Foto: FreepikKao stari prijatelj porodice Vojnović, znao sam da je Mila poslala pismo Danasu, u kom je u obliku kriminalističke priče opisala svoje nemile dogodovštine sa kompanijom Tehnomanija u borbi za svoj kompjuter.
Tešio sam je da ne očekuje da će pismo biti objavljeno, jer nijedne novine ne pišu protivno interesima potencijalnih oglašivača. Ali dobro je da je bar dušu ispraznila, a da svoju bitku nastavi sudskim putem, bez obzira na izvesnu neizvesnost.
Čitajući, na terasi uz kafu, kao i svako jutro, papirno izdanje Danasa, prijatno me iznenadio naslov Starija gospođa u Tehnomaniji (kriminalistička priča), ispod koga je fotografija naše Mile, uvažene spisateljice iz Novog Sada. Naravno sve, sem naslova, verno je opisala, jer je Mila u suprotnosti sa svojim godinama.
Kao znalac pisane reči, baš zato je dala takav naslov. Tekst i naslov su privukli ogromnu pažnju čitalaca Danasa, sa svojih 286 komentara. I sam više ne komentarišem novinske tekstove, jer sam se prečesto kajao zbog žustrine i brzine slanja poruke, pa mogu zamisliti koliko tek njih je imalo komentar, a nije ga poslalo.
Sve u svemu, da li hepiendom, kriminalistička priča se završila. Posle 70 dana spisateljica je dobila svoj novi, ispravan računar. Mila je napisala drugo pismo, bez patetične zahvalnosti Danasu i zluradog likovanja prema Tehnomaniji, koje se završava rečima: „Znala je da sutra, sa rađanjem jutarnjeg sjaja otpočinje i nov dan. Dan bez TEHNOMANIJE, za sva vremena…“ Imala je nameru da nastavi sa pisanjem svog drugog romana, jer je prvi izuzetno primljen kod čitalaca, ali sam je savetovao da prvo objavi zbirku priča, jer prvu već ima.
Šta ostaje posle svega nama čitaocima ove kriminalističke priče? Prvo, saznanje da je Mila uspela svojom upornošću uz podršku Danasa i javnosti.
Drugo, Mila nije imala, sa pravom, poverenje u one što dele pravdu, sudove. Lično sam se uverio da imaju nalog sa najvišeg mesta, da ne sude državi i onima koji doprinose povećanju BDP, bez obzira ko je u pravu. Ne verujem u komentare da vlasnci Tehnomanije imaju veze sa vladajućom politikom, ili sam naivan!?
Treće, i ako čitam Danas od prvog broja, bio sam u zabludi, da će list stati na stranu potencijalnog oglašivača, a ne svog čitaoca.
Četvrto, i na ovakvim, naizgled sitnim, a životno ljudskim i krupnim pričama, vidimo koliko su nam vapijuće potrebne nezavisne institucije, posebno nezavisno sudstvo.
I peto, više od svega, koliko su nam neophodni nezavisni mediji i nezavisni građani, koji smeju i mogu slobodno da formiraju svoj sud o svemu što ih dotiče. Malo je jedan Danas i malo je njegovih čitalaca, bez obzira koliko nas je. Tužan sam saznanjem koliko nam je iskrivljeno stanje u državi iskrivilo, pa i meni, normalna očekivanja i zamaglilo vrednosti, na kojima bi trebalo da počiva naše društvo.
Kao i Mila, gospođa u najlepšim godinama, brinem da li ću dočekati dan kada će naše društvo, sa demokratskim institucijama, slobodno funkcionisati u korist svojih građana.
Autor je profesor u penziji iz Novog Sada
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
