FoNet/Zoran Mrđa; Beta/NS/EV; FoNet Božana Pavlica; Beta/Milan Obradović/DSIstraživanje Danasa o posetama Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i lidera opozicije Dragana Đilasa (SSP), Vuka Jeremića (NS) i Boška Obradovića (Dveri) pokazuje da je vlast znatno bolje iskoristila predizbornu 2021. godinu, bar kad su u pitanju posete analiziranim gradovima.
Iako se, naravno, može govoriti o funkcionerskoj kamapanji, činjenica je od 1o gradova Vučić nije posetio samo Zrenjanin. U ostalim sredinama boravio je i po nekoliko puta. Ako dodamo medijsku kampanju koja je pratila svaki njegov odlazak van Beograda, postaje jasno sa kolikom prednošću Srpska napredna stranka čiji je, ne zaboravimo, Vučić predsednik, ulazi u predizbornu kampanju.
Opozicija, bar ovaj deo obuhvaćen istraživanjem, očigledno nije mogla da parira predsedniku Srbije.
Uzimajući u obzir višemesečnu raspravu o tome hoće li se uopšte učestvovati na ovim izborima, kao i ograničene materijalne resurse, teško je ipak naći razumevanja i opravdanja za to što, recimo, Vuk Jeremić dve godine nije bio u Šapcu, Dragan Đilas i Boško Obradović nisu posetili 2021. godine Vranje i Suboticu, kao i da je u mnogim gradovima i opštinama sam Aleksandar Vučić više puta boravio nego ova trojica liedra opozicije zajedno.
Hoće li opozicija uspeti da nadoknadi ovaj očigledan manjak u neposrednim kontaktima sa građanima, ostaje da se vidi ali, utisak je, da je dva meseca, koliko je ostalo do izbora, premalo vremena da se nadoknadi propušteno.
SUBOTICA: Vučić dva puta, Đilas jednom
Suboticu je u proteklih godinu dana u dva navrata posetio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dok je lider opozicije, predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas, ovaj grad posetio jednom, dok drugi opozicioni lideri godinama nisu bili u Subotici.
Predsednik Vučić je, javlja novinarka Danasa Natalija Jakovljević, oba puta boravio u ovom gradu krajem prošle godine. Prvi put je bio 19. novembra u Privrednoj zoni Mali Bajmok povodom početka rada fabrike „Bojsen Abgassistem“, vodećeg svetskog proizvođača izduvnih sistema za automobilsku industriju.
Tom susretu je prisustvovao ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib i predsednik grupacije „Bojsen“.
Predsednik Srbije je tada rekao medijima da je otvorio 250 fabrika širom države, ali da do sada nije video ništa kao što je „Bojsen“ u Subotici, nakon čega je najavio i dodatna ulaganja u ovaj grad.
Druga njegova poseta Subotici bila je nešto ranije, 18. oktobra, kada su zajedno sa premijerom Mađarske, Viktorom Orbanom, na Horgošu ozvaničili početak izgradnje pruge Subotica – Horgoš – Državna granica – Segedin.
Lider Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas, svoju posetu Subotici upriličio je nešto malo kasnije, 30. oktobra, kada je na gradskom Korzou u Subotici, ispred Platoa Zoranu Đinđiću, najavio promociju Plana za Dan posle, nakon čega je neformalno razgovarao sa prisutnim građanima.
On je ovom prilikom novinarima govorio o aktuelnim dešavanjima u državi i na lokalu, ali je i kritikovao pojedine odluke koje donosi vlast Aleksandra Vučića.
Ovoj poseti prisustvovala je i potpredsednica SSP-a Marinika Tepić.
Predsednici opozicione Narodne stranke i Dveri, Vuk Jeremić i Boško Obradović ,nisu posećivali Suboticu u prošloj godini.
NOVI SAD: Vučić – opozicija 7:1
Predsednikk SNS i Srbije Aleksandar Vučić i opozicioni lideri posećivali su prošle godine Novi Sad u istovetnom odnosu u kome se pojavljuju u medijima. Dok je Vučić malo, malo dolazio u „glavni grad“ Vojvodine, posete njegovih konkurenata se mogu izbrojati na prste jedne ruke.
Seriju dolazaka, koju beleži novinar Danasa Radovan Balać, u Novi Sad Aleksandar Vučić otpočeo je 7. marta na otvaranju fabrike Continental Automotiv.
Posle nešto manje od dva meseca, 28. aprila, ponovo se obreo u „Srpskoj Atini“ da bi postavio kamen temeljac za izgradnju kovid bolnice.
Sledeći put, 10. jula Vučić je u Novom Sadu okupio više hiljada stranačkih kolega na sastanku proširenog sastava Izvršnog odbora SNS i stranačkih odbora iz Vojvodine u okviru priprema za Kongres stdranke i vanredne izbore.
Posle mesec dana Vučić je, 14. avgusta, u društvu pokrajinskog premijera i novosadskog gradonačelnika Igora Mirovića i Miloša Vučevića obišao gradilište nove kovid bolnice na Mišeluku. Rekao je da je izgradnja pri kraju, da će bolnica biti velelepna i služiti na ponos svim građanima u Vojvodini.
Naredni razlog za dolazak u Novi Sad desio se 7. oktobra, kada je otvorena fabrika čokolade švajcarske kompanije „Beri Kalebo“. Vučić je kazao da je ponosan što je u Novom Sadu otvorena „fantastična fabrika čokolade“ ove kompanije.
