Krajnje je vreme za studentski spoljnopolitički tim: Novo pismo jednog profesora studentima

Dragi studenti,

Pre godinu dana sam vas ubeđivao da su vaši studentski zahtevi politički, u vreme kada ste se ograđivali da ne želite da se bavite politikom. Sada se istorija ponavlja. Danas kada se uveliko bavite politikom, štaviše najjača ste politička snaga u zemlji, pojavio se demanti sa profila beogradskih studenata u blokadi da ne postoji studentski „spoljnopolitički tim“, što je objavio Dojče vele i čije osnivanje je i moja malenkost u poslednjem pismu pozdravila. Na demanti je reagovao Dojče vele proverenom informacijom da su na sastanku u Berlinu ipak učestovali predstavnici koji su imali odobrenje Radne grupe za spoljnu politiku, a koja je osnovana „pri Studentskoj listi“.

Ova situacija pokazuje vaš strah od režimske etikete obojene revolucije. A režim upravo tom etiketom želi ugušiti vašu spoljnu politiku. Vi ne trebate da se pravdate i podilazite tom strahu, nego treba da ga pobedite i da pokažete pravi put – da kažete šta očekujete od građana i od Evrope.

Isti profil studenata u blokadi se ogradio i od režimske organizacije „Federacija mladih Srba Evrope“, koji lažno predstavlja glas mladih Srbije u Francuskoj i Evropskoj uniji. Ovo je dokaz da će neko drugi preuzeti vaš glas pred evropskim institucijama, sa kojima ćete izgubiti kontakt i kojima će manipulisati režim. A to što ste demantovali na svom profilu, u Evropi niko neće znati.

Sada je manje važno da li postoji studentsko telo za spoljnu politiku, sada je važno da shvatite da je ono potrebno. U prošlom pismu sam naveo pet razloga zašto je dobro imati takvo telo. Ako još uvek mislite da se ne bavite spoljnom politikom, objasniću vam da je to jedna velika zabluda.

Kao prvo, podsetiću vas na vašu prošlogodišnju biciklističku turu do Strazbura i maraton do Brisela, o kojima je pisala cela Evropa. Svi koji su učestvovali bili su vaš neformalni spoljnopolitički tim.

Studenti, šta očekuijete od Evrope?

Kao drugo, Evropa je podržala vašu borbu za vladavinu prava i ljudska prava u brojnim saopštenjima i izveštajima. Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji iz oktobra 2025. vas pominje na čak 15 mesta i sve u pozitivnom kontekstu vaše borbe i žrtve, što je tri puta više od najmoćnijeg čoveka u zemlji – Nepomenika koji se pominje na samo pet mesta i sve uz kritiku. Isto tako je i sa izveštajem Evropske komisije iz novembra 2025., koji vas pominje više puta od Nepomenika, a koji jasno pokazuje da je Nepomenik stopirao evropski put Srbije. To znači da čak i kada mislite da se ne bavite spoljnom politikom, vaši zahtevi imaju spoljnopolitičke reperkusije za Srbiju. Međutim, više nije dovoljno da Evropa vidi gde su problemi Srbije, važno je da formulišete što očekujete od Evrope. Poslednji signali su išli u pravcu da možete sami i bez Evrope, ali to se pokazalo pogrešnim.

Kao treće, već postoji zvanični profil „Studenti u blokadi – dijaspora“ koji promoviše aktivnosti u inostranstvu, uključujući proteste sa porukama na engleskom jeziku – dakle upućene vladama drugih država, kao i evropskim i međunarodnim institucijama.

Dakle, da ponovimo, vi se već bavite spoljnom politikom, a ako nemate spoljnopolitički tim ni radnu grupu za spoljnu politiku, krajnje vreme je da osnujete jedno takvo telo. Osvestili ste Evropu o problemima u Srbiji, a sada treba da kažete Evropi šta tačno očekujete od nje. Čuju se kritike da EU ništa ne radi da pomogne da sruši režim, a istovremeno se priča da će se studenti sami sa građanima izboriti protiv režima. nerealno je očekivati od EU da preduzme određene mere bez konsultacije sa vama kao najjačom opozicionom snagom u zemlji. Istovremeno je režim u konstantnoj diplomatskoj ofanzivi, rasprodaje Srbiju i angažuje čak i spoljne službe u razbijanju protesta. Podsetio bih da se Vulin zahvalio ruskim službama na pomoći u razbijanju protesta 15. marta prošle godine. Ako mislite da se možete sami boriti protiv te mašinerije, varate se.

