Aleksej Kišjuhas

Šta se dešava u našoj Republici? Pravosudni zakoni se menjaju tako da i ostaci nezavisnog pravosuđa padnu pod čizmu režima. Slična sudbina čeka izborne zakone, najavljujući izbornu krađu do sada nezapamćenih razmera. Na čelo najmoćnijih policijskih jedinica dolaze batinaške figure koje su ultralojalne režimu. Baš kao i na čelo javnog medijskog servisa. S druge strane, "reorganizacija" (tj. gašenje) retkih preostalih nezavisnih medija je u punom zamahu. A prorežimske, "stabilaške" organizacije kvazinaučnih stručnjaka, kada ne isisavaju novac iz budžeta, bez blama objavljuju spiskove nepodobnih novinara za odstrel iz javnosti. Univerzitetski profesori dobijaju otkaze, a studenti dobijaju batine. Njihovi krvnici se puštaju na slobodu. I 190 godina nakon donošenja demokratskog i liberalnog Sretenjskog ustava, aktuelni Ustav se svakodnevno gazi.

Šta sociologija ima da kaže o Džefriju Epstinu i njegovom kružoku moćnika iz sveta politike, privrede, nauke i popularne kulture? Pre tačno 70 godina, američki sociolog Rajt Mils objavio je kultno delo "Elita vlasti" ili "Elita moći" ("The Power Elite", 1956) u kojem analizira upravo ponašanje i veze između političkih, vojnih i ekonomskih elita uz podršku inteligencije i kulturnjaka. U pitanju je bila naučna optužnica protivu korporativnih gazdi, državnih funkcionera i njihovih akademskih apologeta. Razotkrio je i činjenicu da pripadnici "elite moći" nisu (bili) nikakvi geniji, niti naročito talentovani ljudi, već krajnje nekompetentne osobe. Upuštale su se u neodgovorno i nemoralno ponašanje sa katastrofalnim posledicama po obične i nemoćne ljude.

Kao što je bilo reči prošle nedelje, nas četvoro profesora i istraživača sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (M. Škorić, J. Čikić, J. Škorić i A. Kišjuhas) sproveli smo istraživanje o "anatomiji" studentskih plenuma. Pre svega, interesovali su nas moć, odlučivanje i organizaciono učenje tokom studentskih blokada. Uz to, putem dubinskih intervjua sa studentima (mart-jun 2025), pitali smo se i o subjektivnim osećanjima učesnica i učesnika plenuma, o njegovoj efikasnosti i budućnosti, kao i o eventualnim sabotažama i infiltraciji. U ovom periodu, plenum je bio centralni mehanizam donošenja odluka, a samim tim i organizacije studentskih protesta, akcija i blokada. Šta smo još saznali? Navedena saznanja su rezultat zajedničkog rada mojih kolega i mene.

Do đavola, šta su ti studentski plenumi? Kako izgledaju? Kako se donose odluke? Kakve su organizacione sposobnosti studenata na plenumu? Koje su metode studentskog samoorganizovanja? Ko ima (ne)formalnu moć? Ne znamo, pojma nemamo - ali smo bili namerili da saznamo. Naime, nas četvoro profesora i istraživača sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (M. Škorić, J. Čikić, J. Škorić i A. Kišjuhas) smo od početka marta do početka juna 2025. godine sproveli istraživanje na ovu temu.

Zamislimo da nam gori kuća. Na sreću, reka je u blizini. Tu je i stotinu komšija koji su voljni da nam pomognu, i slučajno, svako ima kofu u svojoj ostavi. Kako ćemo ugasiti požar? Prvo, možemo im komandovati. To jest, sa terase (megafonom) narediti, odnosno zamoliti komšije da trče do reke i bacaju kante sa vodom na vatru. Međutim, problem je u tome što ljudi ovako troše mnogo vremena trčeći napred-nazad.

