Vranje, Foto: Dušan PešićPočetak i kraj 2022. godine u Vranju obeležila je vatra – požari i paljevine. Najpre su, januara, bili zapaljeni automobili Dejana Manića, prvog čoveka Jedinstvene Srbije (JS) iz ovog grada i direktora JP „Parking servis“, a krajem decembra do temelja je izgoreo kafić u pešačkoj zoni, u strogom centru grada, umalo i stan koji se nalazio odmah iznad kafića, na prvom spratu te zgrade. Prava je sreća da u ovim situacijama nije bilo žrtava.
Maniću su nepoznati počinioci zapalili dva automobila koja su se u tom momentu, nalazila u dvorištu njegove porodične kuće, a požar koji je izbio u kafiću je, prema potvrdi policije, takođe, podmetnut.
Da li je pozadina ovih slučajeva politička, nepoznato je, iako se o tome najčešće spekuliše među Vranjancima. Sve nas ovo podseća i vraća na dešavanja iz desetak prethodnih godina, kada je zapaljeno tridesetak automobila, ali niko nije odgovarao.
Čaršijom se, posebno među opozicijom i onima koji baš i ne simpatišu predsednika Vučića i njegovu stranku, sa odobravanjem i radošću pronela vest da je Slavomir Kostić, novinar portala InfoVranjske, dobio na sudu Srpsku naprednu stranku (SNS), koja je, zbog povrede časti i ugleda, dužna da mu isplati 150.000 dinara.
Podsetimo, Kostić je izveštavao o „nameštenoj prijateljskoj utakmici“ odigranoj u Vranjskoj Banji, čiji je žitelj, što se Mesnom odboru SNS iz ove banje nije dopalo, pa je, u saopštenju na Fejsbuku, odbor naprednjaka Kostića nazvao „ljudskim šutom i ološem“ i „ljudskim talogom od novinara“, te je okarakterisan kao „zlonameran“ i da „radi protiv interesa svog mesta i komšija“.
U sećanju meštana Vranja ostaće i afera o „falsifikovanom potpisu“ koji je omogućio da porodica narodnog poslanika SNS-a, Slaviše Bulatovića, otkupi deo školskog dvorišta koje je bilo u vlasništvu Grada i započne izgradnju stambenog objekta.
Dragana Cvetković iz Vranjske Banje, ćerka onkološkog bolesnika Čedomira Cvetkovića, Danasu se obratila sa tvrdnjama da ima dokaz, u vidu izveštaja Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem sudu u Nišu, da je potpis njenog oca falsifikovan, što potkrepljuje medicinskom dokumentacijom da je, na dan kada je nastao i overen sporan dokument, njen otac bio u Beogradu, gde je primao hemioterapije i lečio se od raka.
Jedini epilog ovog slučaja je da je službenica Gradske uprave u Vranju koja je sačinila i overila taj dokument, Mirjana Mladenović, uhapšena, iako je dala izjavu, koja je navedena u izveštaju Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, da je „lično Slaviši Bulatoviću, narodnom poslaniku SNS, dala taj nepotpisan zapisnik i da je Bulatović taj dokument, u međuvremenu potpisan, vratio njoj“.
Godinu za nama obeležilo je i vršnjačko nasilje u Vranju.
Najpre je majka osmogodišnjeg dečaka, učenika vranjske OŠ „Vuk Karadžić“, prijavila da su njenog sina u više navrata zlostavljali učenici iz iste škole. Potom su, u Srednjoj poljoprivredno-veterinarskoj školi „Stevan Sinđelić“, dvojica učenika prisiljena da „spuste pantalone i donji veš i tako nagi šetaju po učionici“, dok je tu mučnu scenu telefonom snimao drugi đak.
Neviđene su muke meštanima ovog grada, od maja meseca pa sve do kraja godine, zadavale razrovarene ulice koje su kopane za potrebe kanalizacionih radova.
Pravi „Dakar reli“ viđen je u Vranju, jer su se meštani gušili u prašini i pesku koji se podigne pri svakom prolasku automobila. Građani su sokacima prolazili u konstantnom strahu da mogu da se povrede prilikom upada u neku od brojnih rupa koje su dekorisale ulice grada.
U većem delu grada nije bilo moguće odvijanje saobraćaja, a i pešaci su imali velikih problema. Da stvar bude gora, pobrinuli su se nadležni koji su procenili da ne treba sređivati ulicu po ulicu, već da je nužno raskopati čitave delove grada, istovremeno, kako bi Vranjancima otežali svakodnevni život što je više moguće.
Da živimo u zemlji „ekonomskog tigra“, kako Srbiju nazivaju svi lokalni i republički najviši predstavnici vlasti govori i podatak, koji je zvaničan i na sajtu Republičkog zavoda za statistiku (RZS) svima dostupan, da je tokom cele 2022. godine Vranje svakog meseca imalo za 15.000 do 20.000 dinara manju platu od republičkog proseka.
Vranjanci misle da se i to, najverovatnije, odrazilo i na rezultate popisa stanovništva iz oktobra prošle godine koji su pokazali da je, u odnosu na popis iz 2011, Vranje napustilo skoro 10.000 ljudi. Danas je već pisao da će, nastavi li se ovaj trend bežanja ljudi, posebno mladih, iz ovog grada, Vranje nestati za 70 godina.
Nad ovim se podatkom, o odlasku Vranjanaca iz svog grada, gradonačelnik Slobodan Milenković „začudio i zaprepastio“, pa je bio „deprimiran i zabrinut“.
Vranjanci će godinu za nama pamtiti i po sunovratu vranjskog sporta, fudbala pre svega, i maltene gašenja FK „Dinamo“, brenda ovog grada, koji je, zbog loše finansijske situacije bio prinuđen da istupi iz takmičenja i surva u „beton ligu“. To, međutim, nije smetalo gradskim čelnicima da, pod oktriljem politike, osnuju neke druge fudbalske klubove, umesto da pokušaju da reanimiraju „Dinamo“ koji se borio za goli život.
Možemo se prisetiti i otvaranja rekonstruisane zgrade Narodnog muzeja u Vranju, uz neizbežno presecanje crvene vrpce. Za tu je priliku iz Beograda dovedena i tadašnja ministarka kulture i informisanja Maja Gojković. Taj je manir – „svečanog otvaranja“ i puštanja u rad liftova, česmi, pokretnih stepenica – svojstven vladajućoj garnituri.
Podsetimo se i buldožera „Radiše“, koji se u martu našao na vranjskom šetalištu, koji je simbolizovao „rezultate koje je SNS postigao u obnovi i izgradnji“.
Naši sugrađani će 2022. pamtiti i po protestima prosvetara koji zahtevaju poboljšanje materijalnog položaja i smanjenje broja učenika u odeljenjima, kao i nedostatku jastučnica i čaršafa u Zdravstvenom centru u Vranju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