Mese dana potom Vučić je ponovo u Novom Sadu na svečanosti povodom
završetka prve faze radova na izgradnji druge fabrike kompanije Continental Automotive Serbia u Novom Sadu.
„Ovo je visokotehnološka mega fabrika, doprineće BDP-u za više od dva posto“, kazao je Vučić tom prilikom.
Kao da je dozirao i planirao, Vučić je došao i 10. decembra na početak radova na izgradnji fabrike električnih motora japanske kopanije Nidek, koja će uložiti 250 miliona evra.
Lider Srbije i SNS trebalo je da i ove godine dolazi u Novi Sad.
Bilo je najavljeno da će 17. januara prisustvovati uručivanju ključeva stanova pripadnicima snaga bezbednosti, ali je poseta otkazana nekoliko sati pre početka. Verovatno zbog lošeg rezultata na referendumu o ustavnim promenama, pošto je većina Novosađana glasala protiv predloga.
Za razliku od Vučića opozicioni lideri su retko dolazili u Novi Sad.
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić prvu od dve posete realizovao je 30. oktobra kada se sastao sa predstavnicima odbora NS iz Vojvodine, a zatim je bio i 27. novembra kada je prisustvovao Izbornoj skupštini GO NS Novi Sad.
Lider SSP Dragan Đilas bio je u NS samo jedanput – 20. novembra, kad je razgovarao sa građanima u centru grada zajedno sa zamenikom predsednika Borkom Stefanovićem, i potpredsednicom SSP Marinikom Tepić
Predsednik DS Zoran Lutovac nije nijednom bio u Novom Sadu, bar ne zvanično.
Lider Dveri Boško Obradović najpre je 7. maja gostovao na lokalnoj TV kanal 9, a zatim je bio i 12. juna gde je razgovarao sa stranačkim kolegama i kazao da vanredni izbori treba da budu održani na svim nivoima, uključujući izbore za skupštinu AP Vojvodine.
ZAJEČAR: Vučić ali i ministri
Minula 2021. godina u gradu na Timoku bila je izborna. Aktivnosti političkih partija bile su intenzivnije nego obično.
Predsednik Aleksandar Vučić, 22. marta prošle godine, posetu istoku Srbije počeo je obilaskom radova na izgradnji petlje Selačka, na deonici Vratarnica – Кnjaževac, koji prema projektu obuhvataju rehabilitaciju i dogradnju puta kako bi se ispunili svi zahtevi za unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Radovi na 11 mostova počeli su u oktobru i biće završeni do 1. novembra. Radove na ovoj deonici izvodi preduzeće „Integral inženjering“ iz Republike Srpske. Vrednost ovih radova je 12,5 miliona evra. Rok za završetak radova na delu od Vratarnice do Knjaževca je 18 meseci, do 20. februara 2022.
Aleksandar Vučić je zatim obišao i radove na petlji Salaš, na putu Zaječar-Negotin.
Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić upoznao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića u gradu na Timoku, sa radovima koji se izvode u Industrijskoj zoni „Zapad”. Tu je najavljena izgradnja fabrike “Aptiv”, koja još uvek nije počela da se gradi.
Sezonu dolazaka ministara u Zaječaru, kako javlja novinar Danasa Miljko Stojanović, otvorio je Tomislav Momirović 27. februara.
Nakon Momirovića kao na traci su se smenjivali Aleksandar Vulin, Darija Kisić, Branislav Nedimović, Siniša Mali i, na kraju, premijerka Ana Brnabić.
Lider pokreta “Dveri” Boško Obradović, u 2021. godini, nije posetio Zaječar, ali za razliku od njega Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, je je bio 13. februara i tom prilikom je na konferenciji za medije izjavio da je Narodna stranka za odlaganje lokalnih izbora u Zaječaru, Кosjeriću i Preševu.
“Narodna stranka je prva podigla glas protiv izbornih uslova u zemlji. Na izborima 2019. opozicioni blok se podelio, jer je jedan deo izašao na izbore, a drugi su bojkotovali. Neprihvatljivo je održavanje lokalnih izbora pod sadašnjim uslovima, jer se ništa nije promenilo od prethodnih parlamentarnih izbora, održanih 21. juna prošle godine. Prvi zahtev Narodne stranke biće odlaganje izbora u Zaječaru, u dijalogu vlasti i opozicije”, kaže Jeremić.
Dragan Đilas, lider SSP-a, bio je sa saradnicima u Zaječaru 26. novembra 2021. Zaječar su tada posetili Marinika Tepić, Borko Stefanović, Dejan Bulatović i Velibor Pavlović.
NIŠ: Omiljene predsednikova destinacija
Niš i okolina su tokom 2021. godine bili češća “destinacija” predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića nego predstavnika opozicije.
Vučić je prošle godine “pobeđivao” i po broju obećanja o boljem životu građanima, pošto su opozicioni lideri lutali između pozitivne kampanje i kritičkog stava prema politici i učinku Vučićeve vlasti.
Boravke predsednika Srbije obeležili su “najveći bilbord na svetu sa njegovim likom” na hotelu Abasador, autobusi sa pristalicama dovezenim iz svih delova zemlje i medijska pompa, a posete opozicionih lidera sporadično su pratili incidenti, u kojima su učestvovale pristalice SNS-a.
