foto FoNet Marko DragoslavićPrema podacima sa sajta IQAir, kvalitet vazduha u većini gradova u Srbiji je trenutno okarakterisan kao nezdrav, a u utorak ujutru na ovom sajtu se moglo videti da je vazduh u Čačku ocenjen kao veoma nezdrav, dok je takva situacija i u Novom Pazaru.
Na sajtu IQAir podaci za kvalitet vazduha u Srbiji se ažuriraju iz minuta u minut, a u trenutku pisanja ovog teksta može se videti da je mapa Srbije istačkana crvenom bojom koja označava da je vazduh u tim mestima nezdrav, ljubičastom bojom, još zagađeniji vazduh nego onaj koji je obeležen crvenom, je obojen još samo Novi Pazar.
Indeks kvaliteta vazduha u Novom Pazaru trenutno iznosi 252, a drugi najzagađeniji grad je Čačak sa indeksom kvaliteta vazduha od 191.
Milenko Jovanović iz Nacinalne ekološke asocijacije kaže za Danas da je pre nekoliko dana područje Novog Pazara bilo izloženo ekstremnom zagađenju vazduha.
„Bile su ekstremne koncentracije PM 2,5 čestica u vazduhu, i to u trajanju od 16 sati. Iako taj polutant nema zvaniču satnu ili dnevnu ograničenu vrednost, Evropska unija preporučuje da ona ne bude veća od 15 μg/m3, a tog dana su u Novom Pazaru vrednosti išle i preko 200 μg/m3 u nekim trenucima i na 412 μg/m3. Grad je bio toliko opterećen da su i zdravi i osetljive kategorije bili izuzetno ugroženi“, priča Jovanović.
U „crvenoj zoni“ su između ostalih su i Niš (167), Subotica (185), Pančevo (169), Pirot (182) i Novi Sad (151), Valjevo (164).
Kvalitet vazduha je nešto bolji u Kragujevcu gde indeks kvaliteta vazduha iznosi 91, dok u Gornjem Milanovcu on iznosi 70.
Ovi gradovi su označeni žutom bojom i to znači da je u njima kvalitet vazduha „osrednji“.
„Sigurno da pojedine mere daju rezultate kao što je na primer promena energenata u gradskoj toplani u Kragujevcu, i priključivanje kotlova na gas“, kaže Jovanović.
„Za Valjevo se zna da je u protkelih 12-13 godina najzagađeniji grad a ništa nije urađeno povodom prevremenih smrti od prekomernog zagađenja“, dodaje naš Sagovornik.
On kaže da veliki problem predstavlja to što pojedini gradovi nemaju monitoring kvaliteta vazduha.
„Gradovi kao što su na primer Leskovac, Prijepolje, Istočna Srbija, Nova Varoš, Kladovo, Požega, ne ulaze u kalkulaciju“, kaže Jovanović.
Grad Beograd je zbog svoje veličine podeljen na više jedinica od kojih je prema sajtu IQAir najzagađeniji Voždovac sa indeksom kvaliteta vazduha od 187 i u crvenoj je zoni.
Međutim podaci na zvaničnom sajtu za merenje kvaliteta vazduha grada Beograda, Beoeko, kažu da je u glavnom gradu situacija još nepovoljnija nego što se to može videti na IQAir.
U Beogradu na vodi, na Novom Beogradu, kod Franša, u Zemunu, Jajincima i u Resniku, prema podacima na Beoeko, vazduh je veoma nezdrav i sve ove lokacije su u ljubičastom.
Beoeko zagađenje vazduha meri količinom štetnih čestica po kubnom metru vazduha u jednom satu, dok IQAir koristi svojevrsni „indeks kvaliteta vazduha“ (Air quality index), pa je podatke sa ovih sajtova teško uporediti.
Interesantno je da Bor, grad koji je proteklih godina važio za jedan od najazagađenijih u Evropi, prema podacima sa sajta IQAir, ima dobar kvalitet vazduha sa indeksom od 30.
I u proteklim danima, prema statistici sa ovog sajta, Bor je imao dobar kvalitet vazduha.
Ovo se može objasniti, lokacijom merne stanice u Boru koja je označena na mapi sajta IQAir, ona je smeštena u gradski park u kome ima dosta drveća.
Kvalitet vazduha drastično pogoršan u jednom danu
Zagađenje vazduha u Srbiji se drastično povećalo u ponedeljak 18. decembra zbog, kako su stručnjaci ranije objasnili za Danas, zbog vremenskih uslova koji su se stvorili.
„Visoke temperature pomažu, inače, da vazduh bude manje zagađen a ne više, ali pošto je sada u toku noći vedro i taj prizemni sloj vazduha, u kome se skuplja zagađenje, bude tanji nego inače, onda imate manje prostora u kome možete da razgradite zagađenje“, objasnio je klimatolog Vladimir Đurđević.
Bojan Simišić, osnivač organizacije Eko straža, kaže za Danas da je zbog lepog vremena u oktobru i novembru porast zagađenja u jendom danu stigao kao iznenađenje.
„Zagađenje je baš ekstremno u zadanja dva tri dana, do sada smo imali sreće u oktobru i novembru ali sada dolazi ono što je očekivano svake godine, jednostavno, mnogo toplih dana je skratilo sezonu zagađenja i sad je baš udarno u ovom periodu“, kaže Simišić.
Upitan na kojim mestima u Beogradu je, po iskustvu Eko straže, najčešće veliko zagađenje vazduha Simišić kaže da je zagađenje dinamično i da nije uvek isto.
„Zagađenje je uglavnom veliko na onim mestima gde ljudi imaju dodatne lokalne izvore zagađenja, gde se ljudi greju na prljave energente i pale otpad“, priča Simišić.
Dodaje i da postoje određene zabluda oko toga koji su delovi Beograda najzagađeniji.
„Ljudi su u zabludi da je centar grada najazagađeniji, međutim u Zemunu i Borči kvalitet vazduha će pre biti gori nego bolji“, kaže Simišić.
Nagli porast zagađenja najbolje se vidi na grafikonima sajta Beoeko gde je jasno uočljiv nagli porast koncentracije štetnih čestica u vazduhu baš u ponedeljak 18. decembra.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da su najveći uzročnici zagađenog vazduha u Srbiji individualna ložišta i manje energane do 50 megavata.
„Oni doprinose 80 odsto zagađenja, onda imamo industriju, pre svega, u crnim tačkama kao što su Smederevo i Bor, imamo saobraćaj koji na nivou Srbije doprinosi aerozagađenju sa oko 7,8 procenata dok u većim gradovima, gde ima više vozila, kao što je Beograd, može doprineti i sa oko 20 odsto“, kaže naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
