Foto: Privatna arhivaIzlaskom na ulicu frilenseri su ukazali javnosti na razbojničko postupanje naprednjačke vlasti koja selektivnom primenom zastarelih propisa nastoji da naplati poreze za neverovatnih pet godina unazad.
Dosetili su se naprednjaci da novca za bahato rasipanje i namirivanje kriminogenih struktura koje im pomažu u održanju na vlasti ima još samo u džepovima građana koji ga zarađuju van Srbije.
Na meti su se našli tradicionalni „gastarbajteri“ i frilenseri.
I dok „gastarbajteri“ zaštitu mogu pronaći u sporazumima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dotle su frilenseri nevoljnici koje je snašla nesreća da žive u Srbiji u kojoj je naprednjačka vlast rešila da im to življenje bahato i surovo naplati.
Da bi se sagledale posledice štetočinskog delovanja naprednjačke vlasti na IT sektor kao i značaj frilensera za javni interes, valja razmotriti nekoliko činjenica.
U godini u kojoj je pandemija skoro potpuno zaustavila privredu u Srbiji, a sektor usluga zabeležio drastičan pad izvoza, IT sektor uspeo je da zadrži petogodišnji trend rasta.
Od 2016. godine prihod od izvoza IT usluga beleži rast od prosečno 20 odsto godišnje, sa 600 mil. evra u 2016. na preko 1,4 milijarde evra u 2019.
Panademijsku 2020. godinu IT sektor završava praktično bez pada prihoda, sa oko 1,4 milijarde evra, što je značajno više od prihoda dve druge ključne uslužne delatnosti, turizma (980 miliona) i transporta (950 miliona).
Ovi rezultati su još impresivniji ako se uzme u obzir da više od 80 odsto ukupnih izvoznih prihoda u IT sektoru realizuju preduzetnici, male firme i pojedinci – frilenseri koji uz preduzetnike i čine većinski deo IT sektora u Srbiji.
Poreskom buzdovan politikom frilenseri se dovode u stanje dužničkog ropstva za novac koji su odavno potrošili upravo u Srbiji.
Takav odnos države prema populaciji koja sopstvenim sredstvima uvećava devizni prihod Srbije i pri tome ne uživa ni minimalna prava iz radnog odnosa ili socijalne zaštite neminovno će dovesti do toga da najveći deo frilensera ili prestane da radi ili napusti Srbiju.
Bahatom otimačinom država će obeshrabriti i sve one koji su imali nameru da se uključe u globalni trend rada na internetu.
Rezultat toga može biti da Srbija ostane bez frilensera i najmanje 1,4 milijarde evra deviznog priliva, što trenutno predstavlja 5,5 odsto ukupnog godišnjeg priliva deviza.
To će se lančano odraziti na povećanje spoljnotrgovinskog deficita koji je već godinama u priličnom minusu, a zatim i na povećanje inflacije i rast kursa evra.
Posledično, kada ostane bez 1,4 milijarde evra koje IT sektor sad donese i potroši u Srbiji, budžet ostaje uskraćen za najmanje 500 miliona evra PDV-a, akciza i različitih drugih prihoda koje proističu iz potrošnje zarađenih deviza.
Šteta koju će naprednjački diletantizam naneti IT sektoru je ogromna naročito kada se imaju u vidu prognozirani trendovi razvoja IT sektora u narednih pet godina.
Uz nastavak rasta izvoza IT usluga na nivou dosadašnjih 20 odsto godišnje prihodi će 2025. godine dostići sumu od 12,5 milijardi evra, od čega će najmanje pet milijardi evra završiti u budžetu po osnovu poreza i taksi na potrošnju.
Povećanje prihoda doneće brži razvoj postojećih i pojavu novih domaćih IT kompanija, povećanje zaposlenosti, povećanje investicija u IT sektor, ali i dolazak u Srbiju velikih IT kompanija, a jedina takva za sad je Microsoft.
Gledano kroz javni interes ovo znači više novca u budžetu i kvalitetniji život svim građanima Srbije.