Vučić je tokom svojih poseta boravio u institucijama, vojnim objektima, fabrikama ili zakupljenim halama, dok je opozicija za susret sa građanima uglavnom birala ulicu.
On je posetio Niš dva puta, s tim što je drugi put u ovom gradu boravio skoro tri dana, dok je tri puta bio u njegovoj neposrednoj okolini, u Donjem Međurovu, Gadžinom Hanu i selu Popovac, gde se revakcinisao.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, zajedno sa stranačkim saradnicima, posetio je ovaj grad tri puta.
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić je bio u Nišu dva puta.
I predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović je posetio taj grad dva puta, s tim što je jedna poseta trajala skoro tri dana.
Predsednik Srbije i SNS-a je najpre posetio Niš 16. jula, a potom i od 10. do 12. decembra, beleži novinarka Danasa Zorica Miladinović.
On je u julu prisustvovao skupu svoje političke stranke u Sportskoj hali Čair, koji stranka nije najavila, koji je bio zatvoren za javnost i posle kojeg nije bilo zvaničnih izjava.
Kada je došao u Niš drugi put, prošlog decembra, na skoro tri dana, nisu ga dočekali autobusi sa pristalicama, ali jeste gigantski bilbord sa njegovim likom i porukom “Dobro došao predsedniče”, koji je postavljen na staklenoj fasadi hotela “Ambasador”, inače jednog od simbola Niša i najvišeg hotelskog objekta u gradu, sa 15 spratova.
U postavljanju su učestvovala i vozila gradskog Parking servisa.
Još uvek se ne zna ko je naručilac bilborda, kao ni ko je sve platio njegovu izradu i postavljanje, koje po nezvaničnim procenama navodno košta od 19.500 do 60.000 evra, ukoliko su korišćene skupe spoljne table, a ne obična folija.
Posetio je kasarnu „Mija Stanimirović“ i vojni aerodrom “Narednik-pilot Mihajlo Petrović“ i prisustvovao prikazu borbenog sistema „Nora“ i sposobnosti helikopterskih jedinica Ratnog vazduhoplovstva i PVO i 63. padobranske brigade, kao i vežbi na položaju Lisinac.
Bio je u privatnoj kompaniji Jumis.
Vučić se, takođe, 27. aprila prošle godine, revakcinisao u selu Pukovac u opštini Doljevac, gde su ga takođe dočekali bilbordi sa porukom “Dobrodošli, predsedniče”, zastave Srbije, kao i nekoliko hiljada ljudi, uz aplauze i povike „Aco Srbine“.
Prema nezvaničnim informacijama, na revakcinaciju je stigao helikopterom.
Iz Pukovca je sa saradnicima odmah otišao u Gadžin Han, kod Niša, gde ga je takođe dočekao špalir ljudi uz aplauz i zastave.
Na sastanku u Gadžinom Hanu se pričalo o izgradnji još jedne bolnice, regionalne deponije sa spalionicom, još nekih puteva, azila za pse…
U niško selo Donje Međurovo otišao je 30. septembra kako bi prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš – Brestovac.
Ceremoniji je prisustvovala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je tada ocenila da je Srbija “već prevalila dug put ka članstvu u EU” i “zabeležila neverovatan napredak”.
Vučićev politički protivnik Dragan Đilas je prošle godine prvi put posetio Niš 20. februara, kada je otvorena kancelarije te stranke i konstituisan Gradski odbor.
Otvaranju su prisustvovali i zamenik predsednika SSP Borko Stefanović i potpredsednica SSP Marinika Tepić.
Tepić je kazala da je “puna optimizma” da će doći do političkih promena između ostalog i zbog toga što su građani došli u novu nišku kancelariju SSP da se učlane “javno, pred policijom, koja je fotografisala otvaranje”.
Tokom sledećeg boravka Đilasa i saradnika u Nišu, 28. jula, kada su na platou ispred Tržnog centra Kalča predstavljali Plan za Dan posle, došlo je do manjeg incidenta.
Njihov razgovor sa građanima i novinarima ometala je nekolicina okupljenih građana, među kojima su bili članovi SNS-a, koji su dobacivali “Lopovi”, “Đilase lopove”, “Marinika, gde ti je porše”, “Sve ste uništili” i “Zar vas nije stid”.
Čelnici SSP-a su, zajedno sa predstavnicima Narodne stanke i Demokratske stranke, i 27. novembra razgovarali sa građanima, uveravajući ih da će „ovo zlo trajati još samo četiri meseca“.
Građanima okupljenim ispred Tržnog centra Kalča je saopšteno da će nosilac parlamentarne liste opozicije (SSP, NS, Pokreta slobodnih građana, Pokreta za preokret i sindikata) biti Marinika Tepić.
I predsednik NS Vuk Jeremić je na konstituisanju niškog odbora stranke, 20. juna prošle godine, ocenio da je kraj aktuelne vlasti “bliži nego što mnogima deluje”.
Jeremić je dodao da je smenjivanje Vučića samo početak i da će “prihvatanje revanšizma biti majka svih uslova za saradnju sa Narodnom strankom”.
Isto zalaganje je ponovio i građanima Niša 9. avgusta, ispred Tržnog centra Kalča.
Prema njegovoj tadašnjoj oceni, uskoro će se promeniti međunarodne okolnosti, a pre svega način na koji neke od najvažnijih prestonica u Evropi i svetu gledaju na Srbiju.
