Snežana Nena Kovačević/Foto: Nenad Kovačević„Nova politika i nova rukovodstva kao da su jedva dočekali pandemiju korone i sadašnju krizu da njima pravdaju smanjenje izdvajanja za kulturu, pa i pozorište“, kaže u razgovoru za Danas Snežana Nena Kovačević, kostimografkinja iz Užica, ovogodišnja dobitnica nagrade Zlatna značka koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije.
Naša sagovornica je četrdeset godna radila u Narodnom pozorištu Užice. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Počela je kao modna kreatorka i usavršavala se u Milanu i Parizu, ali je 1981. godine odlučila da se u potpunosti posvetu pozorištu.
Osim u Užicu, sarađivala je sa pozorištima u Beogradu, Kragujevcu, Somboru, Šapcu, Tuzli, Zrenjaninu, Kruševcu, Čačku, Prištini, Herceg Novom, ukrajinskom Užgorodu…
Osmislila je kostime u više od 200 predstava, oživljajajući veliki broj likova klasične i savremene dramske literature, kao i dvadesetak scenografija.
„Svaka nova predstava je za mene bio novi izazov“, kaže naša sagovornica, veoma skromna, tiha i strpljiva osoba, koja je za svoj rad višestruko nagrađivana, a koja, iako u penziji od prošle godine, crta, slika, izrađuje digitalne grafike.
Može li umetnik danas pristojno da živi od penzije, stečene posle 40 godina rada?
– Naravno da ne može. Ipak, najteže je slobodnim umetnicima i honorarcima i ne znam na koji način oni rešavaju svoje egzistencijalne probleme u ovom teškom vremenu.
Odakle crpite ideje za kostime?
– Najpre iz teksta i rediteljskog koncepta. Onda se proces razvija dok prisustvujem probama predstave. Uvek sam želela da povežem kostime sa današnjicom, ali i da budu vanvremenski i jednostavni, što je i najteže. Njima se iskazuju ili naslućuju karakteri likova i oblikuje kompletan estetski doživalj celog komada, ali tu je dugogodišnje iskustvo koje mi često pomaže da rešavam kreativne dileme.
Koliko glumci učestvuju u tom procesu?
– Svako da učestvuju i njihove sugestije pokušavam da „pomirim“ sa mojim idejama. Mora se voditi računa o udobnosti i funkcionalnosti kostima, vremenu za presvalačnje i drugim ograničenjima. Glumačka rešenja mi ponekad pomognu. Ima i onih momenata kada, posebno glumice, iskazuju privatna pravila o tome šta im pristaje, a šta ne pristaje, što je uglavnom pogrešno ali, ipak, polazim od sebe i spremna sam na kompromise.
Kako reagujete kada se danas „susretnete“ sa kostmima koje ste osmislili pre mnogo godina, a koji se nalaze u fundusu NP Užice?
– Lepo mi je kada ih vidim, ali uglavnom sam vrlo kitična i pomislim da bih neke bolje uradila i više ih osavremenila. Vreme se menja, pa se menja i moj odnos prema stvarima koje me okružuju. Bilo bi dobro da su bolji uslovi za njihovo čuvanje. U planu je bilo da se na spratu pozorišta otvori galerija kostima, ali izgleda da za to nema para.
Koliko često se, u novim komadima, koriste kostimi iz starih predstava?
– Veoma često i koriste ih sva pozorišta, zato što nema novca za izradu novih kostima.
Retke su današnje predstave sa raskošnim kostimima. Umesto toga, autori nude takozvanu „svedenu“ kostimografiju na, maltene, praznoj sceni i to objašnjavaju njihovim umetničkim konceptom…
– Minimalizam i svedenost su sjajni. Dokaz su velikog iskustva i detaljnog umetničkog promišljanja, ali probem je u tome što to, najčešće, nije minimalizam, nego pravdanje za besparicu,a se nude se takvi „koncepti“. Lako se primeti to kada je kostim specijalno osmišljen za neku predstavu, za neku ulogu. Međutim, već izvesno vreme, zbog raznih kriza, uprave pozorišta štede na kostimografiji, pa i na sengografiji, na šta reditelji pristaju. Takvim stavom u maniru „može sve, a ne mora ništa“, pozorište je veoma oštećeno. To jeste posledica kulminacija besparice, ali ne u svim pozorištima. U nekim gradovima ljudi na vlasti imaju sluha za kulturu, pa se odvaja više novca i za pozorište, kao u Kraljevu, Nišu i još nekim gradovima.
Tihi majstor velikog umeća
O Snežani Neni Kovačević, povodom 40. godina njenog rada, udruženje Kolektiv iz Užica i Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini štampali su bogato opremljenu monografiju „Tihi majstor velikog umeća“ koju je priredio Zoran Jeremić, književnik i novinar.
Kreativna volja
„Meru kojom određuje mesto kostima u dramaturgiji scenskog prostora i meru aktivne uloge kostima u predstavi, Snežana Kovačević temelji na izvanrednom poznavanju likovnih i istorijskih karakteristika epohe, ali i na kreativnoj volji koja nijednog trenutka ne gubi iz vida da su Šekspir, Ibzen, Čehov, Sterija i Nušić, između ostalih, i naši savremenici“, piše u monografiji Zoran Jeremić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
