"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 1Predsednik Vučić tokom putovanja "Sokolom" Foto: Beta/Amir Hamzagić; Dopisnici Danasa

Brzi voz „Soko“ stigao je prošle subote iz Beograda u Novi Sad za 33 minuta. U vozu su bili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban. Kako je tom prilikom rečeno, deonicom u okviru međunarodne pruge Beograd-Budimpešta saobraća voz brzinom 200 kilometara na sat. U isto vreme, za putovanje vozom od Niša do prestonice potrebno je u proseku oko pet i po sati, ako ne bude nepredviđenih zastoja.

Istraživanje Danasa o železničkom saobraćaju u 10 gradova Srbije pokazuje, blago rečeno, da je danas putovanje vozom uglavnom prava avantura.

Primera radi, iz Subotice, Vranja, Majdanpeka i Zaječara uopšte nije moguće vozom da se stigne do glavnog grada.

Iz Kragujevca, da biste doputovali železnicom do Beograda, morate najpre da odete do Lapova.

Tragikomična je slika putovanja vozom iz Šapca. Najpre treba sačekati voz u 8,36 na šabačkoj železničkoj stanici koji će ih do Rume prevesti za oko 35 minuta.

Kada putnici stignu na železničku stnicu u Rumi, moraće da sačekaju oko dvadesetak minuta da stigne autobus koji prima putnike nedaleko od železničke stanice.

Kada se smeste u autobus za Beograd u 9,30, Šapčani bi na odredište bi trebalo da stignu oko 11,20.

NOVI PAZAR: Do Beograda preko Raške, Kraljeva, Lapova i Požege

"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 2

Novi Pazar nema želežničku stanicu, a najbliža je u Raški. Do Raške je potrebno dvadesetak minuta autobusom, a cena karte je od 150 do 200 dinara.

Nakon toga može se sesti u voz koji ide samo do Kraljeva, a karta u jednom pravcu je 350 dinara. Duplo jeftinije od autobuske karte koja iznosi do 700 dinara, ali je zato i putovanje duže. Ako želite do Beograda onda iz Kraljeva presedate u Lapovu, a iz Lapova u Požegu i odatle se putuje za Beograd.

Celo putovanje traje oko deset sati, rekao nam je dispečer na železničkoj stanici u Raški.

Vozovi do Kraljeva saobraćaju u 4:35, 12:45 i večernji u 20:30 časova.

Ovaj voz je imao liniju i do Kosova, ali ona je vec dve godine obustavljena, zbog korona virusa i političkih razloga. Sada je ta linija saobraća samo do Rudnice.

Ako se ipak odlučite da putujete na ovaj način, možda ćete osim živopisnih krajolika videti i zagađene reke i prirodu, i moći sve detalje da uočite zbog brzine kojom ovaj voz ide. Proćićete definitivno jeftinije nego da koristite bilo koje drugo prevozno sredstvo, ali se naoružajte strpljenjem i znajte da putovanje neće biti toliko udobno.

KRAGUJEVAC: Preko Lapova do prestonice

"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 3Železnička stanica u Kragujevcu jedna je od najstarijih u Srbiji. Podignuta je još 1886. godine. Posle uspostavljanja železničkog sobraćaja u Srbji 1884. godine na relaciji Beograd – Niš, dve godine kasnije na insistiranje samog kralja Milana Obrenovića urađen je krak Lapovo – Kragujevac.

Kralj je doputovao u grad na Lepnici prvim vozom 10. avgusta 1886. godine da bi pokazao prvorazredni značaj koji država pridaje železnici i da bi Kragujevčanima predočio koliku će korist i privredni podsticaj imati od pruge.

Dolazak prvog voza propraćen je topovskim salvama a kralj Milan je u svom govoru istakao Kragujevčanima „da su sada povezani sa čitavim svetom”. Dinastija Obrenović poreklom je iz ovih krajeva i vladar je izgradnju železničkog čvora u Kragujevcu preko koga je u to vreme bio usmeren protok sve robe i proizvoca iz centralne i zapadne Srbije shvatio kao „oduženje rodnom kraju” iz kojeg potiče njegova porodica.

