Snežana Čongradin

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošlog vikenda najavio da će da naredi osnivanje posebnog tela u Vladi za ubrzanje evropskih integracija, kao razlog za takvu svoju odluku, a u kontekstu omalovažavanja evropskog puta Srbije, rekao je kako je “njima”, a oni su Evropljani, važno da li ribi u reci upadne u usta parče hleda ili nešto drugo… Podsmevao se tome predsednik Srbije.

Ja ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem da su naša deca drugačija od nas. A, zamilislite – i, nisu daleko. I to je prirodno, takoreći – normalno.

Ivica Dačić sa posebnim uživanjem bije studente i profesore.

Ponašati se i misliti normalno u državi kojom vlada Aleksandra Vučić posebna je sposobnost. Nije lako tako rasuđivati ni o tome šta se dogodilo na koncertu turbo folk pevačice Ane Bekute u Čačku, koja je pevala o nekom baji, bekriji, koji se vraća iz kafane mrtav pijan...

Možda je samo meni neverovatno to što se dogodilo juče u Srbiji, pa o tome toliko intezivno mislim. Aleksandar Vučić, predsednik naše države, pozvao je u goste i uz najviše državne počasti primio predsednika Gruzije, Mihaila Kavelašvilija.

Nisam ljubiteljka opozicije. Ne mislim da se dobro snalaze u aktuelnoj krizi, da pravovremeno donose zaključke, sprovode odluke, da su u stanju da doprinesu značajno pobuni protiv ratno-profiterskog i koruptivnog režima Aleksandra Vučića.

Nema ih ni sto, nema ih ni 50, možda ih sve ukupno ima 80…

Trenutno, troje ljudi je na ivici života i smrti. Nadstrešnica se klima nad njihovim glavama.

Sutra je 1. novembar. Tragičan ali i veliki dan za Srbiju. Prema tome koliko je ljudi u stanju i prilici da izrazi svoj stav protiv korupcije i režima koji ubija ljude da bi za svoju elitu pribavio materijalnu i novčanu korist.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije je gotov.

Većina političkih zatvorenika u Srbiji je oslobođena u danu kada je predsednica Evropske unije, Ursula fon der Lajen, došla u Beograd i srela se sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.

Iluzije o tome da je Kosovo i dalje sastavni deo Srbije, odnosno da su tamošnji građani – građani Srbije, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, onaj, tokom čije vladavine se institucionalno zaokružuje nezavisnost nekadašnje južne srpske pokrajine, koristi kao svoj osnovni algoritam za održavanje na vlasti.

Svi vi dobronamerni ljudi, koji govorite o tome da je studentska pobuna pobeđena, da ju je pobedio režim, da je splasnula i da su sve šanse propuštene za promenu režima Aleksandra Vučića, ne gubite snagu, jer sada je vreme da je dodate, da verujete, da sami osmislite način za pobunu, ako ne u praksi, bar da je izmaštate… I to je dobro za duh, dobro za buduće uključenje u otpor. Ukoliko ga istinski želite.

Tema je i dalje ista. Samo da rata ne bude. Ali, biće ga, jer je na takav način jedino moguće da se režim Aleksandra Vučić skine se sa vlasti.

Jedno naše dete, Bogdan, odbija da unosi hranu već devet dana zato što ga je režim utamničio zbog izražavanja političkog stava i besa usmerenog protiv korupcionaškog režima zbog čijeg nehata i alavosti je poginulo 16 ljudi, prošlog novembra, na Železničkoj stanici u Novom Sadu.