Odvratnom američkom intervencijom, kidnapovan je odvratni predsednik Venecuele Nikolas Maduro. I ta naizgled prosta činjenica je kod mnogih komentatora stvorila neobičnu zbrku u glavi. Posebno u Srbiji. Desničari, nacionalisti i konzervativci, i koji mahom podržavaju politike Donalda Trampa, najednom (moraju da) kritikuju Trampa, pa ustaju u odbranu & zaštitu Madura kao paradigme nacionalne suverenosti sproću američkog imperijalizma.

Još pre 2.500 godina, jedan Sokrat je ubijen zato što je "izmišljao nove bogove" i "kvario omladinu". Tokom 2025. godine, ta i takva "pokvarena omladina" je šokirala, transformisala i/ili srušila mnoge vlasti širom sveta. I niko drugi osim njih to nije mogao da uradi. Zato valja razgovarati o "generaciji Z" ili "zumerima", toj najmlađoj punoletnoj generaciji, rođenoj (otprilike) između 1997. i 2012. godine. A prisetimo se i sopstvenog šoka & neverice povodom studentskog ustanka u Srbiji. Omladina koja je bila šatro apatična, apolitična i generalno nezainteresovana za bilo šta nama suvislo - odjednom je ustala sa osvetom. Ko bi rekao, i ko je to mogao da predvidi? Niko - ili bar niko stariji od 25 godina, to jest.

Ako je neka slika obeležila 2025. godinu, to je slika studenta, omladinca ili „zumera“ na nekakvim demonstracijama. I to širom sveta, a ne samo u našoj Republici. Pripadnici tzv. Generacije Z (ugrubo, rođenih između 1997. i 2012. godine) ustali su od Nepala do Perua, od Indonezije do Bugarske, od Madagaskara do Srbije. Godina 2025. bila je trenutak kada je generacija rođena uz pametne telefone shvatila da ti isti telefoni mogu da budu i oružje. Na primer, 10. septembra, nakon što su dan ranije svrgnuli premijera, desetine hiljada anonimnih i mladih Nepalaca „sastaju“ se onlajn na platformi Diskord kako bi odlučili ko bi trebalo da postane privremeni lider Nepala! Glasaju u anketi i reaguju „emodžijima“ – podignutim pesnicama, srcima ili kriglama piva. Dakle, kao u anketi na (ovde poznatijim) Viberu ili WhatsAppu, digitalno su izabrali Sušilu Karki, aktivistkinju i bivšu predsednicu Vrhovnog suda, koja je sada premijerka Nepala u privremenoj vladi – i prva žena na čelu te zemlje. Ali, krenimo redom.

Ko je jači: Ćacilend ili država Srbija? Odgovor znamo (Ćacilend), ali je i samo pitanje pogrešno postavljeno. Ćacilend jeste država, tačnije, paravojna šatorska naseobina sa svojim granicama, pravilima i zakonima (sile) kao mikrodržava u državi. I utvrda ili odbrana u poslednjim danima režima. Deluje naivno, gotovo zabavno i šaljivo - kao "Diznilend" ili "Lalalend" - iako ništa nije za zezanje. Jer, Ćacilend je i puzajući državni udar u kojem policajci čuvaju kriminalce, potplaćene socijalne slučajeve i ucenjene u javnoj administraciji.

Prvog decembra, Vudi Alen je napunio 90 godina, a bilo je to i 60 godina od njegovog prvog igranog filma (What's New Pussycat?, 1965). Kao što čitateljka verovatno zna, u pitanju je proslavljeni i kontroverzni američki režiser, ali i scenarista, glumac, komičar, pisac, stalni saradnik čuvenog časopisa NJujorker, te klarinetista ili džez muzičar.

Nakon relativno gorkog i "moralno pobedničkog" iskustva tokom lokalnih izbora u Mionici, Sečnju i Negotinu, postavlja se pitanje - čemu uopšte izbori? Zašto se režim uopšte trudi da organizuje izbore, ako usput moraju i neopevani pritisci i ucene, dupli spiskovi, "bugarski" vozovi, kupovine glasova, te golo nasilje od strane raznih maskiranih kapuljaša i batinaša?