Čelnik Dveri Boško Obradović je prošle godine prvi put posetio Niš 11. aprila, kada je otvorena kancelarija stranke, kao i od 4. do 6. juna, kada je zajedno sa potpredsednicom Dveri Tamarom Milenković Kerković razgovarao sa različitim grupama građana.
Susreli su se sa samohranim roditeljima, roditeljima dece sa posebnim potrebama ili romskim porodicama koje žive u nehigijenskim uslovima i siromaštvu na obali Nišave, pretvorenoj u deponiju.
U niškom prigradskom naselju Pasi Poljana razgovarali su sa predstavnicama 60 porodica izbeglih iz Hrvatske kojima zbog neplaćenih računa preti iseljenje iz stanova koje su dobili za „trajnu integraciju izbeglica“.
Obradović je pritom “radio sve što vole mladi”- igrao je basket ispred zgrade, razgovarao sa mladima na Nišavskom keju, sedeo u kafiću ili u pivnici i bio di- džej.
U Dverima su kazali da su takve aktivnosti bile “spontane, a da je njihov cilj da pokažu da je Srbija najlepše mesto za život”.
ZRENJANIN: Vučića ni od korova
Zrenjanin je od prestonice udaljen svega 75 kilometara ili sat vremena vožnje ali političari ne dolaze u njega često. Po broju poseta prošle godine moglo bi se zaključiti da u ovom gradu nema nekih posebnih problema koji zahtevaju pomoć političke “struke”.
Ili je u pitanju nešto drugo?
Od četvorice političara čije obilaske Srbije i njenih građana smo analizirali, samo je Dragan Đilas više puta boravio u Zrenjaninu.
Zrenjanin je bio na mapi njegovog puta prilikom poseta Gradskom odboru SSP Zrenjanin, gde je razgovarano sa članstvom, dolazio je i privatno a posetio je i novootvorenu kancelariju Pokreta ujedinjenih fantoma.
Tokom prošle godine predsednik Srbije nije svraćao u Zrenjanin, iako je prethodnih godina dolazio. a povodi za te ranije dolaske bili su strane investicije i preidzborni mitinzi, dok ga prošle godine ni afera sa vijetnamskim radnicima nije dovela u Banat.
Prestavnici vlasti aktivni po Banatu bili su ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je obilazio sela u ovom kraju, i predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović.
“To znači da političke vođe procenjuju da u Zrenjaninu nema građana s kojima treba razgovarati, ni birača koje treba ubediti, zastrašiti ili prevariti. Vidi se da političari procenjuju da Zrenjanincima ne treba čak ni laskati”, komentariše za Danas žitelj Zrenjanina, sociolog i profesor beogradskog Univerziteta dr Vladimir Ilić.
On naglašava da „ni prodavci kirbi usisivača ne kucaju na vrata ruinirane kuće, čiji domaćin izgleda kao da mu nije do života“
Ni predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić nije svraćao u Zrenjanin.
Umesto njega dolazio je Miroslav Aleksić. Bila je aktivna i potpredsednica Sanda Raškovi Ivić a njen poslednji obilazak Zrenjanina bio je na poziv Novog optimizma krajem decembra, kada je Branislavu Grubačkom zabranjena tribina.
„Političari ne dolaze u Zrenjanin zato što se Zrenjaninci ne trude da nametnu svoje probleme i potrebe kao političke teme. Vučić je otišao u Gornje Nedeljice zato što je bio nateran. Tamošnji meštani uspešno su politizovali planiranu izgradnju rudnika litijuma. Zrenjanici prstom nisu mrdnuli da bi se izborili za ispravnu vodu za piće“, komantariše politikolog Miroslav Samardžić.
Prema njegovom mišljenju, političari to razumeju i fokusiraju se na teme i lokalitete u kojima postoji nezadovoljstvo i gde mogu da dobiju glasove ukoliko se angažuju, ili da ih izgube ukoliko budu pasivni.
„Oni su pragmatični lovci na glasove. A proevropska opozicija je metropolska i elitistička. Skandal oko izgradnje “fabrike vode“ u Zrenjaninu ona nije pokušala politički da iskoristi. Koncentrisana je u velikoj meri samo na Beograd, jer su tamo moć i novac“, naglašava Samrdžić.
Boško Obradović iz Pokreta Dveri, koji je ranijih godina imao običaj da posećuje Zrenjanin, njegove sportske klubove, pa čak i da komentariše kako nemački Tenis svojim dolaskom uništava srpskog seljaka, u Zrenjaninu je prošle godine bio samo prilikom gostovanja na KTV televiziji, zabeležila je novinarka Danasa Miroslava Pudar.
VRANJE: Manastir, vinarija i GEOKS
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine na jugu Srbije boravio je dva puta.
U oba slučaja nije posetio Vranje, već je boravio u Manastiru Prohor Pčinjski i Vladičinom Hanu.
Na putu prema Manastiru Prohor Pčinjski sredinom juna prošle godine Vučić je u društvu Milorada Dodika još jednom svratio u Vinariju „Aleksić“ kod Vranja gde je degustirao vino i kako je sam priznao „dosadjivao ljubaznim domaćinima“.
Na Svečanoj akademiji povodom 950 godina od osnivanja manastira, na predlog episkopa vranjskog Pahomija, Vučiću je uručen Orden prepodobnog Prohora Pčinjskog.
