Šta će Angela Merkel poručiti Srbiji?

To ocenjuju za Danas stručnjaci za spoljnopolitička pitanja, komentarišući sutrašnju zvaničnu posetu Angele Merkel Beogradu i činjenicu da će ona u utorak u Tirani razgovarati sa premijerima balkanskih država.

Kako ističu naši sagovornici, ne treba očekivati da će Merkel u navedenim prilikama sagovornicima i javnosti preneti “neke potpuno nove poruke”, budući da se povlači “sa scene”, ali će verovatno insistirati na očuvanju svog “nasleđa”, poput Berlinskog procesa.

Prema mišljenju Johane Dajmel, nezavisne nemačke analitičarke za Zapadni Balkan i jugoistočnu Evropu, “bez sumnje” je važno to što Angela Merkel posećuje ovaj region nakon što je provela 16 godina na čelu vlade i samo nekoliko dana pre parlamentarnih izbora u Nemačkoj (građani Nemačke glasaće 26. septembra, prim. nov.).

– Simbolični gestovi govore mnogo. To je dokaz političkog interesovanja Angele Merkel kao i njene lične posvećenosti državama Zapadnog Balkana, čiju pripadnost Evropi ona ne dovodi u pitanje, i za čije pristupanje Evropskoj uniji se zalaže. Mora se priznati da je deo njene balkanske politike i to što smo svedoci stabilokratija umesto demokratija, a te stabilokratije su u međuvremenu postale još autoritarnije. Njena politika “neosvrtanja” (na kršenje demokratije) nije uvek bila delotvorna. Ali, ako Merkel nazivaju “majka nacije” u našoj državi, ona bi, takođe, mogla da bude nazvana “tetka Balkana”. Ona je pozivala u posete političare iznova i iznova, delila im “packe” kada je bilo potrebno i davala jasne najave, poput njenog odlučnog “ne” prekrajanju granica.  Kada god je to bilo moguće, lično se angažovala, recimo, u dijalogu između Srbije i Kosova, a izdejstvovala je i da nemački Bundestag na kraju da “zeleno svetlo” za početak pregovora o pristupanju Albanije EU, ističe naša sagovornica.

Dajmel dodaje da je i Berlinski proces pokrenut na njenu inicijativu, “i to su samo neke od stvari” za koje se Merkel zalagala.

– Snažno pozdravljam činjenicu da će se Merkel takođe susresti sa predstavnicima civilnog društva. Mislim da će se među glavnim tačkama njenih dvojnih sastanaka naći poruka da je apsolutno neophodno da ove države usmere svoje napore u pravcu dobijanja članstva u EU, uprkos činjenici da je proširenje Unije doživelo ozbiljan udarac jer je Bugarska blokirala Severnu Makedoniju, kao i Albaniju, čime je ono dodatno izgubilo kredibilitet. Nadajmo se da će Merkel jasno reći da se protivi “bujanju” nacionalističke retorike u Srbiji, kao i ksenofobičnim i antimuslimanskim tendencijama koje se “pomaljaju” putem partnerstva Orbana (Viktor Orban, mađarski premijer, prim. nov.) i Srbije, osmišljenog radi ”obnove centralne Evrope” nakon izbijanja krize u Avganistanu. I nadam se da će se ona osvrnuti na situaciju u Poljskoj, gde se prvi put postavlja ozbiljno pitanje da li će zvanični Brisel nastaviti da daje sredstva iz fondova EU zbog kršenja nezavisnosti pravosuđa u toj državi, ukazuje Dajmel.

Nemačka analitičarka naglašava da je Zapadnom Balkanu potrebno zajedničko regionalno tržište, “jer se ovaj region oslanja na podršku članica EU, i može da očekuje važnu finansijsku pomoć kako bi se izborio sa socioekonomskim posledicama kovid pandemije”.

– Stoga, bilo bi “fatalno” ako bi vlade u ovom regionu ugrozile svoju solidarnost geopolitičkim “flertovanjem” sa Rusijom i Kinom, čime bi se stvorile tenzije u međudržavnim odnosima, a demokratija, sloboda medija i pravosuđe, dodatno degradirali. Nadam se da će Angela Merkel ponovo to snažno i nedvosmisleno staviti do znanja sagovornicima na Zapadnom Balkanu, zaključuje Johana Dajmel.

Govoreći o “oproštaju” nemačke kancelarke sa našim regionom, Timoti Les, britanski stručnjak za Zapadni Balkan i saradnik istraživačko-analitičkog centra Demostat sa Univerziteta Kembridž, poručuje za Danas da ne očekuje da će ona “nešto značajno najaviti”.

– Merkel se povlači iz politike i istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izgubiti na izborima od Socijaldemokratske partije (SDP). Dakle, ona nije u poziciji da najavljuje bilo šta kada je reč o politici Nemačke prema Srbiji ili prema Balkanu. Umesto toga, mislim da će Merkel iskoristiti ovu posetu da pokuša da “osigura” svoja različita “zaveštanja” na Balkanu. Glavno od njih jeste Berlinski proces, pa očekujem da će ona pričati o značaju regionalne saradnje – o carinskoj uniji koju predlaže EU, kao i o paralelnoj inicijativi “Otvoreni Balkan”. Ona će, takođe, verovatno ohrabriti Srbiju da nastavi pregovore sa Kosovom, koji se vodi uz posredovanje EU, smatra Les.

Les konstatuje da bi “jedno potencijalno iznenađenje bilo” kada bi se Merkel i u Beogradu “javno založila za prijem Srbije i ostatka Balkana u EU, kao što to čini u proteklih nekoliko sedmica u svojoj državi”.

– To njeno zalaganje dolazi nakon što je godinama bila prilično dvosmislena prema pitanju proširenja, što je bilo izazvano protivljenjem nemačke javnosti i Francuske. Sada kada napušta politiku Merkel slobodno može da iskaže svoje sopstvene mišljenje, a stiče se utisak da ono glasi da je članstvo u EU optimalni ishod za Balkan, napominje Timoti Les.

Svečani doček na aerodromu, razgovori u Palati Srbija

Nemačku kancelarku će sutra na aerodromu “Nikola Tesla” dočekati predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je pre nekoliko dana izjavio da je njen dolazak “velika čast za Srbiju i prilika da joj se izrazi zahvalnost za sve što je tokom dugog i uspešnog mandata uradila za Srbiju i region”. Sledi svečani doček uz najviše državne počasti ispred Palate Srbija.  Posle razgovora sa Vučićem u Palati Srbija predviđena je njihova zajednička konferencija za medije. Prema našim saznanjima, Merkel bi u Beogradu istoga dana trebalo da se sretne i sa “predstavnicima civilnog društva sa celog Balkana”. Takvi razgovori sa nevladinim sektorom deo su njene već ustaljene prakse.