Koje zahteve su školski psiholozi i pedagozi uputili premijerki i ministarki prosvete?

Oni su zatražili da se poveća broj i uredi status psihologa i pedagoga u školama kroz izmene zakonskih i podzakonskih akata, kao i da se definišu njihova zaduženja i odgovornosti kroz donošenje Pravilnika o kompetencijama stručnih saradnika.

Aktiv, koji deluje kao neformalna zajednica psihologa i pedagoga koji rade u školama, traži i da povećanje koeficijenta za obračun zarade psihologa i pedagoga za 15 odsto.

U obrazloženju zahteva, oni podsećaju da je više godina na snazi Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti, ali da Ministarstvo prosvete nije izvršilo svoje pripisane obaveze i donelo podzakonske akte od značaja za rad psihologa u školi.

Istovremeno, Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika, u delu koji se odnosi na uputstva za ostvarivanje i učešću stručnih saradnika u broju timova, ne poštuje se, a novim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja se samo usložnjava broj timova u kojima su obavezni članovi.

„Kao što smatramo da treba napraviti jasnu distinkciju između psihologa i pedagoga, mislimo i da se mora napraviti razlika između psihologa i pedagoga i ostalih stručnih saradnika. Status psihologa i pedagoga nije opravdano izjednačavati sa, na primer, bibliotekarom koji nema ni približno isti nivo lične i profesionalne odgovornosti za funkcionisanje škole, niti je izložen istom pritisku i opterećenju“, navodi se u obrazloženju.

Aktiv ukazuje i da je neophodno da se ispravi nepravda napravljena donošenjem pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje škola donetog 2015. godine kada je veliki broj psihologa i pedagoga, preko noći i bez stručne rasprave, proglašen tehnološkim viškom.

„To je izrazito negativno uticalo na uslove i kvalitet rada škola što se nažalost, posle nemilih događaja u poslednjih nekoliko meseci, pokazalo kao katastrofalna greška“, ukazuju članovi Aktiva psihologa i pedagoga koji rade u školama.

Oni smatraju da je svakoj školi neophodna celovita stručna služba koju čine i psiholog i pedagog.

„Zahtevamo da svaka škola ima minimum jednog psihologa i jednog pedagoga sa 100 odsto radnog vremena, a ne da to zavisi od broja učenika i/ili broja odeljenja. Naravno da sa povećanjem broja učenika i/ili odeljenja treba povećati i angažovanje psihologa i pedagoga, ali minimum ne treba da postoji ako se vodi briga o kvalitetu vaspitno-obrazovnog rada svake škole“, navodi se u obrazloženju.

Psiholozi i pedagozi kažu da su izloženi nevidljivim pritiscima i etičkim dilemama zbog neusaglašenog tumačenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od strane drugih institucija sistema sa jedne strane, i zaštite tajnosti podataka o klijentima na koje ih obavezuju Kodeks etike psihologa, Etički kodeks pedagoga i Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti,
sa druge strane.

„To u praksi znači da pedagog ili psiholog ne dobija nikakve podatke po službenoj dužnosti na primer od lokalnih samouprava i/ili
predškolskih ustanova vezanih za generaciju budućih prvaka (čak ni imena – jer je to tajna, pa se javnost zgražava kako je moguće da u centru glavnog grada dete odrasta u kadi, a institucije ne znaju za to dete), niti podatke o učenicima od Centra za socijalni rad, zdravstvenih institucija i policije, ali da se u isto vreme od nas traže detaljne procene o deci sa problemima ili potencijalnim
problemima u ponašanju od strane inspektora MUP-a, socijalne službe ili dostavljanje poverljivih podataka i dnevnika rada prosvetnoj inspekciji, što predstavlja nedopustivo kršenje načela poverljivosti na kome se naša struka temelji. Ako je izveštaj lekara profesionalna tajna, policijski dosije kao i dosije u Centru za socijalni rad, zašto se onda od nas očekuje, u poslednje vreme i zahteva da budemo “otvoreni” da iznosimo podatke o učenicima“, pitaju članovi Aktiva.

Oni insistiraju da se definišu tačni zadaci i postupci koje sprovode psiholozi i pedagozi.

„Kako bismo bili jasniji u ovom zahtevu daćemo konkretan primer – ukoliko suicidalno dete napusti bolnicu uz potpis roditelja, odgovornost lekara prestaje. To dete dolazi u školu i postavlja se pitanje gde prestaje odgovornost psihologa i pedagoga? S obzirom na to da mi imamo saradničku i savetničku ulogu, šta je konkretno potrebno uraditi kako bi, u slučaju nekog nemilog događaja, moglo biti konstatovano da smo mi obavili šta je trebalo“, navode članovi Aktiva.

Kada je reč o zahtevu da im se poveća plata, školski psiholozi i pedagozi kažu da su u najnepovoljnijem položaju u odnosu na sve ostale zaposlene u školi.

„Došli smo u situaciju da nastavnik pripravnik sa odeljenjskim starešinstvom ima drastično veću platu od psihologa i pedagoga sa dugogodišnjim iskustvom. U školi koja, na primer, ima 20 odeljenja poslove koje odeljenjski starešina obavlja u jednom odeljenju sa u proseku 25 učenika, njihovim roditeljima i petnaestak kolega, članova odeljenjskog veća, psiholog i pedagog rade u proseku sa oko 500 učenika, 1.000 njihovih roditelja i šezdesetak nastavnika“, napominju školski psiholozi i pedagozi.

Zahteve sa više od 900 potpisa Aktiv je predao Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete, od kojih očekuju odgovor.

Aktiv se, podsetimo, juče obratio javnosti i nadležnim institucijama otvorenim pismom u kojem su detaljno obrazloženi problemi sa kojim se suočavaju.

Na te probleme su ranije za Danas ukazali i članovi republičkih sekcija psihologa u osnovnim i srednjim školama okupljenih u Društvu psihologa Srbije.

Sem toga Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Pedagoško društvo Srbije su krajem juna uputili nadležnim institucijama Inicijativu za unapređenje statusa, položaja i uloge školskih pedagoga.

Pitali smo Ministarstvo prosvete šta će preduzeti, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.