Foto: EPA/JESSICA LEEAko ste poslednjih meseci proveli dovoljno vremena na društvenim mrežama mogli ste zapaziti fenomen „Chinamaxxing“ sa video snimcima ljudi koji piju toplu vodu, šetaju po kući u papučama i nose Adidas jaknu koja podseća na istorijsku kinesku modu.
Kreatori sadržaja se šale da će sve ovo pomoći da „postanete Kinez“ – odražavajući sve veće interesovanje Zapada za kinesku kulturu i estetiku.
Drugi video, koji je do kraja februara pregledan više od 2,4 miliona puta, prikazuje kreatora kako kuva jabuke za pripremu voćnog čaja – navodno stari kineski eliksir za zdravlje creva.
Ovakvi trendovi nisu novi, s obzirom na to da je Azija postepeno sticala globalni kulturni uticaj. K-drame, K-pop i K-lepota postali su omiljeni širom sveta, dok rekordni broj turista hrli u Japan, diveći se njegovim urednim ulicama i brzim vozovima.
Sada izgleda da je na redu Kina, piše CNN.
„Dugo se raspravljalo o tome da Kina zapravo nema toliko meke moći u poređenju sa Južnom Korejom ili Japanom“, rekao je Tianju Fang, doktorant na Odeljenju za istoriju nauke na Harvard University.
„Vidimo da se to značajno menja u poslednjih nekoliko meseci kroz kineske video-igre, kineske filmove, pa čak i sitnice poput Labubu lutke, koje zaista preoblikuju kulturnu percepciju Kine u SAD, i šire, na Zapadu“.
Ali ovo se čini pomalo drugačije od prethodnih talasa azijske kulture. Za početak, Južna Koreja i Japan su demokratije i čvrsti saveznici SAD, dok je Kina autoritarna država i glavni rival Americi.
Trend takođe označava promenu raspoloženja među američkom javnošću.
Pre samo nekoliko godina, pandemija kovid-19 podstakla je porast smrtonosnih zločina iz mržnje prema Azijcima. Predsednik Donald Tramp je više puta koristio rasistički jezik, nazivajući kovid „kung flu“. Trgovinski rat i druge tenzije dodatno su produbile raširenu sinofobiju.
U ovom kontekstu, mnogim američkim pripadnicima generacije Z može delovati kao potpuni preokret što sada prihvataju ideju „postajanja Kinezom“.
Ali stručnjaci kažu da trend otkriva dublje tokove, poput nezadovoljstva mnogih Amerikanaca životom kod kuće – od političkih nemira, nasilja s vatrenim oružjem, pooštrenih mera protiv imigracije do upornog rasnog napetosti.
Sve to je umanjilo sjaj SAD-a, podstičući radoznalost mladih Amerikanaca da vide kakav je život „s druge strane“.
Tu je i jednostavna izloženost, istakao je Fang. Iako su kineski proizvodi dugo bili svuda po svetu, sve više Amerikanaca sada primećuje dominaciju Pekinga u mnogim oblastima – posebno u konkurentnom svetu tehnologije.
Sve češće, ono što vide preoblikuje njihovu predstavu o tome šta je „kul“.
Da li su SAD izgubile faktor „kul“?
Ovo nije prvi put da Kina izaziva interesovanje Zapada. Tokom 2000-ih i ranih 2010-ih, kada se Kina počela otvarati svetu, sve više stranaca je učilo mandarinski jezik, a putovanja i imigracija u i iz Kine su porasli.
Veliki deo entuzijazma za interakciju sa azijskim gigantom bio je, prema rečima Fang-a, motivisan ekonomskim razlozima.
Međutim, u poslednjoj deceniji, „Kina je postala samodovoljna, mnogo više orijentisana ka unutrašnjosti nego ranije, posebno tokom pandemije kovid-19.“
Odnosi sa SAD su se takođe drastično pogoršali kako je Kina pod vođstvom Si Đinpinga postajala sve autoritarnija, umesto da bude demokratičnija i liberalnija, kao što su zapadni lideri očekivali.
Ali sada izgleda da ljude Kina privlači ne samo zbog novca – već zbog faktora „kul“.