Ali, to su bili dana slave u pretprošlom veku. Danas, železnička stanica u Kragujevcu, reprezentativno zdanje železničkog građevinarskog arhitektonskog nasleđa, je ruina, čije stanje zahteva poseban tekst.

Danas se iz Kragujevca vozom stiže do Beograda, preko Lapova. Naime voz iz Kraljeva stiže na železničku stanicu u Kragujevac po redu vožnje u 8 sati i 53 minuta. Sledi put do Lapova u koje se stiže po raspordu vožnje u 10 sati i 20 minuta i tu sledi presedanje u voz koji stiže, ako sve bude po redu vožnje u beogradsku železničku stanicu Centar u 12 sati i 50 minuta. Sve u svemu oko četiri sata puta ako se ne kasni.

Cena vožne do Beograda preko Lapova je 575 dinara.

Sa železničke stanice u Kragujevcu direktno se može, vozovima REGIO kategorije i klase do Lapova i Kraljeva. Teoretski može leti i do Crne Gore ali se preseda u Požegi. Za sva dalja putovanja i destinacije potencijalni putnici vozom iz Kragujevca treba se obratiti stanicama na železničkim čvorištima u Požegi ili beogradskom Centru.

Inače prilikom kupovine karata postoje i popusti: deca od 6 do 14 godina plaćaju 50 posto cene karte, osobe sa SRB plus legitimacijom (do 26 i stariji od 65 godina) imaju popust na kartu 30 posto, isto kao i novinari, a slepa lica i invalidi 75 posto od pune cene.

UŽICE: Put usporava deonica Valjevo – Vrbnica

"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 4
Železnička stanica u Užicu, foto A. M.

Užičanin Vladimir Milanović živi u Beogradu, a za Danas kaže da od kada se preselio, redovno koristi voz kao prevozno sredstvo na relaciji Beograd – Užice. Kaže da je uslugom zadovoljan i da su vozovi kojima se putuje tri do tri i po sata, novi i čisti.

-Na ovoj relaciji se koriste Štanderovi novi vozovi, koji su prijatni za putovanje, ali ono bi kraće trajalo ako bi se nastavila rekonstrukcija pruge od Valjeva do Vrbnice, koja je najavljivana, ali iz nepoznatih razloga, u poslednje vreme o tome više niko ne govori, kaže Milanović, koji iz svog iskustva napominje i da su vozovi tačni i da kreću na vreme.

Da je tako, potvrđuje i Nebojša Šupić, najstariji radnik na užičkoj Železničkoj stanici, koji kaže da vozovi na relaciji Užice – Beograd ne kasne već osam godina, ali da se kreću brzinom iz 19. veka.

-U Francuskoj je 1891. godine voz išao 124 kilometra na sat, a išao je na paru. Mi sada imamo voz Užice – Prijepolje koji ide 30 kilometara na sat. Dakle, u tom smislu kaskamo 150 do 200 godina. Zato marginalno pričati o bilo čemu drugom, kaže Šupić i napominje da se put do Beograda ipak najbrže prelazi vozom.

Prvi iz užičke stanice ka Beogradu kreće voz u 4,55 časova, koji je kaže naš sagovornik „kao brzi“.

-Retko gde staje i stiže za dva sata i 48 minuta do prestonice. Ostali idu tri sata i 15 minuta, dok vam je automobilom potrebno od tri i po do pet sati putovanja, objašnjava Šupić, koji uprkos tome, kao čovek koji je radni vek proveo prateći uspone i padove železnice, još jednom ističe da to ne opravdava brzinu vozova koja se može porediti sa onom iz 19. veka.