Druga poseta bila je manje protokolarna i gotovo vanredna. Nakon što je italijanski Geoks zatvorio fabriku obuće u Vranju, ostavljajući bez posla 1.200 radnika, usledila je „vanredna poseta“ Vučića fabrici Teklas u Vladičinom Hanu.
Vučić je tada od generalnog direktora Teklasa Nebija Anila zatražio da se u Vranju „pod hitno zaposli 250 radnika Geoksa“, kao i da odredjen broj njih dobije posao i u fabrici u Vladičinom Hanu.
Lider Dveri Boško Obradović u Vranju je 2021. godine boravio dva puta, podseća novinar Danasa Vojkan Ristić.
Početkom godine, kada se Vranjancima pohvalio da je „dobio presudu protiv predsednika Srbije zbog uvrede i laži iznetih na njegov račun zbog čega Vućić treba da mu plati 200.000 dinara“.
Sredinom juna Obradović je gradjanima Vranja poručio da „posle bojkota izbora sledi još jedan korak do rušenja vlasti“.
Dragan Djilas i Vuk Jeremić prošle godine nisu boravili u Vranju
S jeseni, Marinika Tepić i Borko Stefanović su održali javnu pres konferenciju u pešačkoj zoni „ceneći hrabrost Vranjanaca koji su im se pridružili“.
KRAGUJEVAC: Vučić i Vuk po pet puta
Vidovdanska poseta predsednika Vučića Kragujevcu bila je izuzetno medijski propraćena. Ne samo zbog „najvećeg taktičko-tehnički zbor vojnog naoružanja u Kragujevcu” ili „vojne parade” kako su ovaj skup pretenciozno najavljivali brojni mediji bliski vlasti već zbog toga što je okupljanje tog 28. juna kod Stadiona „Čika Dača” u Šumaricama i pre nego što se održalo bilo tema mnogih natpisa u nezavisnim medijima.
Naime, nezavisni mediji su danima ranije izveštavali o tome da se preko pošte građanima dele flajeri za ovu manifestaciju „neviđenu u novijoj istoriji”, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić pozivao je građane „da Vidovdan proslave sa svojom vojskom” a zbog sređivanja livade pored stadiona i Vučićevog dolaska bilo je i izmena saobraćaja.
Poseban revolt građana izazvalo je pismo načelnika Školske uprave svim direktorima gradskih osnovnih i srednjih škola da sa nastavnicima organizuju dolazak svih učenika iako je tada i zvanično počeo školski raspust – što je ocenjeno kao politička zloupotreba dece.
Pedantni statističari su izmerili da se predsednik Aleksandar Vučić zadržao tada u Kragujevcu tačno 23 minuta (sleteo helikopterom i odleteo) a većina građana koja je i bila na taktičko-tehničkom zboru vojnog naoružanja nije stigla ni da ga vidi ali se reagovanja danima povodom ove blic vizite nisu smirivala.
Ova poseta predsednika Kragujevca ostaće upamćena i po rekordnom broju intervencija ekipa Hitne pomoći na mestu održavanja zbora zbog toplotnih udara jer je temperatura na prošlogodišnji Vidovdan dobrano prebacivala 40 podeok.
Za razliku od vidovdanske posete u Šumaricama, prethodna poseta predesnika Vučića Kraujevcu prošla je bez ikakve pompe.
On je 22. januara posetio vladiku šumadijskog Jovana i obećao pomoć države za završetak radova na crkvici Kragujevačkih velikomučenika u Šumaricama i fiskulturne sale u kragujevačkoj Bogosloviji „Sveti Jovan Zlatousti” na Aerodromu.
Povodom ovog gostovanja predsednika početkom prošle godine protestvovali su kragujevački novinari jer su o Vučićevom doolasku i obilasku Eparhije šumadijske bile obaveštene samo redakcije RTS-a, „Pinka” i TANJUG-a.
Upućeni u politička zbivanja i pojednini nezavisni mediji od Vučićevog dolaska na vlast imali su tezu da on mrzi Kragujevac još „iz svojih radikalskih dana” dok je ovaj grad bio opozicioni centar.
Politički analitičari su izlazili i sa tvrdnjma da ga predsednik namerno izbegava „zbog sukoba sa dinastijom Nikolić” dok je na čelu grada bio sin Tomislava Nikolića – Radomir.
Istina ili ne ali sa dolaskom novog gradonačelnika Nikole Dašića nekako su vidljivo učestale posete Aleksandra Vučića Kragujevcu koji je samo prošle godine u njemu boravio pet puta, različitim povodima.
Sledeći dolazak predsednika, posle „vidovdanskog helikopterskog desanta”, istog leta nije bio baš u sam Kragujevac već u njegovu bližu okolinu kada je 22. jula obišao pogone u fabrici „Siеmens Mobility Doo” u Cerovcu kod Kragujevca u pratnji Mihaela Petera, generalnog direktora „Simens Mobiliti” i Udom Ajhlingerom, direktorom „Simensa” u Srbiji.
Potom je obišao i Knić posetivši tamo Osnovnu školu „Vuk Karadžić” koja je obnovljena iz republičog budžeta i Destileriju „Aleksić Prvi” obelodanivši u ovoj varošici da „bolji dani za Kragujevac i Šumadiju tek dolaze”.
.
