Foto arhiv Jugoslovenske kinotekeNa Beogradskom sajmu knjiga, u subotu, 28. oktobra u 19h, u Sali ,,Borislav Pekić“, zakazana je prva prezentacija knjige „Sa Cvejom“, u izdanju kuće Clio i Fondacije Moj Balkan, posvećene Branku Cvejiću, jednom od glumačkih velikana ovog prostora, koji je ovaj naš svet napustio 26. juna prošle godine.
O prvaku Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji je ovu kuću s velikim uspehom dugo godina vodio i kao direktor, nezaboravnom Banetu Bumbaru iz antologijske serije „Grlom u jagode“, govoriće Beka Vučo, urednica knjige, njegove kolege i saradnici, Vojislav Brajović, Svetozar Cvetković, Biljana Srbljanović, Zoran Hamović (direktor kuće Clio), a razgovor moderira Ksenija Radulović.
Kako za Danas ističe Beka Vučo, predsednica Fondacije Moj balkan, Branko Cvejić je veoma posebna ličnost u svetu kulture kod nas, koja je tiho, skromno i odgovorno dominirala, na sebi svojstveni način, u svakom poslu koji je obavljao tokom svoje dugogodišnje plodne karijere.
– Od prvih umetničkih koraka u Dadovu 60-tih godina prošlog veka pa do poslednjih proba i predstava – moglo bi se reći, do poslednjeg daha, Cvejić je primer posebne, izuzetne i neverovatne prisutnosti umetnika koji je svoj radni vek nesebično posvetio umetnosti i kulturi, uz sve svoje visoke etičke, estetske i političke vrednosti.
Za Cvejićem ostaju dela od krucijalne važnosti i vrednosti za težinu vremena u kojima je delovao, kao i dostignuća koja nisu uvek bila priznata od kulturnih zvaničnika onako kako je on to zaslužio.
Ova knjiga je, prema rečima Beke Vučo, korak odavanja posebnog priznanja tom činu nesebične prisutnosti i delovanja u našoj kulturi i umetnosti.
– Jedan od razloga za nastanak knjige, uz one lične i emotivne, sigurno je duboko poštovanje tog našeg savremenika, stvaranje potpune slike o umetniku koji je uvek prisutan, tu sa nama, i oko nas.
Čist, odgovoran i uspešan. Bilo da je to na sceni i filmu/TV-u, u kuloarima i hodnicima mnogih pozorišta, u kancelariji upravnika, na gradilištu JDP-a, pred publikom, kod kuće, u javnom životu, uz građansko rasuđivanje, uvek na pravoj strani, diljem bivše Jugoslavije, kroz borbe i turbulentna vremena, sve do evropskih vrhova.
Knjiga je koncipirana u osam poglavlja, objašnjava Beka Vučo, koja predstavljaju Cvejićeve važne životne i profesionalne korake (napustio nas je zakoračivši u osmu deceniju), no nije hronološki građena, iako se to nije u potpunosti moglo izbeći.
– Takav koncept vodio nas je da autore tekstova i sećanja nalazimo ne samo među bliskim saradnicima u oblasti kulture, „drugarima iz pozorišnog i umetničkog sveta”, već i u njegovom privatnom okruženju, pre svega u porodici i među bliskim dugogodišnjim prijateljima.
Pokušali smo, koliko je moguće, da knjigu oslobodimo patetike da u isto vreme unesemo nešto i od samog Cveje – njegov duh i šarm, poneku šalu, ali i odmerenost, eleganciju u izrazu i tonu, dostojanstvo, korektnost i pre svega jedan građanski duh.
Kroz mnoštvo autorskih tekstova, kako navodi, provejavaju i naznake vremena u kome je Cveja živeo i stvarao – od dana informbirovske Jugoslavije kada je rođen, do građanskog posleratnog Beograda, preko Titove Jugoslavije i zlatnog doba socijalizma, do turbulentnih devedesetih i raspada Jugoslavije, ratova na Balkanu, pada diktatura, kratkih demokratskih uzleta i, najzad, do današnjeg stanja letargije, osećanja nemoći.
– Knjiga je posvećena Cvejićevim unucima, Zori, Ajle i Branku, a želja nam je takođe da umetnička publika, ona koja ga je poznavala, kao i ona šira do koje ova knjiga stigne, oda priznanje i ne zaboravi čoveka koji je tako mnogo svima nama dao. I posle njegovog odlaska, mi ostajemo Sa Cvejom – ističe Beka Vučo.
