Švajcarska trezveno i bez emocija reagovala na Trampove carine

Predsednica Švajcarske Karin-Keler Zuter napisala je sinoć na mreži Iks da je savezna vlada, kojom ona predsedava, „primila k znanju“ Trampovu najavu da će na robu iz Švajcarske biti uvedena carina od 31 odsto. Tramp je zemljama Evropske unije uveo carine od 20 odsto.

U Evropi je Vašington veće carine nametnuo samo još Srbiji i Lihtenštajnu (po 37 odsto), Bosni i Hercegovini (35 odsto) i Severnoj Makedoniji (33 odsto).

Za Crnu Goru, Kosovo i Albaniju carine iznose 10 odsto, dok su za Hrvatsku i Sloveniju iste kao i za sve ostale članice EU – 20 odsto.

Keler-Zuter je napisala da će vlada hitno utvrditi dalje korake i da prioritet imaju dugoročni ekonomski interesi zemlje.

„Centralna vrednost ostaje privrženost međunarodnom pravu i slobodnoj trgovini“, napisala je predsednica Švajcarske na tri zvanična jezika zemlje – nemačkom, francuskom i italijanskom.

Dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ) piše da je švajcarska vlada juče, još uoči Trampove objave o carinama, iza zatvorenih vrata razgovarala o budućem odnosu prema SAD i novoj američkoj administraciji. Vlada će se, piše dnevnik, konsultovati sa stručnjacima i razmatrati opcije delovanja.

List piše da Keler-Zuter i ministar ekonomije Gi Parmelen planiraju da putuju u SAD, gde će od 22. do 26. aprila prisustvovati prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke i ministara finansija grupe G20, ali da će boravak iskoristi i za bilateralne sastanke, iako je neizvesno da li će se sastati i sa američkim zvaničnicima.

NZZ piše da je verovatno da će većina inostranih zvaničnika tokom zasedanja Svetske banke pokušati da se sastanu za američkim zvaničnicima. Parmelen je prvobitno planirao da u to vreme boravi u Japanu, na dan Švajcarske na svetskoj izložbi Expo 2025 u Osaki, ali je posle najnovijih globalnih ekonomskih turbulencija odlučio da ide u SAD, rekao je njegov portparol.

Parmelen je ujedno i član Odbora direktora Svetske banke i predsedava konstituencom Švajcarske u grupaciji Svetske banke, preko koje grupa država, uključujući i Srbiju ostvaruje svoje pravo glasa. U Švajcarskoj konstituenci su i Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgizija, Lihtenštajn i druge zemlje.

Švajcarska ima znatan suficit u trgovinskoj razmeni sa SAD, a više od dve trećine njenog izvoza u SAD čine farmaceutski i hemijski proizvodi.