Sve ovo je dovedeno u pitanje zbog namere naprednjačkog ministra Siniše Malog da od frilensera jednokratno naplati iznos novca koji teško, ili nikako ne može preći 150 miliona evra.
Kratkovidost i štetočinsko delovanje naprednjačkog ministra može se opisati narodnim jezikom kao „klanje bika za kilo mesa“.
Kolike su razmere štetočinskog delovanja Vučićevog režima na IT sektor kao apsolutno najperspektivniju delatnost u Srbiji još lakše je sagledati ako pogledamo Rumuniju, koja u IT sektoru ima značajno niži rejting od Srbije.
Različitim stimulacijama i olakšicama u koje spada i porez za frilensere od svega 15 odsto prihodi od IT sektora u Rumuniji u 2020. prešli su 6,5 milijardi evra, dok se za 2021. očekuje rast od najmanje 50 odsto.
I dok Rumunija i neke druge istočnoevropske zemlje postaju sve značajniji igrači u evropskom i svetskom IT sektoru dotle se IT sektor i frilenseri Srbije suočavaju sa bezumljem Vučićevog režima u nastojanju da otme još koji evro pre svog sad već potpuno izvesnog skorog kraja.
Umesto uništavanja frilensera, treba naći prihvatljivo i sprovodivo rešenje za, isključivom odgovornošću vlasti, nastali problem, uz uvažavanje realnosti i značaja koji frilenseri imaju za društvo.
Budućnost IT sektora Srbije treba obezbediti ubrzanim izmenama postojećih propisa, kao i donošenjem novih savremenih propisa koji uvažavaju realnost.
Prepoznavanje i zakonska zaštita radnika na internetu – frilensera je od posebne važnosti za demokratsko i socijalno odgovorno društvo.
Pružanje što većeg broja olakšica IT sektoru predstavlja investiciju koja će omogućiti ubrzan rast izvoza IT sektora, ali i tehnološki i industrijski napredak cele zemlje.
Sve ovo je moguće izvesti jedino u demokratskom društvu u kome su vladavina prava, medijske slobode, sloboda izbora i univerzalna ljudska prava zagarantovana, a Srbija to danas nije – nažalost.
Autor je IT konsultant i frilenser, član Gradskog odbora DS Šabac
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Gradac, selo gde ne sme da se „šuška“
Zbog autsorsinga i IT firme imale tešku godinu
Očekivano Uvek Ostaje neočekivano.Od Ministra Vulića bivših političara do danas ista priiča.Koliko su t ljude zaobilazili u korišćenju usluga za potrebe Države kupujući programe iz Hrvatske i itd i naše kada Država angažuje sledi korupcija,ucenjivanje sl.Sada kada su ti ljudi našli Onog koji ih bar delimično ceni i bar nešto nagradjuje,Država Najaču granu seče i to hoće da im otme sve,a pritom u besecenje prodaje narodnu imovinu stranim vajnim super privrednicima.
Tako se ne razvija Tehnološka nauka i ostale nauke.Na hiljade naših iz IT sektora su pobegli iz Srbije,jer korupciju i pljačku su uvideli još ranije.Klasičan primer bahatog ponašanja,milionskih poklona celom Balkanu,glumeći Isusa se deli na račun pljačke naroda i nekakvi politički poeni se dobijaju,misleći da je Srbija njihova i da će večno vladati i da će narod večno biti slep,gluv i glup.Samo u oblasti Prosvete preko 100 miliona eura je oteto od naroda,što preko programa ,što preko udžbenika.
Samo poluuman ,ili krajanje nepošten može tražiti porez za pet godina unazad.Prihod je ostvaren
Nema dokaza da se pošteno radi
Ljudi ako nije isokativo raditi kao pausalac ili free lancer nadjite poso u it firmi i trazitr platu koju ocete posle takse. Ako nema ima dosta it firmi napolju. Nema poente tupeti i sedeti u srbiji.
Treba tim kompjuterasima naplatiti porez pa opet svima podel8ti po 100 evara. Sta oni misle da su bolji od nas.