I putnici na užičkoj Železničkoj stanici potvrđuju za Danas da je na relaciji Užice – Beograd njihov prvi izbor prevoznog sredstva voz.

-Nije uvek bilo tako, ali sada biram voz. Iako bi se moglo ići brže, bar je čisto i udobno, kaže jedna Užičanka, koja takođe napominje da je čula da bi rekonstrukcija pruge od Valjeva do Vrbnice mogla ubrzati putovanje.

Inače, pruga Valjevo – Vrbnica – državna granica sa Crnom Gorom čini deo jednokolosečne elektrifikovane pruge Beograd-Bar, koja je građena od 1951. do 1976. godine.

Ugovor o izradi projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju te deonice potpisan je u septembru 2020. godine, a ispitivanja zbog izrade projektno-tehničke dokumentacije završena su u junu 2021. godine.

Vozovi između Valjeva i Vrbnice još uvek saobraćaju prosečnom brzinom od oko 40 kilometara na sat.

SUBOTICA: Bez direktnog voza do Beograda

"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 5
Železnička stanica u Subotici, foto: J. P.

Sa Železničke stanice u Subotici trenutno nema polazaka vozova koji direktno saobraćaju do Beograda.
Voz do prestonice poslednji put je saobraćao pre oko dve-tri godine, a svojevremeno je bio jedan od omiljenih prevoza studenata jer, iako mu je bilo potrebno više vremena nego autobusom, bio je znatno jeftiniji i komforniji za putovanje.

Ipak, putnici iz Subotice do Beograda mogu da dođu presedanjem u Novom Sadu, jer sa Železničke stanice svakog dana kreću dva voza do Novog Sada, prvi u 5.05 časova, a drugi u 15 časova.

Ruta kojom voz ide je malo duža i staje u predgrađu Subotice, Šebešiću, Ljutovu, Tavankutu, Skenderovu, Bajmoku, Aleksi Šantiću, Svetozaru Miletiću, Somboru, Buk. salašima, Prigrevici, Sonti, Bogojevu, B. selu, Karavukovu, O. Kalvarija, Oždacima, Ratkovu, Paragama, Gajdobri, B. Magliću, P. Gložanu, Futogu i, prema redu vožnje, u Novom Sadu je u 8.51, odnosno u 18.41 čas.

Cena vozne karte u jednom smeru iznosi 479 dinara, dok za povratno putovanje putnici dobijaju 20 odsto popusta, pa cena povratne karte košta 766 dinara.

Osim u dva polaska za Novi Sad, putnici iz Subotice imaju i tri direktna voza do Sombora, koja sa stanice kreću u 7, 11.10 i 19.50 časova.

Ruta kojom se ide je ista kao i kod voza koji saobraća do Novog Sada, a u Sombor stižu u 8.12, 12.22 i 21.14 časova. Cena karte u jednom smeru košta 303 dinara, dok je za povratno putovanje potrebno izdvojiti 484 dinara.

Sa Železničke stanice u Subotici jednom dnevno saobraća direktan voz za Zrenjanin, čiji je polazak u 6.50 časova.

Voz staje u Bikovu, Gabriću, Oromu, Dolinama, Bogarašu, G. Bregu, Senti, Čoki, Ostojićevu, Padeju, Bočarima, Ban. Miloševu, Ban. Miloševo polju, Novom Bečeju, Kumanu, Melencima, Elemiru i, prema redu vožnje, u Zrenjanin stiže u 10.06 časova.

Cena karte u jednom smeru je 546 dinara, dok povratna karta košta 874 dinara.

Iz Subotice takođe postoje polasci i do Kikinde dva puta dnevno, odnosno u 13.50 i 17.05 časova. Ide se rutom kao i kod voza za Zrenjanin, a putnici u Kikindu stižu u 16.14, odnosno u 19.30 časova.

Karta u jednom smeru košta 479 dinara, a cena povratnog putovanja je 766 dinara.