Naredna poseta Kragujevcu Aleksandra Vučića bila je isključivo protokolarna jer je 21. oktobra u Šumaricama prisustvovao Velikom školskom času, pomenu i 80. godišnjici streljanja Kragujevčana od strane nemačkih okupatora.
Presednik je položio venac na humku streljanih kragujevačkih đaka i mahom nije davao nikakve izjave za medije ali, ne samo novinarima već i građanima koji su tog oktobarskog prepodneva bili prisutni u kragujevačkom Spomen parku nije promaklo da se posle dugog vremena Aleksandar Vučić susreo sa Tomislavom Nikolićem.
Krajem prošle godine, 6. decembra, Aleksandar Vučić je, u pratnji premijerke Ane Brnabić i američkog ambasadora Entoni Godfrija, lično prisustvovao puštanju u rad prve Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju u Srbiji, u Državnom data centru u Kragujevcu.
Prošle godine, beleži novinar Danasa Zoran Mišić. i svi lideri opozicionih stranaka dolazili su i boravili u Kragujevcu različitim povodima. Po broju poseta sa predednikom Srbije, dakle pet, izjednačio se Vuk Jeremić, prvi čovek Narodne stranke.
Poslednja poseta Jeremića Kragujevcu bila je 13. decembra prošle godine kad je održana izborna Skupština Narodne stranke, istovremeno i osnivačka, jer je ova politička partija u Kragujevcu iz statusa povereništva i zvanično prešla u rang Gradskog (opštinskog) odbora.
Prethodni boravak Vuka Jeremića u ovom gradu, 10. septembra, bio je baš povodom predstavljanja Delića kao novog, prvog čoveka ovdašnjeg odbora NS.
Tom prilikom Vuk Jeremić se susreo i sa Kragujevčanima u Pešačkoj zoni „kod Krsta”..
Pre toga, tokom 2021. godine Vuk Jeremić je po stranačkim pitanjima boravio u Kragujevcu i 13. avgusta održavši radni, zatvoren za javnost i novinare, sastanak sa užim delom rukovodstva gradskog odbora svoje stranke.
Prva poseta Vuka Jeremića Kragujevcu prošle godine bila je 3. aprila i bila je radni sastanak sa predsednicima odbora Narodne stranke zapadne i centralne Srbije ali ju je iskoristio da obiće radove na Gradskoj tržnici, kapitalnom zdanju koje je već dve godine potpuno devstirano nestručnom obnovom i rekostrukcijom i skrenuo pažnju Kragujevčana na njeno uništavanje.
Kragujevčani su tri puta prošle godine imali priliku da se sretnu sa Draganom Đilasom, predsednikom SSP.
U Kragujevcu je 9. oktobra održan Glavni odbor Stranke slobode i pravde ali je pre toga Dragan Đilas u pešačoj zoni kod hotela „Kragujevac” imao susret sa Kragujevčanima, a posle odbora i predstavljanje Plana za dan posle na štandovima u centru grada.
Plan za dan posle SSP-a Đilas je kao predsednik stranke promovisao u Kragujevcu i 13. marta prošle godine kad je, sem sastanka sa stranačkim članstvom, vodio i razgovore sa građanima.
Nepunih mesec dana kasnije, 3. aprila Dragan Đilas je ponoo boravio u Kragujevcu na sednici Predsedništva Stranke slobode i pravde održanoj u ovom gradu, kao primer političke decentralizacije.
Poput Dragana Đilasa, tri puta u Kragujevcu je prošle godine povodom stranačkih aktivnosti bio i Boško Obradović, osnivač i predsednik političke organizacije Srpski pokret Dveri.
Krajem godine, 12. decembra u Sali Skupštine grada Kragujevca održale svoj Sabor i konvenciju koja je i zvanično bila početak njihove predizborne kampanje. Na ovom Saboru Dveri, u Kragujevcu, takođe, usvojene su izmene i dopune programa tog pokreta, a za novu potpredsednicu izabrana je dotadašnja predsednica beogradskog odbora Radmila Vasić.
Prethodnog puta Obradović je boravio u Kragujevcu 18. juna kad je obišao Gradski odbor Dveri i razgovarao sa građanima. Tada je izjavio je da se taj pokret zalaže za veću decentralizaciju i dekoncentraciju državne uprave i da treba razmisliti o tome da Kragujevac, centar ustaničke i slobodarske Šumadije, ponovo postane glavni grad Srbije.
Prva prošlogodišnja poseta Boška Obradovića Kragujevcu bila je u aprilu 2021. godine protekla je u radnoj atmosferi sa članovima Dveri, a na tom sastanku su predstavljeni novi članovi pokreta, kako je tada rečeno „intelektualci poznati kragujevačkoj javnosti”.
Još onda je sa tog sastanka u Kragujevcu Obradović poručio da su „izbori izvesni” kao i da se „temeljito primpremaju za njih”.
Prvog meseca tekuće godine u Kragujevcu je od stranačkih prvaka boravio samo Zoran Lutovac, predsednik DS-a koji je prošlog petka, 28. januara iz ovog grada pozvao građane Srbije „da izađu na predstojeće izbore i jednom za sva vremena pošalju u istoriju Aleksandra Vučića i vlast Srpske napredne stranke”, kao i obelodanio, dan ranije pre Glavnog odbora Demokrstke stranke u Beogradu, da će „podržati Ponoša kao predsedničkog kandidata”.
