Bela knjiga Saveta stranih investitora za 2023. godinu sa preporukama za reforme u regulativi kojima bi se poboljšao poslovni ambijent predstavljena je danas.
Za ovu godinu, Bela knjiga broji 397 preporuka u šest oblasti, odnosno 58 sektora, a predstavljeno je i koliko je prošlogodišnjih preporuka Vlada usvojila i sprovela.
Od 383 preporuka prošle godine, u osam odsto ili 29 sektora ostvaren je značajan napredak. u 20 odsto je ostvaren određen napredak, a u 72 odsto preporuka nije ostvaren nikakav napredak.
Indeks napretka u sprovođenju preporuka je bio 1,36, što je iznad ocene od 1,31 prošle godine, ali je i ispod višegodišnjeg proseka.
Najbolji rezultat u sprovođenju preporuka za povećanje konkurentnosti u odnosu na prošlu Belu knjigu ostvaren je u oblasti energetike sa ocenom 2,3. To je ipak manje od ocene 2,5 koju je energetski sektor dobio prošle godine.
Dobar napredak je ostvaren i u sektorima zaštite korisnika finansijskih usluga, fiskalizaciji i elektronskom fakturisanju, borbi protiv nedozvoljene trgovine, carini, zapošljavanju stranaca i zaštiti potrošača.
Bela knjiga – šta kažu zvaničnici?
Majk Mišel, predsednik Saveta i generalni direktor Jetela, poručio je da je Srbija visoko integrisana u evropsko tržište iako nije član EU.
„Naša generalna preporuka je harmonizacija propisa sa EU, povratak na rast zasnovan na investicijama, povratak inflacije u granice cilja i napredak u pregovorima za članstvo u EU“, rekao je Mišel dodajući da su 123 kompanije iz celog sveta članice Saveta i da su uložile u Srbiju 44 milijarde evra.
Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora, istakao je da je Srbiji potreban stabilan dugoročan privredni rast od sedam odsto kako bi stigla zemlje EU, pod uslovom da EU raste 2,5 odsto godišnje.
„Za privredni rast od pet odsto godišnje potrebno je stalno učešće investicija od 25 odsto u BDP-u. Potrebne su domaće investicije. Za dostizanje tog rasta može da pomogne plan EU za privredni rast regiona i integracija regionalnog tržišta sa jedinstvenim tržištem EU“, ocenio je Ljubić.
I ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je ocenila da je za nama teška godina, ali da je Srbija uspela da zadrži stabilnost i ostvari privredni rast, uprkos privrednom usporavanju Evropske unije.
Ona je najavila ulaganje 15 milijardi evra u energetiku u narednih 10 godina i to pre svega u reverzibilne hidroelektrane, obnovljive izvore energije, jačanje prenosne i distributivne mreže.
On je rekla i da je cilj do 2030. godine da se 45 odsto električne energije dobija iz OIE, da se emisija štetnih gasova smanji za 45 odsto u odnosu na 1990. godinu i poveća energetska efikasnost.
Ona je ocenila i da je Vlada napravila neki napredak u 100 preporuka Saveta.
Đedović Handanović je ocenila da je zahvaljujući dobrom obrazovnom sistemu i talentovanim ljudima Srbija prepozanata kao tehnološki hab u Evropi u koji su smeštene jedinice za istraživanje i razvoj desetine svetskih kompanija poput Majkrosofta NCR, Tojote, Šnajder elektrika i drugih.
To je, kako je rekla, ubrzalo rast IKT sektora za pet puta za poslednjih šest godina i povećalo vrednost izvoza sa 740 miliona evra na očekivanih 3,8 milijardi evra ove godine.
Od 58 sektora, od prošle godine u 23 nije ostvaren nikakav napredak od prošlogodišnje Bele knjige, a među njima su PDV, privremeni rad u inostranstvu, parafiskalni nameti, investicije i poslovna klima, poreski postupak, turizam, zakon o osiguranju…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