Uz vozove koji saobraćaju do Zrenjanina i Kikinde, putnicima je na raspolaganju i jedan direktan polazak za Sentu, koji sa stanice u Subotici kreće u 19.55 časova. Putnici u Sentu stižu u 20.40 časova, a za putovanje u jednom smeru treba da izdvoje 204 dinara, odnosno za povratno 326 dinara.

Sa Želežničke stanice u Subotici trenutno nema direktnog voza do Budimpešte, ali zato postoji polazak za Kelebiju koji saobraća jednom dnevno u 14.02 časa. Na Kelebiji je u 14.16 časova, a putnici koji idu za Budimpeštu ostvaruju vezu sa presedavanjem u stanici Kelebija sa vozom iz unutrašnjeg saobraćaja Mađarske železnice.

JAGODINA: Vozovi do Beograda, Niša i Kruševca

Sa jagodinske železničke stanice saobraćaju vozovi ka Beogradu i Nišu. Put prestonice kreće šest, a ka jugu se uputi sedam kompozicija dnevno.

Cena karte do glavnog grada je 546 dinara, relacija podrazumeva 28 usputnih stanica, vreme putovanja prema zvaničnom voznom redu je oko tri sata.

Za vožnju do Niša treba izdvojiti 479 dinara u jednom pravcu, a od Jagodine bi, uz 29 stajanja, trebalo da se stigne za dva i po sata.

Pored toga, dva voza dnevno upute se ka Kruševcu kao krajnjoj destinaciji, po ceni od 303 dinara i toj kompoziciji je potrebno sat i po vremena.

Prugom Beograd – Niš, putnici mogu iz centalnog grada Pomoravlja direktno da stignu i do usputnih opština poput Lapova, Velike Plane, Mladenovca, Ćuprije, Paraćina i Aleksinca.

Karte su nesumnjivo jeftinije od autobuskih, ali kod ovog vida prevoza, treba računati na česta kašnjena i produžena vremena putovanja od pola sata do sat vremena. Ovakve izmene ne ažuriraju se onlajn, već građani moraju da se raspitaju u kol centru ili lično.

Prepreku putničkim kompozicijama predstavljaju teretni vozovi koji se kvare, pa zbog njih, na pruzi moraju da zastanu i oni koji prevoze ljude. Jagodinci i celo Pomoravlje čekaju brzu prugu Beograd-Niš kako bi mogli olakšano da putuju.

Takođe, Centralni grad Pomoravlja priključio se akciji Srbija voza pod nazivom „Kupi kartu i ostvari popust“ koja podrazumeva niže cene ulaznica na određenim turističkim lokacijama za Jagodince koji putuju železnicom.

VRANJE: Duže od godinu dana bez ijednog putničkog voza

"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 6
Železnička stanica u Vranju, foto: V. R.

Od kada je počela rekonstrukcija železničke pruge od Niša, ka granici sa Severnom Makedonijom, iz Vranja prema ovog gradu, ali i Beogradu, kao i obratno obustavljen je kompletan putnički saobraćaj.

Ranije putnički vozovi su saobraćali svakodnevno na relaciji Preševo – Vranje – Leskovac – Niš. Bila je to jedini linija u putničkom saobraćaju pošto su ranije, kako kažu na Železničkoj stanici u Vranju, „ukinuti vozovi“ na relaciji Preševo – Vranje – Leskovac – Niš Beograd.

-I dok je funkcionisao putnički saobraćaj bilo je malo onih koji su ga koristili. Uglavnom su to bili studenti i radnici kojima je voz odgovarao zbog niske cene karte od 350 dinara do Niša, a mnogi su se i švercovali naročito na kraćim relacijama – kažu na Železničkoj stanici u Vranju gde sada prolaze samo teretni vozovi iz pravca Niša, ka Preševu i dalje prema Severnoj Makedoniji. Glavno čvorište teretnog saobraćaja je i dalje u Ristovcu dok se u Železničkoj stanici Preševo nalazi carinski terminal.