MAJDANPEK: Vakcinisanje u Rudnoj Glavi
Rudna Glava, najveće selo u majdanpečkoj opštini, u žižu javnosti dospelo je prošlog proleća kada je najavljeno da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić u seoskoj ambulanti primiti prvu dozu vakcine protiv kovida.
Tog 6. aprila, u seoskoj ambulanti majdanpečkog Doma zdravlja „Dr Veroljub Cakić“ predsednik Srbije je najpre prošao uobičajenu proceduru pred vakcinaciju protiv kovida, da bi potom dobio prvu dozu vakcine kineske kompanije „Sinofarm“.
Po imunizaciji, podseća novinarka Danasa Jelena Bujdić Krečković, Aleksandar Vučić razgovorao je sa meštanima, predstavnicima lokalne samouprave, Borskog okruga i preduzetnicima iz Rudne Glave.
Pošto su prilikom razgovora u prvi plan izbila nova radna mesta, Vučić je izjavio da će pokušati da dovede nekog stranog investitora za gradnju fabrike u Rudnoj Glavi, a jedno od mogućih rešenja moglo bi da bude i otvaranje pogona vranjskog “Jumka” u ovom selu, negde oko Vidovdana, koji bi zaposlio 80 do 100 žena.
Pogon fabrike tekstila “Jumka” u Rudnoj Glavi, uz prisustvo Aleksandra Vučića, otvoren je 26. juna prošle godine.
Posao je dobilo 80 žena koje će šiti konfekciju i uniforme za vojsku i policiju, a vrednost investije bila milion evra.
Nakon dve posete Rudnoj Glavi, Aleksandar Vučić je treći put prošle godine u opštini Majdanpek bio 21. avgusta kada je u Donjem Milanovcu obišao radove na obnovi puta Golubac-Donji Milanovac, dužine 55,5 kilometara.
Tom je prilikom najavio da će kompletna Đerdapska magistrala biti obnovljena do polovine 2022. godine.
Opozicioni stranački prvaci, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović prošle godine nisu bili u opštini Majdanpek.
ŠABAC: Dve godine bez posete Vuka Jeremića
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dolazio je u Šabac tokom 2021. godine tri puta.
Prva poseta bila je 26. marta, kada je obišao radove na Novom mostu preko Save kod Šapca, budućeg auto-puta Ruma –Šabac i brze saobraćajnice Šabac – Loznica.
Obilasku radova prisustvovali su i ministar građevinarstva Tomislav Momirović, direktor „Koridora Srbije“ Aleksandar Antić, v. d. direktora „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak.
Tom prilikom najavljeno je da će se novim koridorom od Beograda do Šapca stizati za najviše 40 minuta, a do Loznice za sat i 15 minuta.
Druga poseta bila je 16. novembra, povodom obležavanja 107. godišnjice postojanja Kopnene vojske.
Vučić je prisustvovao obuci jedinica Rečne flotile i obišao taktičko-tehnički zbor sredstava naoružanja i vojne opreme Kopnene vojske u vojnom kompleksu „Mačvanski partizanski odred“ u Šapcu.
Prisutni su bili i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović.
Nepunih mesec dana kasnije, 4. decembra, podseća novinarka Danasa Kristina Vučićević, presednik Vučić ponovo je došao u šabački kraj, ovoga puta nenajavljeno.
Povod je, kako je rečeno, bila završnica izgradnje puta Šabac – Bogosavac, dužine skoro 19.2 kilometara.
Interesantno je da je ministar finansija Siniša Mali tom prilikom na svom Instagram nalogu objavio video koji je snimio sa suvozačkog mesta, dok predsednik Srbije vozi automobil, a na zadnjem sedištu vide se ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i direktor Javnog preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak.
Kad je reč o opozicionim političarima, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, prošle godine dva puta je boravio u gradu kraj Save, 24. februara, kada je održao sastanak sa predstavnicima opozicije, i 21. novembra u pratnji potpredsednika Marinike Tepić i Borka Stefanovića.
Oni su tom prilikom odžali konferenciju za novinare u pešačkoj zoni i razgovarali sa građanima.
Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović, 7. jula, prisustvovao je protestu pod nazivom „NEĆU RIO TINTO“ i tom prilikom se obratio okuplјenim građanima ispred zgrade opštine Šabac.
Obradović je 23. novembra bio je gost pokreta “Buđenje” povodom njihove godišnjice i prisustovao konferenciji za novinare u prostorijama ovog pokreta.
Vuk Jeremić je posledniji put posetio Šabac pre dve godine, prilikom osnivanja Gradskog odbora Narodne stranke.
Užice: Vučićeva obećanja i „hapšenje“ kafića
Osim u izbornoj kampanji, predsednici stranaka retko dolaze u Užice. Kako se bliži nova izborna trka, pretpostavka je da će uoči aprilskih izbora češće dolaziti i tražiti glasove Užičana.
U avgustu prošle godine, Užice je posetio šef naprednjaka i predsednik države Aleksandar Vučić, a dva meseca kasnije i Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde.
Ranije je trebalo da dođe Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, ali ta poseta je otkazana, zbog kvara na njegovom automobilu.
I Boško Obradović, predsednik Dveri, bio je sprečen da dođe u Užice i prisustvuje sednci Glavnog odbora te stranke, jer je bio u samoizolaciji, zbog sumnje da je inficiran virusom korona.
