U trenutku dok Aleksandar Vučić priča o „letećim automobilima“ i tri milijarde kineskih investicija u Srbiji, a ministar finansija Siniša Mali o „zlatnom dobu“ u koje naša zemlja ulazi, radnici Gumoplastike u selu nadomak Bujanovca peti dan štrajkuju glađu.
Poštovana redakcijo Danasa, te takođe poštovani kolega Pančiću, nije mi baš najbliskije da na komentar o komentaru, i to komentaru povodom književne večeri održane uživo – dakle usmeno – otvaram polemiku.
„Sve što leti htelo bi da leti, neka leti i treba da leti“ stihovi su pesme Zdravica Duška Radovića koja je nekada bila zvanična himna dečijeg festivala Radost Evrope.
Vojni rok, kako ga ja vidim, trebalo bi da se odvija pod ovim uslovima: „anplagd“, oflajn i tehnogedžetfri. Sve navedene okolnosti pojačavaju medicinski efekat šestomesečne vojne obuke.
Na početku vladavine Aleksandra Vučića, pre pet- šest godina, smena relativno dobrih i izuzetno loših poteza po javni interes, bila je življa i dosta učestalija.
Da li je jedan od ciljeva nedavne smene neposlušnog, svojeglavog, neretko i bahatog, ali ne i neuspešnog rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića…
Izgleda da će popečitelj kulture i informisanja Vladan Vukosavljević skorih dana biti viđen za Mladenovac, a može mu se dogoditi i da završi u ropotarnici istorije, odakle ga – smatra jedna škola ovdašnjeg ciničkog mišljenja – nije trebalo ni vaditi.
Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum, Dragan Živadinov, Slovensko mladinsko gledališče i Centar za urbanu kulturu „Kino Šiška“; Gorki – alternativa za Nemačku, Oliver Frljić, Teatar „Maksim Gorki“, Berlin ; Svita br. 3 „Evropa“, Žoris Lakost i Pjer-Iva Masea, „Ešel 1:1“, Pariz.
U ponedeljak je u Danasu izašao tekst pres-službe DJB pod naslovom „Bivši član DJB izgubio sve sporove“, koji je reciklirani tekst od 8. maja pod naslovom „Klanšček izgubio spor protiv Saše Radulovića“, a na koji sam odgovorio tekstom „Preuzimanje krivice“ od 9. maja.
Prođe ovogodišnja Gay parada bez žrtava u ljudstvu i materijala, bez umlaćivanja, demoliranja i halabuke, pa bi onaj naš Marsovac, koji već pakuje kofere i sprema se za dolazak u prednovogodišnji Beograd…
Doktorka, molim te napiši mi recepte za antibiotike.
Postojao je jedan tip koji je bio oličenje onog siledžije Nelsona iz Simpsonovih.
„Šta zna dete šta je sto kila, uzme i nosi!“
Do sada nije postojao veći zagovornik metroa u Beogradu od pre dve nedelje preminulog arhitekte Branislava Jovina.
Poštovana redakcijo,