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka svakodnevno je iz Skoplja ka Beogradu, i obratno saobraćao Poslovni voz „Bora Stanković“ koji je uvek bio prepun putnika i pod obaveznom rezervacijom. Vranjanci su koristili i internacionalnu liniju Dortmunad – Atina. Voz je stajao u stanici u Vranju pa se na letovanje u Grčku često putovalo njime. Rezeracije su morale da se obezbede nekoliko nedelja unapred.

Prvi voz tadašnje „Prve kraljevske srpske železnice“ stigao je 9. marta 1886. Godine a dočekalo ga je više stotina građana. Danas je Železnička stanica u Vranju, osim rekonstruisane zgrade, potpuno pusta, a nekada je uz samu prugu postojao Restoran „Peron“ gde se putnicima nudila hrana i piće, a postojala je svakodnevno i živa muzika. Danas od toga više nema ništa, do nekih boljih vremena i za putnike i za železničare u ovom delu Srbije na važnom putnom pravcu prema Severnoj Makedoniji i Solunskoj luci.

MAJDANPEK: Vozom samo do Bora i Zaječara

Za Beograd Majdanpečani mogu samo sopstvenim automobilom ili redovnim autobuskim linijama. Železnička pruga postoji, kao i železnička stanica, ali sa nje vozovi kreću samo put Bora i Zaječara.

Polasci su tri puta dnevno, a vozovi prema Boru i Zaječaru ne saobraćaju nedeljom i državnim praznikom. Česti putnici su majdanpečki srednjoškolci koji su svoje školovanje nastavili u jednom od ova dva grada Timočke krajine. Iako po redu vožnje putovanje do Zaječara traje dva i po stata , a do Bora nešto više od sata vremena dešava da putovanje traje znatno duže. Zato su pre dve godin Majdanpečani potpisivali peticiju “Ukinuti stari voz za Zaječar, obezbediti siguran prevoz našoj deci na relaciji Majdanpek – Zaječar”.

Inicijator peticije bila je Beti Janković, majka srednjoškolke koja je četiri godine putovala na relaciji Majdanpek – Bor.

-Iskustva su bila užasna. Više puta su otkazivani polasci bez najave unapred, vozovi su se kvaruli, bilo je i slučajeva da se motor voza upalio. Tražili smo da se zamene vozovi i umesto tzv. Plavog na ovoj liniji radi sigurnosti svih putnika saobraća tzv. Crveni voz. Uspeli smo u tome, ali je potrajalo kratko. Voza za Beograd nema godinama unazad i otputovati u glavni grad jeftinije, jer je uvek bilo jeftinije putovati vozom, za nas nije opcija – rekla nam je Beti Janković.

Inače, sa majdanpečke autobuske stanice četiri puta dnevno ima polazaka za Beograd i u zavisnosti od prevoznika povratna karta košta 1.300 odnosno 1.460 dinara, a u jednom pravcu 800 odnosno 910 dinara.

NIŠ: Kašnjenje jer “gore pragovi”

"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 7
Železnička stanica u Nišu, foto: Z. M.

Železnička stanica u Nišu u četvrtak 24. marta ove godine izgleda decenijama daleko od “vizije” predsednika Srbije o železničkom saobraćaju koju je saopštio samo nekoliko dana ranije.

Čini se da su od takvog “pogleda” na železnicu decenijama daleko i vozovi koji polaze iz Niša, kao i pruge kojima idu.
Aleksandar Vučić je 19. marta, prilikom puštanja u promet brzog voza “Soko” na relaciji Beograd – Novi Sad, koju je prešao za svega 33 minuta, najavio da će isti takav voz “uskoro” biti i na prugama od Beograda do Niša i Subotice.

Najavio je i da će cela Srbija biti premrežena “najmodernijim prugama”.

Prošlog četvrtka po podne unutar i izvan stanične zgrade u Nišu bilo je ukupno dva putnika, radio je samo jedan šalter i u stanici je stajao samo jedan voz.

