Srbija nije samo Beograd, sa lokala izviru problemi iz senke (VIDEO) 1Foto: Screenshot Danas.rs

Zbog nedostatka objektivnih i relevantnih informacija iz pojedinačnih opština Srbije, pokrenut je „Danas na lokalu“, koji je za nešto više od mesec dana zainteresovao mnogobrojnu publiku kako iz gradova koji su u fokusu, tako i iz čitave zemlje.

Autorka podkasta Danasa Selena Kosorić ugostila je Dragoljuba Dražu Petrovića, glavnog i odgovornog urednika Danasa i Vukašina Obradovića, urednika lokalnih izdanja u Danasu, kako bi predočili koji je značaj novinara sa lokala i ovog načina informisanja.

Problem izvučen iz senke – građani nemaju novca za ogrev

Tekst o prodaji uglja i drva u vrećama u devet od deset opština je jedan od najsvežijih, a tema se razvila nakon što su novinari sa više mesta javili da nema dovoljno ogreva.

– Kada smo krenuli da obrađujemo ovu temu došli smo do poražavajuće činjenice da gotovo u svim gradovima od deset koje smo anketirali, ogroman broj ljudi nije imao dovoljno novca da na početku grejne sezone ili letos kupi dovoljne količine ogreva. Zbog toga sada na stovarištima kupuju i ugalj i drvo u vrećama. To znači da ljudi dobiju platu prvog u mesecu, i pošto nemaju dovoljno ogreva, izdvajaju određena sredstva da kupe pet, deset džakova uglja ili ogreva. Ovo ruši priču o zlatnom dobu Srbije, jer je to stvarni život. Ko bi iz dokonosti pakovao u džakove drva i ugalj,  te vukao od stovarišta do kuće džakove – predočava urednik lokalnih izdanja Danasa.

Obradović dodaje da interesantnu činjenicu predstavlja podatak da uglja iz Kolibare uopšte nema. On stiže iz Banovića i iz Češke, te da su ovi tekstovi izbacili u prvi plan činjenice koje niko nije očekivao.

– Zlatno doba je više doba uglja, ako se pola Srbije i dalje greje na ugalj. Ove priče pokazuju kako živi Srbija. Srbija nije samo Beograd iz koga se najviše izveštava u većini nacionalnih medija, nego su Srbija i ljudi iz lokalnih sredina, počev od tih koji vole da vide šta je u budžetima njihovih opština što nisu imali priliku da vide ranije jer niko nije tretirao na taj način, čak ni njihovi lokalni mediji – podseća Petrović.

Ljude zanima kuda ide njihov novac

Među najčitanijim tekstovima na lokalu bili su oni koji se tiču poređenja primanja različitih funkcionera, novčana sredstva izdvojena za komunalije, verske zajednice ali i za sport i kulturu.

– Krenuli smo sa serijalom zajedničkih tekstova na istu temnu da vidimo postoji li razlika bez obzira da li se radi o službenim automobilima ili ceni uglja, ali nismo očekivali ovoliku čitanost. Tekstovi su izazvali veliku pažnju i usmerili nas da razmišljamo zbog čega je to tako. Moguć odgovor na to pitanje možda leži u izgledu medijske scene u Srbiji. Očigledno je da je ona rascepkana, da ne postoje mediji (pre svega nacionalni) koji su mogli jedan ovakav uporedni prikaz situacije da naprave u svim gradovima. Sa druge strane, govori nam o praznini koja postoji u lokalnim medijima iz tih sredina – objašnjava Obradović.

Draža je mišljenja da, iako su ovakvi tekstovi analitički bez novinarske lepršavosti, izazivaju veliko interesovanje jer ljudi žele da znaju gde se troše njihove pare.

– To su pare građana tih gradova i opština koje su obrađivane i za sad pokrivene projektom “Danas na lokalu”. Očigledno je da građane zanima na šta ide lova koju oni kroz poreze i sve ostalo izdvajaju iz svog džepa. To je možda dobar pokazatelj da bi takve tekstove trebalo raditi minucioznije i češće, ne samo što se tiče lokalnih samouprava već i ministarstava i tako dalje. To jeste jedna vrsta istraživačkog novinarstva, to zahteva sumiranje budžeta za šta novinarstvo i postoji – kaže Petrović

Urednik lokalnih izdanja podseća da su u najvećem broju tekstova pokušavali da pruže odgovore šta se dešava sa novcem građana na lokalu, a onda da te podatke uporede sa ostalih devet gradova koji su pokriveni projektom

– U jednom od prvih tekstova gde smo upoređivali budžete, obrađivali smo stavku po stavku – koliko se izdvaja za sport, za kukturu, socijalno osiguranje, crkvene zajednice. Mislim da su ti tekstovi izazvali znatiželju jer kod nas je opšta boljka da građani zapravo ne prepoznaju osnovnu činjenicu da neko troši njihove pare, iz njihovog džepa kao i da ne postoje standardi. Sedam odsto gradakog budžeta Subotice koji nije mali, izdvaja se za kulturu dok imate Niš sa tri odsto ili recimo Majdanpek sa jedan posto. Imamo činjenicu da nam je na nacionalnom nivou izdvajanje za kulturu nešto više od jedan posto. Tako da je dobra ideja da se vide troškovi ministarstava, i to je možda dobro pitanje za matičnu redakciju – ukazuje Obradović.