Na tom skupu je obelodanjeno da će Dveri učestvovati na aprilskim izborima i da će kandidat za predsednika Srbije biti Obradović.
Posete Vučića i Đilasa dugo će se pamtiti, jer su paradigma aktuelnog političkog trenutka Srbije, beleži novinar Danasa Nenad Kovačević.
Vučić je, u poznatom maniru, govoreći pred oko hiljadu svojih pristalica iz Užica i okoline, okupljenih ispred sportske hale u naselju Krčagovo, a potom i pri poseti užičkoj bolnici, obećao više od 160 miliona evra ulaganja u Užice.
S druge strane, Đilasov dolazak je izazvao revolt vlasti i potvrdio njeno nedemokratsko naličje.
Kafić na Trgu partizana, u kome su sedeli Đilas i njegovi saradnici Marinika Tepić, Borko Stefanović i Dejan Bulatović sa članovima i simpatizerima te stranke, nakon njihovog razgovora sa građanima, poreski inspektor je sutradan zatvorio.
Navodno, poreznik je pronašao da u kasi nije registrovana prodaja dve ili tri koka-kole, ali pravi razlog je bio pokušaj režima da zastraši Užičane, koji drugačije misle.
Od 2016. godine, kada je govorio na predizbornom skupu naprednjaka na Trgu partizana, Vučić je tada prvi put posetio Užice. Valjda ga je bilo sramota što nije ispunio obećanje o tome da će aerdrom Ponikve u potpunosti biti spreman za civilni saobraćaj krajem avgusta ili početkom septembra te iste, izborne godine.
I obećanje o stranom investitoru u Užicu, koji će zaposliti oko tri hiljade ljudi, što je kasnije najavljivao, prilikom poseta okolnim mestima, nije ispunio.
U avgustu je sve to ponovio, ali je verbalno „iskeširao“ i dodatnih više od 160 miliona evra za nova obećanja.
Užice će, govorio je Vučić, dobiti obilaznicu od pet kilometara, koja će koštati „najmanje 25 miliona, a najverovatnije do 30 miliona evra“.
„Ono što sam rekao danas držite me za reč, obilaznicu krećemo da radimo najkasnije do kraja oktobra. Moći ćete da vidite mašine i kako stvari napreduju“, reče Vučić 17. avgusta prošle godine, ali ni traga od mašina i napredovanja radova.
Obećao je tunel kroz Kadinjaču i put ka Bajinoj Bašti od 50 miliona evra, potom i 80 miliona evra za četvorogodišnju rekonstrukciju užičke bolnice, za šta je pripremljena dokumentacija.
Objasnio je da će to biti „peti klinički centar u Srbiji“, iako to nije moguće jer užička bolnica, između ostaloga, nema dovoljan broj doktora medicinskih nauka, što je jedan od osnovnih uslova za formiraje kliničkog centra.
Kazao je da će se konvertovati na gas velika kotlarnica na Međaju, ali nije naveo koliko će to koštati i kada će početi radovi. Najavio je gradnju vrtića na Carini, gde su pripremi radovi počeli krajem decembra prošle godine.
Obećao je rešenje problema vodosnabdevanja Sevojna i gradnju puteva od Užica ka Kotromanu, na granici sa BiH, i od Mitrovca na Tari do Mećavnika u Mokroj Gori, od 15 kilometara.
Biće, obećao je, „novog mosta na Đetinji“, a možda će, iako je to, kako je rekao, „skupo“, država uložiti dodatni novac u osposobljavanje aerodroma Ponikve.
Vučiću su ljudi aplaudirali i pozdravljali ga sa „Vule, Vule“, a neki su mu se žalili na to da su ostali bez posla, da njihovi sinovi i njhove kćerke „nemaju posao, iako imaju diplome državnih fakulteta“.
Brižnim izrazima lica je „saosećao“ sa njima, a potom bi, nasmejan, kao da nije čuo nijedan od tih vapaja, nastavljao dalje, pozdravljajući okupljene podignutom rukom.
Dva meseca posle tog političkog teatra, Vučićev režim je zatvrio kafić Makamara na užičkom trgu, samo zato što su u njemu sedeli Dragan Đilas i njegovi saradnici.
Đilas je, 22. oktobra, razgovarao sa Užičanima na Trgu partizana i najavio intenzivniju borbu protiv vlasti, poručivši da „veruje u to da će se za šest meseci, napokon, zatvoriti strašno poglavlje u istoriji Srbije“.
Odgovaraće, kazao je, svi oni koji su sarađivali s kriminalcima, pljačkali i maltretirali građane i primoravali ih da glasaju za SNS, ucenujući ih da će ostati bez posla.
„To vam ne obećavam, to vam garantujem“, poručio je Đilas, tokom susreta sa novinarima i oko stotinak građana Užica i okolnih gradova.
Kazao je i to da je „ceo državni vrh povezan sa kriminalom, kriminalcima, ubicama i narko-dilerima“ i da „Aleksandar Vučić i ljudi oko njega ne mogu više da budu na vlasti u Srbiji“.
Međutim, sutradan je stigla odmazda režima. Poreski inspektor, baš u tom kafeu, otkrio je finansijsku nepravilnost i naložio da se poznati kafić zatvori na 15 dana. Deo Užičana je izrazio ogorčenje, dok su njihovi sugrađani naprednjaci ćutali o „hapšenju“ užičkog kafića i progonu političkih neistomišljenika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