Svuda je vladala skoro muzejska tišina.

Prema podacima Srbija Voza, od Niša do Beograda tog dana je išlo šest vozova.

Po redu vožnje, prvi je kretao u 3.10, a u Beograd centar trebalo je da stigne u 8.31 čas, što znači da bi putovanje trebalo da traje 5.21 časa.

Drugi je polazio u 5.30, a u stanicu Beograd centar trebalo da uđe u 10.02, što je putovanje od 4.32 minuta.

Treći je iz Niša kretao u 7.30, a u Beograd centru je trebalo da bude u 12.50, što znači da planirano putovanje traje 5.20 časova. Sledeći je polazio u 12.25, a u Beograd centar trebalo da stigne u 17.50, što je putovanje od 5.25 časova.

Peti polazak je bio planiran u 15.52, a dolazak na stanicu Beograd centar u 21.10, što znači da je putovanje trebalo da traje 5.18 časova. Poslednji polazak iz Niša bio je u 17.20 časova, a dolazak u Beograd centar u 21.51 čas, što je putovanje od 4.31 čas.

Kada se putuje skoro pet i po sati vozovi prolaze kroz 49 stanica, a kada putovanje traje oko četiri i po sata prolazi se kroz “samo” 18 stanica.

U kol centru Srbija Voza su, međutim, kazali da kašnjenje svih tih vozova nije retkost.

Prošlog četvrtka je voz koji je kretao iz Niša u 7.30 časova u Beograd centar stigao sa 29 minuta zakašnjenja.

Još je “komplikovanija” situacija sa vozom koji je polazio u 12.25 časova, jer je u stanicu Beograd centar stigao nešto pre 19 časova.
“Bila je havarija kod Resnika, zapravo su se zapalili i goreli pragovi, pa je voz stajao”, objasnili su u kol centru.

Cena karte u jednom pravcu za drugi razred je 962 dinara, a za prvi- 1413 dinara. Povratna karta za drugi razred, sa 20 odsto popusta, košta 1540 dinara, a za prvi razred, sa istim popustom- 2260 dinara.

Putovanje vozom od Niša do Beograda je skuplje nego autobuski prevoz, koji pritom traje tri ili tri i po sata, a i kašnjenja su ređa.

ZAJEČAR: Voz ka Beogradu ne saobraća već godinama

"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 8

I Železničke stanice u Zaječaru voz ka Beogradu godinama ne saobraća, dok su jedini pravci gde se možete zaputiti vozom iz grada na Timoku su Prahovo pristanište, Majdanpek i Matejevac kod Niša.

Stariji Zaječarci se sa nostalgijom sećaju osamdesetih godina prošloga veka kada su iz Zaječara ka Beogradu saobraćala dva voza, onaj čuveni brzi u 4:15 ujutru, i još jedan u popodnevnim satima.

Sada Zaječarci mogu vozom do Bora, Negotina, Prahova pristaništa, Majdanpeka i Matejevca kod Niša.

Ako se doda i to da je pruga Zaječar – Niš bila zatvorena zbog rekonstrukcije nekoliko godina, ovo je iznenađujuće, da je konačno voz počeo da saobraća ka Nišu, ali ne do samog grada već do Matejevca. Do Matejevca cena karte je 504 dinara u jednom pravcu, dok je cena povratne 806.

Do Prahova pristaništa cena karte u jednom pravcu je 393, dok je cena povratne karte 628 dinara, a cena karte u jednom pravcu do Majdanpeka je 430, dok je povratna 688 dinara.

ŠABAC: Putnici moraju da presedaju i čekaju autobus

"Soko" leti 200 km na sat, a u ostatku Srbije putovanje vozom je prava avantura: Kako do Beograda iz Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Subotice, Jagodine, Vranja, Majdanpeka, Niša, Zaječara, Šapca i Zrenjanina 9
Železnička stanica u Šapcu, foto K. V.

