerzalni jezik koji će razumeti svaka živa duša, od smrdibube do kosmičkih bića za koje ni ne znamo da postoje.