Prema rečima Ksenije Radulović, profesorke Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, rad na knjizi je, zahvaljujući inicijativi Beke Vučo, počeo ubrzo nakon smrti Branka Cvejića.
– Ova knjiga je istovremeno i pokušaj da se makar u jednom malom segmentu koji nam je dostupan suprotstavimo sveopštoj kulturi zaborava u koju je naše društvo utonulo. Nije mali niz značajnih ličnosti iz naše bliže ili dalje prošlosti čija su imena prepuštena zaboravu, i to u raznim oblastima profesionalnog delovanja – kaže za Danas.
– Branko Cvejić nije bio samo svedok ili posmatrač nego i aktivni učesnik različitih epoha u kojima je živeo, bez obzira da li je reč o glumi, poslu direktora pozorišta ili građanskom i društvenom identitetu koji je u njegovom slučaju bio jasan i dosledan.
Otud ovo izdanje obuhvata sve te dimenzije njegove javne ličnosti, a neizostavno se čita i kao svedočenje o vremenu, ili o vremenima koja su u našem podneblju često bilo obeležena burnim i turbulentnim događajima.
Takav pristup je, kako navodi Ksenija Radulović, neobično važan, jer istoriju ne posmatramo samo kao povratak u prošlost nego i kao svojevrsnu anticipaciju budućnosti.
– Uređivački tim na čelu s Bekom Vučo nije imao lak zadatak, jer je trebalo prikupiti i uobličiti priloge oko stotinu autora i sagovornika ne samo iz Srbije nego i zemalja regiona: pored javnih ličnosti, koje ne moraju nužno biti iz domena umetnosti, to su i ljudi koji su s Cvejićem bili povezani u sferi svakodnevice ili druženja van javnosti.
To je vrlo izazovno, jer je krug u kojem se kretao bio krajnje heterogen, ali upravo takvim pristupom dobija se celovita i, ako mogu tako da kažem, višedimenzionalna slika jedne ličnosti.
Knjiga donosi i sveobuhvatnu i sistematizovanu dokumentarno-arhivsku građu, koja će biti od koristi budućim istraživačima pozorišta, filma, radija i televizije, odnosno svih medija u kojima je Cvejić profesionalno delovao – ističe Ksenija Radulović.
Na oko 400 strana u svojim autorskim tekstovima o Cveji govore Voja Brajović, Branka Petrić, Renata Ulmanski, Boris Isaković, Mirjana Karanović, Mira Banjac, Svetlana Bojković, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur, Seka Sablić, Anita Mančić, Dragan Mićanović, Renata Ulmanski, Vanja Ejdus, Tanja Bošković, Seka Sablić, Žarko Laušević, Gordana Marić…
Tu su i tekstovi Srđana Karanovića, Gorana Marković, Rajka Grlića, Stefana Arsenijevića, Andreja Nosova, Branislava Mićunovića, Gorčina Stojanovića, Biljane Srbljanović, Siniše Pavića, Ivana Medenice, Ksenije Radulović, Aleksandra Milosavljevića, Svetozara Rapajića.
Ko je bio Cveja za njih zapisali su i Tamara Vučković Manojlović, Novica Antić, Gorica Mojović, Mrđan Bajić, Draško Adžić, kao i veliki broj njegovih ličnih prijatelja i članova najuže porodice.
O Cveji govore i kolege iz regiona, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Milena Zupančič, Dino Mustafić, Snježana Banović, Jeton Neziraj, Urša Raukar.
Preuzet je i jedan broj priloga o njemu objavljenih u knjigama i časopisima, autora kao što su Jovan Ćirilov i Dejan Mijač, mnoštvo intervjua i izjava koje je sam Cvejić davao, tekstova koje je pisao različitim povodima.
Knjiga je opremljena sa oko 180 crno-belih fotografija koje su detaljno opisane u registru fotografija prikupljenih iz mnogih izvora: pre svega arhive JDP, Jugoslovenske kinoteke, Radio Televizije Srbije, pozorišta širom Srbije, ili direktno od umetnika fotografa kao i iz porodičnih arhiva.
Tu je i Nataša Nikolić koja se pobrinula za usklađivanje jezika u tekstovima oko sto autora koji su pisali za knjigu ili čiji su prilozi preuzeti iz raznih medija.
Posle Sajma, 7. novembra u 12h, knjiga „Sa Cvejom“ biće predstavljena u JDP, a u narednom periodu i na značajnim pozorišnim i filmskim festivalima, kao i u glavnim kulturnim centrima regiona. Posebno dopunjeno E-izdanje knjige planirano je na proleće 2024. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