To je delimično podstaknuto i ponovnim otvaranjem Kine posle pandemije, što je uključivalo olakšavanje nekih viznih pravila i podsticanje turizma – kao i velikom migracijom korisnika društvenih mreža na kinesku platformu Xiaohongshu (poznatu i kao RedNote) nakon što je američka vlada pretila zabranom TikTok-a.
Priliv Amerikanaca na Xiaohongshu spojio je dve potpuno različite populacije koje inače postoje u sasvim odvojenim online prostorima direktno kao nikada do sada.
Nije slučajno što se trend pojavljuje u trenutku šireg opadanja globalnog ugleda SAD. Iako je još uvek dominantna kulturna sila u svetu, poslednja geopolitička zbivanja i unutrašnji problemi preoblikovali su način na koji ljudi širom sveta gledaju na supersilu.
Pooštravanje imigracione politike navodi mnoge međunarodne studente da studije nastave negde drugde, smanjenje budžeta za istraživanja tera vrhunske naučnike da rade u Kini. Kanađani, ljuti zbog trgovinskog rata, bojkotuju američke proizvode ili kako Amerikanci sami odlučuju da napuste zemlju.
Ovaj rastući osećaj razočaranja može se videti i u vrstama kineskog sadržaja ka kojem mladi Amerikanci gravitiraju.
Na primer, video snimci koji prikazuju vrtoglave panorame kineskih metropola poput Čongćinga i Šangaja postali su viralni jer prikazuju futurističku viziju urbanog života, sa naizgled čistim ulicama i niskim nivoom nasilja.
Video snimci koji prikazuju neonima osvetljene nebodere, dron-šouove i zadivljujuće transportne sisteme dominiraju algoritmima društvenih mreža. Drugi popularni snimci ističu kineski napredak u električnim vozilima i prihvatanje zelene energije.
Na mnoge načine, ova romantizacija kineskog napretka je pojednostavljena. Na primer, iako su troškovi stanovanja u Kini niži nego u SAD, prosečne plate su takođe znatno niže – jedan od mnogih stvarnih izazova života u Kini.
Ipak, viralni video snimci predstavljaju zavodljivu suprotnost američkoj zastareloj infrastrukturi i visokom životnom standardu.
„Trenutni trend nam govori više o tome kako Amerikanci doživljavaju Ameriku, nego kako Amerikanci doživljavaju Kinu“, rekao je Fang.
Da li je budućnost kineska?
Sa dugom istorijom sinofobije u SAD i geopolitičkim tenzijama, teško je reći koliko će „Chinamaxxing“ trajati – i da li je znak sve više kineske budućnosti.
Peking je godine ulagao u razvoj svoje meke i tvrde moći u delovima Afrike, Latinske Amerike, Jugoistočne Azije i Pacifičkih ostrva.
U nekim zemljama uobičajeno je videti kineska električna vozila i pametne telefone brendova Huawei ili Xiaomi – proizvode koji su u SAD-u znatno manje vidljivi, delimično zbog političkih ograničenja i kontrole uvoza.
„Mnogi Amerikanci polako shvataju da su ovo stvari koje Kina proizvodi i da su zapravo prilično dobre“, rekao je Fang.
Čak i neki od najbližih tradicionalnih saveznika SAD polako se približavaju Kini suočeni s nepredvidivom spoljnom politikom Trampa. Emanuel Makron iz Francuske, Kir Starmer iz Britanije, Peteri Orpo iz Finske i Mark Karni iz Kanade svi su nedavno posetili Peking i bili primljeni od strane Si Đinpinga.
Kultura interneta se brzo menja, a viralni memovi brzo blede. Za većinu korisnika, „Chinamaxxing” nikada nije bio ozbiljan trend i korišćen je ironično ili u šali.
Trend je takođe naišao na kritike, pri čemu su neki članovi kineske dijaspore optužili da je kulturno prisvajanje i neosetljiv prema kulturi.
Ipak, na kratko, ovakvi trendovi mogu ponuditi neočekivani digitalni most između dve kulture često podeljene politikom i odlukama njihovih lidera.
„Lično sam odrastao ili sazreo u ovom decenijskom periodu kada su ljudi u SAD i ljudi u Kini bili zainteresovani za ono što svaki od njih ima da kaže i ponudi svetu“, rekao je Fang.
„Voleo bih da vidim da se nešto od toga ponovo oživi u današnje vreme“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
