Ovaj teatar nije slučajno izabran za regionalnu najavu 52. Bitefa. Osim što „Kerempuh“ prvi put nastupa na ovoj smotri, njihov komad „Šest lica traži autora“ u Frljićevoj režiji predstavlja direktan udarac u lice radikalnoj hrvatskoj desnici, dok se drugi, „Gorki – Alternativa za Nemačku“ (Teatar Maksim Gorki, Berlin) bavi istim problemom samo u dvorištu te zemlje.

Upravo je beskompromisna kritika i osuda desnog populizma tematsko problemska okosnica 52. Bitefa, istakao je juče Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor ove manifestacije. On je podsetio da je misija Bitefa oduvek bila da mapira one umetničke pojave u savremenom teatru i izvođačkim umetnostima koje su (i dalje) radikalne, subverzivne i polemične, kao i da ukazuje na adekvatne i uznemirujuće društvene fenomene.

– Bitef postoji da bi nas uznemiravao i umetnički i politički, terao da mislimo, osećamo i delamo – istakao je Medenica, dodajući da je za obe Frljićeve predstave zajedničko da targetiraju i tematizuju potencijalne opasnosti Evrope i savremenog sveta, kao što su fenomen desnog populizma, ekstremizma i formiranje autoritarnih društava čak i u zemljama koje su kolevke demokratije.

– Mi možemo da političko pozorište volimo ili ne volimo, ali sredina u kojoj ono nije moguće je sindrom tog društva po sebi – skrenuo je pažnju Medenica.

U konferenciju za novinare, iz Hanovera, preko video-bima, uključio se i Oliver Frljić, koji je kazao da mu je žao što ga radne obaveze sprečavaju da bude tu prisutan i da mu je čast da učestvuje na Bitefu, manifestaciji s kojom ima ličnu istoriju pored one zvanične. On je objasnio da je komad „Šest lica traži autora“ pokušaj čitanja dela Luiđija Pirandela u novom kontekstu i istakao da je za njega Bitef oduvek bio smotra na kojoj se mogu dobiti relevantne informacije o tome šta se zbiva u pozorišnom svetu.

Govoreći o Frljićevoj predstavi „Šest lica traži autora“ Medenica je primetio da se u njoj reditelj još jednom beskompromisno suočava sa hrvatskom radikalnom desnicom i da na prvi pogled deluje neobično kako mu to uspeva kad za polazište ne uzima dokumentarnu građu, već klasično Pirendelovo delo koje ima filozofsku, a ne političku tematiku.

– Već na samom početku predstave Frljić udara direktno u lice – glumci na sceni ne spremaju, kao u metateatreskom uvodu drame, jedan drugi Pirandelov komad, već izmaštan, satirički igrokaz primeren Satiričkom kazalištu „Kerempuh“, čiji su junaci stvarni protagonisti hrvatske desnice – pojasnio je Medenica. Prema njegovim rečima, nakon ovog bespoštednog, urnebesnog i kritički punokrvnog uvoda, reditelj čvršće vezuje scensku akciju za Pirandelovu priču.

– Zapravo, od pojave samih „lica“ prati se, sa manjim ili većim dramaturškim izmenama, izvorna dramska naracija. Međutim, i u glavnom delu predstave Frljić pronalazi vezu sa ekspanzijom desnice na kojoj se zasniva ceo koncept predstave. Kada mole glumce da odigraju njihovu dramu, „lica“ se stalno pozivaju na „obiteljske vrednosti“, pošto su sva ona članovi jedne vrlo bizarne porodice. Upravo bizarnost tih odnosa – nasilje, incestuozno ponašanje, podvođenje sopstvene dece – u ovoj se predstavi prikazuje kao naličje pokliča „u ime obiteljskih vrednosti“. On tako postaje ono što u stvarnosti često i jeste: izraz dvostrukih moralnih standarda – zaključio je Ivan Medenica.

Novinare je juče pozdravio Roman Šušković Stipanović iz „Kerempuha“ rekavši da su oni ponosni na svoju predstavu, ne samo zato što ona predstavlja Satiričko kazalište Kerempuh, nego i zagrebačku pozorišnu scenu ove godine na Bitefu.

Ovogodišnji Bitef ugostiće predstave iz: Francuske, Nemačke, Hrvatske, Srbije, Estonije, Švajcarske, Izraela, Belgije i jednu nemačku produkciju predstave ruskih umetnika.