Samo da kazem pojam freelancer/slobodnjak je u prevodu i majstor,moler,keramicar,automehanicar cak i covek koji vam kosi travu svako nezaposleno lice koje stvara prihod pa zar i njima koji zarade 3000 dinara za hleb,struju,vodu,lekove mesecno,nesto najosnovnije a troskovi prelaze tu sumu svi to znamo treba dodati porez? U redu je i slazem se da treba da plate ali samo ako zarada prelazi minimalna primanja u suprotnom je smesno sa obzirom na znoj i trud koji su morali da uloze kao kod svakog posla a samo da bi preziveli,jer ne ide svima dobro ni uvek isto. Nisam freelancer ali posmatrao sam osobu koja jeste.
Mogao bi ti malo na skolovanje pa i ti da budes frilenser a ne da sedis za tastaturom ,talasas i ocekujes da ti neko pokloni 100 eu.To mu dodje isto kao kada sedis pred prodavnicom i cekas da ti neko plati pivo pri tom sve znas i u sve se razumes a ni sendvici ti nisu strani.
Niste razumeli. Ironija. Bar se nadam.
Tekst bi bio ok da nije odvratna djilasovska propaganda.
Los pokusaj, botu.
Na tvoju žalost, a vidiš i sam, sve je istina. Da li ide u prilog Đilasu, e to ćemo videti, ali podsetiti na kriminalnu vladavinu SNSa treba uvek i svuda.
A tek na Đilasovu treba podsećati svake sekunde.
Zasto nije u zatvoru?
Đilas nikada nije bio na vlasti, osim ako se funkcija gradonačelnika ne poistovećuje sa predsednikom države.
Aj sad po sendvič i na autobus.
i ti bi bio pametan da nisi glup.
Kao zaposleni u IT firmi, koji radi od kuće, koristim svoju struju, svoj internet i svoju nekretninu, razmišljam da li od države može da se traži otpis poreza za 2020. godinu kao pomoć zaposlenima u IT sektoru.
Doci ce nam test samostalnosti glave. Nekad sam i ja bio frilenser sad pausalac i vec se najavljuje primena testa. Podrzavam frilensere, mozda ce i pausalce neko sutra, ovi ne postuju nista.
nesto smesnije od ovog clanka nisam procitao. pa ja placam sve poreze. zasto i ti tipovi ne bi platili. sto je zastarelo u redu, sto nije mora da se plati.moze dogovor kako, na rate, ili sa nekim olaksicama, ali porez mora da se plati. pa zar niste hteli kapitalizam. to je kapitalizam porez mora da se plati.
Vidi se da si upocen k’o Marica u…smej se. Ko se zadnji smeje najsladje se smeje.
Ako je dohodak bio 500 evra, osnovica je 400 evra. Na tih 400 evra se računa 20 odsto poreza (80 evra). Na tih 400 evra se računa i 25,5 odsto PIO doprinosa (102 evra). Na tih 400 evra se računa i 10,3 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje (41,2 evra)
Tada državi ide 223,2 evra, a pojedincu ostaje 276,8 evra, što je 55,36 odsto.
To ako je zarada 500 evra, moja ove godine, to jest prošle, ne prevaljuje 150. pre toga bila maksimalno 300.
Porez je u redu, ali ne po ovoj računici, naročito ako su ti u Poreskoj upravi godinama govorili da nemaju pojma kako da oporezuju zarade preko interneta, jer ova računica je kombinacija Zakona o porezu i Zakna o radu iz 2001/2003. godine, a frilenseri nisu prepoznati u zakonu kao radnici, do 2019. nisu po zakonu ni mogli da uplate doprinose, a ako pitaš može li porez bez doprinosa – ne može.
To nije kapitalizam, to je… pa, Srbija.
Samo da te ispravim. Pio, zdravstvo i doprinos za nezaposlenost idu na bruto. Tj na 500 eura iz tvog primera. Ne na 400. Tako da jos vise ide pu i to bez kamata. 10000 frilensera neka kaze ok idem u zatvor i to je sah mat. I pravac ambasade za trazenje azila zbog selektivnog progona od strane drzave.
Sjajan tekst, svaka vrste pozitivne propagande za nas je dobrodošla.
Hvala autoru.