Činjenica je da su režimski mediji žestoko napali vest o spoljnopolitičkom timu – sve sa sličnim naslovima kao „Blokaderi išli po mišljenje u Berlin“. A to govori čega se režim najviše plaši. Volter je rekao onu čuvenu „Da nema Boga, trebalo bi ga izmisliti“. Režim se ne plaši Boga, ali plaši se studentskog spoljnopolitičkog tima. Dakle, trebalo bi ga izmisliti, a nevažno je kako će se zvati – radna grupa, tim ili jedinica za spoljnu politiku.

Nepomenik već godinu dana laže o datumu izbora. Laže i vas, i građane, i evropske zvaničnike. Još u martu prošle godine Nepomenik je pominjao da bi se parlamentarni izbori mogli održati 8. juna 2025. Taj datum je prošao, a onda je u septembru pominjao da mogućnost da izbori budu aprilu, maju ili decembru ove godine. Sada tvrdi da će raspisati izbore između oktobra i decembra ove godine.

Mediji i politički komentatori su se upecali, pišu kako je Nepomenik već u kampanji i to je dokaz da se sprema za izbore. Tačno je da se sprema za izbore u onih deset opština – gde će po pravilu prva lista nositi njegovo ime – a koje će pokrasti krajem marta. Ne obeshrabrujem vas, treba da se borite za svaku opštinu – ako i jedna vaša lista odnese pobedu, biće to veliki uspeh.

Međutim, Nepomenik nema nijedan razlog da raspiše prevremene parlamentarne izbore. Laži oko datuma izbora pokazuju da će čekati poslednji rok da raspiše izbore. Podsećam da je Skupština je konstituisana u februaru 2024., a to znači da izbori mogu da se održe i u januaru 2028. godine, a to je za skoro dve godine. Aktualna spoljnopolitička situacija pokazuje da bi se u tom periodu mogao dogoditi Treći svetski rat, koji bi spasio režim.

Pre toga će se održati predsednički izbori, na kojima se Nepomenik neće moći kandidovati, ako ne promeni Ustav. Ništa ga ne sprečava da spoji ustavni referendum i izbore, pokrade glasove i tako protivustavno osvoji treći predsednički mandat, što će njegov Ustavni sud sve aminovati kao regularno. Ako ipak pusti na predsedničke izbore nekog od svojih poltrona i izgubi, novoizabrani predsednik sa studentske liste neće moći ništa da uradi – jer po Ustavu nije nadležan! A Nepomenik će, po Putinovom modelu, sesti ponovo na premijersku stolicu i pobrinuti se da novi predsednik bude potpuno nevidljiv u medijima, osim u izmišljenim aferama.

Građani će tako biti razočarani predsednikom sa studentske liste – a onda će stare opozicione stranke pustiti priču da smo pogrešili sa studentima i da nam trebaju, što bi rekao Basara, profesionalni političari da vode ovu zemlju.

Krenuće tako parlamentarna opozicija u kampanju protiv režima i protiv studentske liste. Građani će se podeliti na izborima – trećina će glasati za režim, trećina za studentsku listu, trećina za parlamentarnu opoziciju. I to u nameštenim uslovima, ali se tačan rezultat neće nikada otkriti. Poslaničke ruke koje će nedostajati za skupštinsku većinu, SNS će kupiti. I tako će u januaru 2028. godine SNS ponovo osvojiti vlast, a polovina vas će odseliti u inostranstvo.

Ali to se sve može sprečiti jednom spoljnopolitičkom i domaćom strategijom koja bi vodila ka vanrednim koje bi raspisali organizovali građani uz podršku evropskih posmatračkih institucija.

Jedno je sigurno, na izborima više ne treba da dominiraju muškarci. Muškarci su upropastili Srbiju – od Miloševića preko Koštunice do Nepomenika – a novi Đinđić nije na vidiku. Pred nama je 8. mart, a „Hrabrost je ženskog roda“.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.