Putnike koji iz Šapca kreću vozom za Beograd, čeka prava avantura.

Prvo treba da sačekaju voz u 8,36 na šabačkoj železničkoj stanici, koji će ih do Rume prevesti za oko 35 minuta.

Kada stignu na železničku stnicu u Rumi, moraće da sačekaju oko dvadesetak minuta, da stigne autobus, koji kako su nam rekli, prima putnike nedalekeo od železničke stanice.

Kada se smeste u autobus za Beograd u 9,30, na odredište bi trebalo da stignu oko 11,20.

To zanači da im od Šapca do Beograda treba oko dva sata i 40 minuta.

Na šabačkoj železničkoj stanici kažu da ovakva situacija traje duže od pola godine, zbog radova na novosadskoj pruzi.

Pre toga do Beograda se, kažu, moglo stići direktnom linijom.

Završetak radova najavljen je za početak aprila.

Sve ovo nije uticalo na cenu karte koja je, kažu, ostala nepromenjena.

Tako putnici od Šapca do Beograda, u jednom pravcu, treba da izdvoje 504 dinara, dok je povratna karta 806 dinara.

Polasci za Rumu su 7,40; 8,36; 13,55; 18,50 i u 21,29 s tim što samo polazak u 8,36 ima vezu za Beograd.

Povratak iz Rume je u 4,36 i 16,30.

Osima za Rumu, iz Šapca se vozom može stići i do Malog Zvornika, i to polascima u 4,36 i 16,30.

Povratak iz Zvornika je u 6,52 i 19,30.

Na železničkoj stanici kažu da putnika ima dosta, kao i da ih u najvećem broju čine učenici.

ZRENJANIN: Vozom samo prema severu

Zrenjaninci mogu vozom do Kikinde a od pre nekoliko meseci i do Subotice. Do Beograda, baš kao i do Novog Sada ne mogu od februara 2019. godine. Javno preduzeće “Infrastrukture železnice Srbije” je odluku o ukidanju ovih linija tada obrazložilo time da nema dovoljno dizelki a i da nema dovoljno putnika. U proseku, rečeno je tada medijima, u vozovima je bilo desetak putnika.

Voz na relaciji Zrenjanin – Beograd, i pre nego što je linija potpuno ukinuta saobraćao je sa prekidima. U jednom periodu, zbog remonta pruge, moglo se vozom samo do Kovačice ili Debeljače.

I nije ni čudno što je bilo malo putnika, kada je voz iz Zrenjanina do Beograda putovao više od tri sata.

Ipak, ne može se reći da planova za oživljavanje banatskih pruga nije bilo. Posebno u vreme dok je na čelu Srednjobanatskog upravnog okruga bio Dušan Šijan (SNS).

Šijan je, prilikom puštanja u saobraćaj dve garniture ruskih dizel vozova 2016. godine, od kojih je jedna krenula ka Beogradu, najavio rekonstrukciju banatskih pruga, izgradnju železničkog depoa i izgradnju skoro dva kilometra pruge, od Fabrike stanice do industrijske zone u Zrenjaninu.

Od toga nije bilo ništa a tri godine kasnije ukinuta je linija Zrenjanin – Beograd.

Preduzeće “Infrastrukture železnice Srbije” ove je godine najavilo i uklanjanje šina i pragova na pruzi Zrenjanin – Vršac. Ovom prugom voz nije prošao više od dve decenije.

Sigurno je da vozovima koji mile 20 kilometara na sat, kolika je bila prosečna brzina vozova koji su saobraćali do Beograda i Novog Sada putnici da se voze neće.

Nisu dovoljni vozovi nego kompletna rekonstrukcija pruga.

Hoće li i kada rekonstrukcija ovih pruga doći na red, niko ne zna. Zrenjanincima koji vole voz i rado bi njime putovali preostaje samo da krenu put Kikinde ili Subotice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.