U Rektoratu u Novom Sadu nedavno se odvijala borba za moć, prevlast, autonomiju ili pak dušu Univerziteta. Rektora nije smenilo, uprkos odlukama svih fakulteta da mu vide leđa, ali je zato u akademskom napredovanju zaustavljena ugledna profesorka i komunikološkinja dr Jelena Kleut. Ugrožena je njena akademska karijera, pa i sama egzistencija. Naime, jedna od nas bi ubrzo mogla dobiti otkaz. Mahom „uzdržano“ odbijanje članova Senata da Kleut izaberu u zvanje redovne profesorke može se tumačiti jedino kao politički revanšizam, disciplinovanje hrabrih, te istraga neposlušnih. Jer, Kleut je i među najglasnijim članovima akademske zajednice kada je reč o podršci studentskim zahtevima, protestima i blokadama. Na delu je osveta podobnih rektora i dekana protiv profesora koji su stali glasno protiv autoritarne vlasti i podržali borbu studenata protiv korupcije, kako ispravno ističe Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). Jelena Kleut je zato i simbol i poruka, a ne samo osoba od krvi, mesa i doktorata.

Ne, nije pop-rok bend iz Sarajeva, već hip-hoper Zohran Kvame Mamdani iz NJujorka. Zacrvenela se Velika Jabuka, taj glavni grad Planete. Tridesetčetvorogodišnji demokratski socijalista i još musliman Mamdani "nije trebao" da pobedi milijardere iz Njujorka na izborima za gradonačelnika, kad ono - međutim. Kao da je na izborima za gradonačelnika Beograda pobedio gej komunista romskog porekla. Kako je to moguće? Dežurni kolumnarijat je požurio da Zohranovu pobedu objasni pojednostavljenim analizama: moć društvenih mreža, viralni klipovi, energija mladih glasača, ili njegov etnički i verski identitet kao simbol multikulturnog Njujorka.

Draga čitateljko, osećaš li se bezbedno? Sigurno? U svom svetu i životu? I zašto ne? Naime, čuveni sociolog Entoni Gidens skovao je zanimljiv koncept, „ontološka sigurnost“, i koji je u mnogome ključan za funkcionisanje modernog društva. Ontološka sigurnost ili bezbednost („ontological security“) odnosi se na naš osećaj sigurnosti u svetu, a znači i osećaj osnovnog poverenja prema drugim ljudima. Sticanje ovog poverenja postaje neophodno da bi osoba održala osećaj psihičkog blagostanja i da bi izbegla egzistencijalnu anksioznost. Pojednostavljeno rečeno, ontološka sigurnost predstavlja sigurnost bića, osećaj uverenja i poverenja u to da je svet onakav kakav izgleda i zato je poverenje neka vrsta emocionalne „vakcinacije“ protivu egzistencijalnih anksioznosti, zebnji, zloslutnosti, teskoba i jeza. I deo je zaštite od budućih pretnji i opasnosti koje omogućavaju individui da održi nadu i hrabrost pred raznim izazovima.

Studentski pokret koji je zapljusnuo Srbiju je svojevrsni – pokret obnove. Ne kao SPO Vuka Draškovića, već kao jedan antropološki fenomen. Naime, još 1954. godine, kanadski antropolog Entoni Volis (koji se bavio kulturama američkih starosedelaca ili „Indijanaca“) ponudio je sledeću definiciju „pokreta obnove“ ili „revitalizacije“: „Pokret obnove definiše se kao nameran, organizovan i svestan napor članova jednog društva da izgrade zadovoljavajuću kulturu. Obnova je, dakle, sa kulturnog stanovišta, poseban oblik promene kulture: osobe uključene u proces revitalizacije moraju doživljavati svoju kulturu, ili neke njene glavne aspekte, kao sistem; moraju osećati da je taj kulturni sistem nezadovoljavajući; i moraju inovirati ne samo pojedinačne elemente, već i potpuno novi kulturni sistem, koji stvara nove odnose, a u nekim slučajevima i nove karakteristike.“ („American Anthropologist“ 58, 2, str. 265). Zvuči poznato?