„Šarmantni siledžija bez pardona“: Ko je Žerar Depardje, glumac optužen za brojna silovanja?

Kako je objavio francuski istraživački portal Mediapart, one tvrde da ih je Depardje agresivnim ponašanjem seksualno uznemiravao u periodu između 2004. i 2022. godine.

I dok on u javnosti ćuti, ali i dalje snima (prošle godine se pojavio u čak pet filmova, i u novoj verziji detektiva Megrea), njegovi advokati ga brane tvrdnjama da se ove optužbe „subjektivne procene i/ili moralnim osudama“.

Zašto se svetskoj javnosti čini da ove žene ne lažu, i da su optužbe protiv „šarmantnog siledžije“, kako Depardjea već decenijama nazivaju zbog uloga kakve je najčešće igrao, istinite?

Možda se valja podsetiti medijskih naslova iz poslednje decenije o zvezdi francuskog, pa i holivudskog filma – na komemoraciji žrtvama Prvog svetskog rata 2014, na kojoj je trebalo da čita poeziju književnice koja je preživela Holokaust, padao je pijan i psovao političare, a u istom skandaloznom stanju godinu dana kasnije, urinirao je pred putnicima na podu aviona na liniji Pariz – Dablin!

Da bi izbegao porez u domovini, Depardje je 2013. dobio rusko državljanstvo, o predsedniku Putinu je pričao kao o „jedinom pravom demokrati“, o Rusiji da je „spreman da pogine za nju“, o Ukrajini da je „treba disciplinovati“, a sada govori da „Rusi nisu krivi što im ludak vodi državu“.

Beograd je posetio 2014, nadobijao se poklona, video maketu Begrada na vodi, malo dirigovao u filharmoniji, a Aleksandar Vučić, tada premijer, izjavio je da je slavni glumac „pokazao poštovanje prema srpskoj politici“.

Bio je u gostima u to vreme i u Crnoj Gori i Albaniji, nedugo zatim osvanula je fotografija Depardjea sa Edijem Ramom i Aljbinom Kurtijem, i vest da u Đirokastri snima film „Milošević i ja“, a 2016. na festivalu u Veneciji, u intervjuu listu Republica, ničim izazvan svojski je izvređao Emira Kusturicu.

Depardje je rođen 1948. u gradiću Šarteu, tokom karijere odigrao je više od 170 uloga ( „20. vek“, „Poslednji metro“, „Polis“, „Sirano de Beržerak“, „Zelena karta“, „Čovek sa gvozdenom maskom“, „Život u ružičastom“, „Pijev život“, „Dobrodošli u Njujork“…), osvojio dva Cezara za najboljeg glumca, Zlatni Globus, nagrade u Kanu, Veneciji, nominaciju za Oskar…

U šokantnoj autobiografskoj knjizi „Ovako se dogodilo“, pored priče o svoja dva braka, ljubavima i deci, pisao je i o odrastanju u siromaštvu: „Sa deset godina prilazili su mi homoseksualci na ulici i tražili da ih zadovoljim. Znao sam šta vole, a ja sam im tražio pare. Sa šesnaest sam uhapšen zbog krađe kola, a onda sam otišao u Pariz, i do dvadesete godine sam bio mangup – pretukao bih nekoga od homoseksualaca i pobegao sa novcem. To nije sve – sa jednim prijateljem sam pljačkao grobove, krali smo nakit“…