Frilenseri su (ne)prijatelji države 1Foto: Privatna arhiva

Izlaskom na ulicu frilenseri su ukazali javnosti na razbojničko postupanje naprednjačke vlasti koja selektivnom primenom zastarelih propisa nastoji da naplati poreze za neverovatnih pet godina unazad.

Dosetili su se naprednjaci da novca za bahato rasipanje i namirivanje kriminogenih struktura koje im pomažu u održanju na vlasti ima još samo u džepovima građana koji ga zarađuju van Srbije.

Na meti su se našli tradicionalni „gastarbajteri“ i frilenseri.

I dok „gastarbajteri“ zaštitu mogu pronaći u sporazumima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dotle su frilenseri nevoljnici koje je snašla nesreća da žive u Srbiji u kojoj je naprednjačka vlast rešila da im to življenje bahato i surovo naplati.

Da bi se sagledale posledice štetočinskog delovanja naprednjačke vlasti na IT sektor kao i značaj frilensera za javni interes, valja razmotriti nekoliko činjenica.

U godini u kojoj je pandemija skoro potpuno zaustavila privredu u Srbiji, a sektor usluga zabeležio drastičan pad izvoza, IT sektor uspeo je da zadrži petogodišnji trend rasta.

Od 2016. godine prihod od izvoza IT usluga beleži rast od prosečno 20 odsto godišnje, sa 600 mil. evra u 2016. na preko 1,4 milijarde evra u 2019.

Panademijsku 2020. godinu IT sektor završava praktično bez pada prihoda, sa oko 1,4 milijarde evra, što je značajno više od prihoda dve druge ključne uslužne delatnosti, turizma (980 miliona) i transporta (950 miliona).

Ovi rezultati su još impresivniji ako se uzme u obzir da više od 80 odsto ukupnih izvoznih prihoda u IT sektoru realizuju preduzetnici, male firme i pojedinci – frilenseri koji uz preduzetnike i čine većinski deo IT sektora u Srbiji.

Frilenseri su (ne)prijatelji države 2

Poreskom buzdovan politikom frilenseri se dovode u stanje dužničkog ropstva za novac koji su odavno potrošili upravo u Srbiji.

Takav odnos države prema populaciji koja sopstvenim sredstvima uvećava devizni prihod Srbije i pri tome ne uživa ni minimalna prava iz radnog odnosa ili socijalne zaštite neminovno će dovesti do toga da najveći deo frilensera ili prestane da radi ili napusti Srbiju.

Bahatom otimačinom država će obeshrabriti i sve one koji su imali nameru da se uključe u globalni trend rada na internetu.

Rezultat toga može biti da Srbija ostane bez frilensera i najmanje 1,4 milijarde evra deviznog priliva, što trenutno predstavlja 5,5 odsto ukupnog godišnjeg priliva deviza.

To će se lančano odraziti na povećanje spoljnotrgovinskog deficita koji je već godinama u priličnom minusu, a zatim i na povećanje inflacije i rast kursa evra.

Posledično, kada ostane bez 1,4 milijarde evra koje IT sektor sad donese i potroši u Srbiji, budžet ostaje uskraćen za najmanje 500 miliona evra PDV-a, akciza i različitih drugih prihoda koje proističu iz potrošnje zarađenih deviza.

Šteta koju će naprednjački diletantizam naneti IT sektoru je ogromna naročito kada se imaju u vidu prognozirani trendovi razvoja IT sektora u narednih pet godina.

Uz nastavak rasta izvoza IT usluga na nivou dosadašnjih 20 odsto godišnje prihodi će 2025. godine dostići sumu od 12,5 milijardi evra, od čega će najmanje pet milijardi evra završiti u budžetu po osnovu poreza i taksi na potrošnju.

Povećanje prihoda doneće brži razvoj postojećih i pojavu novih domaćih IT kompanija, povećanje zaposlenosti, povećanje investicija u IT sektor, ali i dolazak u Srbiju velikih IT kompanija, a jedina takva za sad je Microsoft.

Gledano kroz javni interes ovo znači više novca u budžetu i kvalitetniji život svim građanima Srbije.

Sve ovo je dovedeno u pitanje zbog namere naprednjačkog ministra Siniše Malog da od frilensera jednokratno naplati iznos novca koji teško, ili nikako ne može preći 150 miliona evra.

Kratkovidost i štetočinsko delovanje naprednjačkog ministra može se opisati narodnim jezikom kao „klanje bika za kilo mesa“.

Kolike su razmere štetočinskog delovanja Vučićevog režima na IT sektor kao apsolutno najperspektivniju delatnost u Srbiji još lakše je sagledati ako pogledamo Rumuniju, koja u IT sektoru ima značajno niži rejting od Srbije.

Različitim stimulacijama i olakšicama u koje spada i porez za frilensere od svega 15 odsto prihodi od IT sektora u Rumuniji u 2020. prešli su 6,5 milijardi evra, dok se za 2021. očekuje rast od najmanje 50 odsto.

I dok Rumunija i neke druge istočnoevropske zemlje postaju sve značajniji igrači u evropskom i svetskom IT sektoru dotle se IT sektor i frilenseri Srbije suočavaju sa bezumljem Vučićevog režima u nastojanju da otme još koji evro pre svog sad već potpuno izvesnog skorog kraja.

Umesto uništavanja frilensera, treba naći prihvatljivo i sprovodivo rešenje za, isključivom odgovornošću vlasti, nastali problem, uz uvažavanje realnosti i značaja koji frilenseri imaju za društvo.

Budućnost IT sektora Srbije treba obezbediti ubrzanim izmenama postojećih propisa, kao i donošenjem novih savremenih propisa koji uvažavaju realnost.

Prepoznavanje i zakonska zaštita radnika na internetu – frilensera je od posebne važnosti za demokratsko i socijalno odgovorno društvo.

Pružanje što većeg broja olakšica IT sektoru predstavlja investiciju koja će omogućiti ubrzan rast izvoza IT sektora, ali i tehnološki i industrijski napredak cele zemlje.

Sve ovo je moguće izvesti jedino u demokratskom društvu u kome su vladavina prava, medijske slobode, sloboda izbora i univerzalna ljudska prava zagarantovana, a Srbija to danas nije – nažalost.

Autor je IT konsultant i frilenser, član Gradskog odbora DS Šabac

close
Frilenseri su (ne)prijatelji države 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.