Napadi motivisani mržnjom i predrasudama prema LGBT osobama, koji u Srbiji i dalje prolaze nekažnjeno, mogu se smatrati jednim od gorućih problema sa kojima se suočava ova populacija.
Prema podacima udruženja Da se zna, tokom prošle godine evidentirano je 27 incidenata koji su podstaknuti homofobijom i transfobijom, ali nijedan od njih nije dobio sudski epilog.
Iz ovog udruženja, koje se najaktivnije bavi zločinima iz mržnje, a čiji je rad predstavljen ovih dana u okviru programa Nedelje ponosa, naveli su brojne slučajeve fizičkog napada, pretnji ili govora mržnje čije su žrtve bili pripadnici LGBT+, a koji su se dogodili u javnom prostoru nekoliko gradova u Srbiji.
– Osim na ulici, u prevozu, piceriji, fotokopirnici, internetu, diskriminacija i govor mržnje prisutni su i u institucijama. Velik je broj slučajeva u kojima gej, lezbejka ili trans osoba prijavi nasilje a onda doživi vređanje i ponižavanje u policiji. Sve je to odraz izuzetno homofobičnog društva – kaže Dragoslava Barzut iz udruženja Da se zna, a dodaje i primer iz zdravstvene ustanove gde lekarka nije dozvolila gej muškarcu da da krv.
Zbog nepoverenja u institucije, koje nisu izuzete od društvenih stereotipa i predrasuda, ovakvi incidenti se retko prijavljuju ili se o njima obaveštavaju udruženja, koja ih potom evidentiraju i klasifikuju prema težini i vrsti povrede prava. Iako je još 2012. usvojen član Krivičnog zakonika kojim se napad počinjen iz mržnje na osnovu pola, roda, seksualne orijentacije, nacije i drugih karakteristika uzima kao posebna otežavajuća okolnost, takvi predmeti po pravilu ostaju u fiokama tužilaštva.
Kako je naveo Miloš Kovačević, aktivista ovog udruženja i autor izveštaja „Podaci a ne zvona i praporci“, od ukupnog broja incidenata tokom 2017. godine 63 odsto je uključivalo uvrede i verbalno nasilje, 41 odsto su bile pretnje nasiljem, 30 posto se odnosilo na fizičko nasilje, 11 odsto na proganjanje, i 7 procenata na uništavanje ili obeležavanje imovine. Odbijanje pristupa zdravstvenoj zaštiti i ili drugim javnim uslugama (vožnja taksijem) zabeleženo je u po 4 odsto slučajeva.
April i maj mesec prošle godine obeležila su čak tri uzastopna fizička napada na trans žene. U jednom od tih incidenata, kako je poznato, pretučena trans žena nije uspela da uđe ni u jedno taksi vozilo, dok joj je jedan od taksista uzvikivao: „Ne vozimo transvestite, pedere i krvave.“
Jedan od glavnih podsticajnih faktora za nasilje nad LGBT+ osobama je govor mržnje u medijima. Tokom prošle godine poverenica za zaštitu ravnopravnosti je podnela četiri prijave zbog diskriminatornog i uvredljivog javnog govora. Od toga su dva slučaja u kojima su počinioci univerzitetski profesori, a koji su u svojim tekstovima optuživali pripadnike LGBT za nasilje nad ženama i poredili gej muškarce sa pedofilima.
Još uvek bez registracije istopolnog partnerstva
Jedna od tema u okviru Nedelje ponosa bila je registracija istopolnog partnerstva, čemu je pažnja posvećena najpre na tribini organizacije Labris, a potom i na predavanju Zorice Mršević sa Instituta društvenih nauka.
Istaknuto je da nedostatak pravne regulative za istopolne zajednice predstavlja problem koji se više ne može ignorisati, jer ove osobe ne mogu da ostvare neka od elementarnih ljudskih prava, kao što su pravo na nasledstvo, na zdravstveno osiguranje preko partnera/ke, na posete u bolnici ili zatvoru… U otporima prema pravnom normiranju istopolnog partnerstva, za koje još ne postoji ni nacrt, pažnja se uvek usmerava na zaštitu tradicije, porodice, dece, nataliteta, što zapravo, kaže Mršević, ima mitski karakter, jer se nigde nije pokazalo da su ovakve zajednice išle na štetu heteronormativnim okvirima. „Istopolne zajednice ni na koji način ne ugrožavaju sredinu i interese jedne države, dok su oni kao građani, koji rade i plaćaju porez, takođe deo državnih i nacionalnih interesa i moraju da uživaju jednaka prava“, kaže Mršević. Dodaje da brojna istraživanja koja su u fokusu imala decu u istopolnim porodicama nisu uspela da dokažu negativne uticaje po njihov razvoj.
Skoro sve zemlje EU, osim Bugarske i Rumunije, usvojile su zakone o istopolnim zajednicama, a ponegde, kao u Nemačkoj, legalizovani su i brakovi. „U Evropi, gde su i najkonzervativnije katoličke zemlje poput Italije ili Irske priznale građanske brakove, to pitanje se smatra anahronim i više se ne pokreće“, ističe Mršević.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
