Foto Svetlana Paroški/JDPPosle gotovo dve decenije, reditelj koji je obeležio teatarsku umetnost ovog prostora, Paolo Mađeli, opet je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je danas započeo probe predstave „Garderober“, kojom se antologijska drama Ronalda Harvuda vraća na ovu scenu.
Jedan od najvažnijih evropskih dramatičara, istoričara pozorišta, proznih pisaca i scenarista (dva puta je osvajao Oskar), rođen je 1934. u jevrejskoj porodici u Kejp Taunu, u Južnoj Africi. Bio je fasciniran teatrom i već sa 17. godina, 1951, uspeo je da postane student Kraljevske akademije dramskih umetnosti u Londonu.
Posle završenih studija pridružio se „Šekspirovoj kompaniji“ ser Donalda Volfita, jednog od poslednjih glumaca-menadžera u britanskom teatru pedesetih, a od 1953. do 1958. Harvud je bio njegov lični garderober. Na osnovu ovih iskustava napisao je čuvenu dramu „Garderober“, objavljenu 1980, koja je do danas ostala jedno od najizvođenijih dela na svetskim scenama, kao i biografiju Ser Donald Volfit.
U podeli Paola Mađelija, u likovima Harvudovih junaka videćemo Vojislava Brajovića, Predraga Mikija Manojlovića, Slobodu Mićalović, Branku Petrić, Nikolu Rakočevića, Miloša Samolova i Martu Bogosavljević.
Dramaturg je Željka Udovičić Pleština, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Lana Cvijanović, autor videa je Ivan Marušić Klif, muziku komponuje bend KOIKOI, a scenski govor oblikuje Ljiljana Mrkić Popović.
Baveći se večnim temama međuljudskih odnosa u pozorištu, u prostoru istovremene razmene najintimnijih pojedinosti i surove činjenice postojanja jasne hijerahije u javnom poslu ovisnom o uspehu pojedinca, Harvud nas suočava sa onim graničnim situacijama u kojima se taština i njeno preterano ispoljavanje ili pomalo licemerno zatomljavanje dotiču krupne savremene i svevremene teme dominacije i potčinjenosti, jarko prisutne i bolno vidljive u globalnoj svakodnevici današnjeg društva.
Tajna uspeha ovog komada počiva u obilju humora koji nije tek začin dramskim situacijama, nego sama suština života u pozorištu, ali i svojevrsnog „pozorišta u životu“.
Ratne okolnosti i stalno prisustvo Šekspirove senke nad rukavcima pozorišne radnje, čine „Garderobera“ ne samo odom teatru, nego ovu priču uzdižu na nivo egzistencijalne istine o ljudskoj trošnosti.
Ser je u kratkoj autobiografiji-oporuci pomenuo stolare i rekvizitere, električare i dekoratere, svu pozorišnu menažeriju. A garderobera, koji je 16 godina brinuo o njemu nije pomenuo…
Italijanski reditelj Paolo Mađeli u velikoj meri je obeležio teatarski život u Beogradu sedamdesetih i osamdesetih godina režirajući u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Beogradskom dramskom pozorištu.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu potpisao je predstave „Trilogija o letovanju Karla Goldonija“ (1978), „Kralj Lir““ Vilijama Šekspira (1979), „Don Žuan se vraća iz rata“ Edena fon Horvata (1980), „Per Gint“ Henrika Ibzena (1986), „Italijanska noć“ Edena fon Horvata (2004), i „Na dnu“ Maksima Gorkog (2007).
Mađeli je režirao u pozorištima u Nemačkoj, Italiji, Mađarskoj, Venecueli, Meksiku, Švajcarskoj, Kolumbiji, Belgiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori…
Petar Kralj, najbolji Garderober
Zanimljivo je da je najboljeg garderobera, Normana, odigrao Petar Kralj, tako je svedočio sam Ronald Harvud, koji je 1994. prisustvovao premijeri svoje drame u režiji Dejana Mijača, takođe na Velikoj sceni JDP.
Kao Ser, veliki glumac koji pod nemačkim bombama igra svoju poslednju ulogu, Kralja Lira, ostao je upamćen Ljuba Tadić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