Na pitanje da li je lakše raditi kao dopisnik za veliki medij ili u lokalnim medijima, Obradović kaže da to zavisi od situacije, kvaliteta i odnosa, te da se ne može generalizovati.

– Ono što čujemo iz prvih reakcija jeste da novinari dopisnici velikih redakcija lakše dolaze do informacija jer novinari na lokali imaju više straha prema nacionalnim medijima. Trebali bi da se dopunjuju lokalni mediji i novinari dopisnici.

Isplivale „misterije“ vezane za imovinu funkcionera

Poređenje primanja i imovine gradonačelnika bio jedan od najčitanijih tekstova, a urednici kažu da je to građanima bilo zanimljivo jer ih interesuje gde ide njihov novac ali i za koga, odnosno protiv koga su glasali.

– Oni koji su glasali za, da vide da li se na toj funkciji obogatio, a ovi koji nisu da vide podatke koje bi mogli da koriste protiv njih u nekoj kampanji, posebno sada kada idu izbori. Ljudi vole da vide šta ima komšija iz zgrade, pa ga malo špijuniraju da vide koja kola vozi i šta radi, a kamoli prvi čovek iz opštine. To je žeđ da ako ne može da se uđe u kuću gradonačelnika, bar da se uđe u finansije, što je normalna stvar za javne funkcionere. Ali tu se nađu neke stvari koje budu interesantne, kod žene ili nekoga od rodbine jer prepisuju imovinu na članove porodice – kaže urednik Draža.

Obradović dodaje da su se javni funkcioneri izveštili u tome – prvi put podnesu prijavu agenciji za borbu protiv korupcije a kasnije svaku promenu moraju da prijave. Stoga oni vode računa da nemaju velike promene posebno u smislu kupovine.

Iako su u tekstovima “dosadni” brojčani podaci, mogu se uočiti zanimljive stvari poput toga da gradonačelnik Vranja živi u kući od 400 kvadrata a vozi fiat punto.

– Zanimljivo je da Miloš Vučević i Nihat Biševac, gradonačelnici Novog Sada i Novog Pazara imaju garaže ali ne i prijavljene automobile na svoje ime. Interesantno je da od deset gradova samo tri gradonačeknika imaju registrovane automobile na svoje ime. To nam govori da se službeni automobili bez štednje koriste, jer zašto bi oni imali dodatni trošak da kupuju sebi automobil a na raspolaganju imaju Audi ili Superb- objašnjava Obradović.

On kaže da je opšti utisak da gradonačelnici nisu siromašni ljudi, te da ima dosta misterije vezano za imovinu.

– Majdanpek je mesto sa 19.000 stanovnika, a jedan po imovini spada u sam vrh predsednika opštine, koji je pre te funkcije bio policajac. Ima stanove, zemljište, lokale. Na naše pitanje odakle mu, kazao je da je sve stekao pre nego je počeo da se bavi politikom. Postavlja se pitanje čime se on to bavio kada je uspeo toliku imovinu da stekne – sugeriše Obradović.

Umrežavanje gradova Srbije

Projekat “Danas na lokalu” za sada obuhvata deset gradova, a planira se uključenje opština koje još uvek nisu pokrivene.

– Plan je da premrežimo Srbiju, a u narednih desetak dana trebalo bi da se uključe još tri grada u ovu mrežu. Očigledno je postojanje žeđi za informacijama u lokalnim sredinama, ali i za ovakvim pristupom objedinjavanja informacija uz pružanje na uvid čitaocima – najavljuje Obradović.

Zainteresovanost vidi višestrano, kako Beograđana za dešavanja na lokalu, tako i interesovanje ljudi koji su došli iz pokrivenih sredina za svoje mesto, pored stanovnika koji na tim opštinama žive.

Draža se našalio da bi bilo zanimljivo uljučiti i neke gradove u Engleskoj kao recimo Sautempton, pa da postoje dopisnici koji iz prve ruke izveštavaju.

Urednici su podsetili da ideja projekta “Danas na lokalu” nije da se piše o aferama i skandalima, već pružanje informacija koje nisu dostupne.

– Ono što je prevashodni zadatak jeste da postanemo građanima još jedan od izvora gde će moći da pročitaju šta im se dešava u gradu iz Danasovskog ugla, bez ulepšavanja i doterivanja. Sa druge strane, da građane Srbije suočimo jedne sa drugima, da vide kako je živeti u Nišu, Novom Sadu, Majdanpeku – zaključuje Obradović.

Na portalu danas.rs otvorene su posebne stranice za 10 gradova: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Užice, Kragujevac, Niš, Vranje, Novi Pazar, Kikinda i Majdanpek gde svi zainteresovani mogu da pročitaju najvažnije vesti o funkcionisanju ovih lokalnih zajednica.

Pored toga, na Facebooku možete naći stranicu za svaki grad Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Užice, Kragujevac, Niš, Vranje, Novi Pazar, Kikinda i Majdanpek. Tu nas možete i kontaktirati, predložiti temu, javiti za problem ili istaći nešto lepo što se dešava u vašem gradu.

Više o ovoj temi slušajte u Danasovom podkastu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.