Najbolje napisan tekst o frilenserima ikada.
Za one koji i dalje ne shvataju, dodala bih da je radni odnos privilegija koja podrazumeva zastitu zaposlenog po mnogo osnova. A privilegija mora da se plati u vidu poreza i doprinosa.Frilenseri nisu u radnom odnosu i kao takvi nemaju prava koja iz njega proisticu. Naplacivati frilenserima dvostruko veci porez i doprinose jednake onima koje placaju zaposleni je, samo po sebi pljacka. Da nije tako, nigde u svetu ne bi postojao zakon koji regulise rad frilensera, prepoznajuci ih kao ljude sa malim i neredovnim prihodima.
Zaposleni koji ostvaruju prihod van radnog odnosa, kao frilenseri, su u najpovoljnijem polozaju. Uplatama doprinosa za PIO uvecavaju svoju penzionu osnovicu a oslobodjeni su doprinosa za zdravstvo jer su vec osigurani po osnovu zaposlenja. Ovi zakoni za frilensere kao da su pravljeni za zaposlene.
Pre svega da razjasnim da nisam bot ili pristalica režima (nikad i u najmanjoj meri bio).
Tekst je blago rečeno krajnje tendenciozno napisan i bez osnovnog znanja matematike za peti razred osnovne škole. Ovo drugo se vidi iz računice gde će se prihod povećati sa 1,4 milijarde u 2020 na 12,5 milijardi u 2025. Prostom matematičkim godišnjeg povećanja od 20% se dodje do 3,5 milijardi, što je naravno mnogo, ali opet skoro 4x manje od 12,5 milijardi. A opet ko garantuje rast od 20%. Plan je jedno, a realnost drugo. I otkud ste došli do cifre od 500 miliona koliko država prihoduje od PDVa ako je PDV 20%. Tu opet dolazimo do neistine jer je max koji je država mogla da ostvari 280 miliona, a nije sigurno sav novac potrošen u Srbiji.
Pošto sam i sam privrednik, ja za svakog zaposlenog koji je prijavljen čak i na minimalac plaćam poreze, doprinose, socijalno i sve ostalo. Za minimalnu bruto zaradu koja je oko 53000din, plati se 18000 raznih poreza, doprinosa i ostalog. To mu dodje oko 36% od bruto plate. Pa ovom logikom i svaki zaposleni može da traži da mu se plati bruto plata, a država ne trena ništa da uzme.
Gospodo svaka država živi od poreza, a ne od lepih želja, tako da ćete na kraju morati da plaćate neke poreze. Retroaktivno, apsolutno ne. Ali za naplatu poreza za nove prihode sam apsolutno za.
A kompanije poput Microsoft i mnogih drugih jačih IT kompanija iz Srbije nace sigurno otići jer je plata u Srbiji daleko manja od plata IT stručnjaka na zapadu. Ali opet ljudi koji rade u IT sektoru u Srbiji ne odlaze iz Srbije, jer sa njihovom platom žive daleko lepše ovde nego na zapadu gde će uvek biti gastarbajteri, pa sve i da su 5x bolji od domaćih IT stručnjaka.
Ka zna razumeće.
Da li biste pokušali da shvatite, da frilenseri nisu privrednici, nisu preduzetnici, a nisu ni zaposleni. Oni svoje usluge izvoze u inotranstvo, i prihod im dolazi iz inostranstva, a fizički se nalaze u Srbiji. Zakoni ne opisuju i ne prepoznaju njihovu poziciju. Ono što u ovom tekstu jedino nije pomenuto, to je da su IT tehnologije i digitalna ekonomija i njihov razvoj glavni strateški resurs svih država na svetu, i da ono što je u prošlosti predstavljala nuklearna sila za snagu i poziciju država, to su sada IT tehnologije i bilo bi dobro da neko analizira i ovaj aspekt uništenja, u sred tehnološke revolucije, kada će razlike među zemljama biti dramatične, i na čemu će se odvijati i meriti njihov rast ili propast. Zbog toga se svuda zakoni menjaju i zato države investiraju u razvoj ovih tehnologija, ključne su.