Aleksej Kišjuhas

Rodbina osnivača psihoanalize Sigmunda Frojda bila je uticajna skoro kao i ovaj kontroverzni bečki lekar kojem su ležanje na kauču i razgovor bili među vodećim medikamentima. Osim Frojdove ćerke Ane (čije zamisli danas čine popularnu verziju psihologije, od ženskih razgovora o deci po frizerskim salonima do sveznajućih terapeuta u filmovima Vudija Alena ili epizodama „Porodice Soprano“), značajno je spomenuti i Frojdovog nećaka. Njegovo ime je Edvard Bernejs, i časopis Lajf uvrstio ga je među 100 najuticajnijih Amerikanaca 20. veka.

Zamislimo sledeći nezgodni scenario. Ogromni asteroid je lupio u planetu Zemlju. Izazvao je požare, zemljotrese, cunamije, klimatske promene, globalnu kataklizmu.

U čuvenom tekstu „Dva totalitarizma“, filozof Slavoj Žižek nudi objašnjenje razlike između nacizma i staljinizma na jednom instruktivnom primeru. U društvenim ritualima poznatijim kao politički mitinzi, nacistički vođa za govornicom će, nakon nadahnutog govora, stajati mirno, tiho a ponosito, prihvatajući aplauze i „Sieg Heilove“ koji su mu upućeni. Međutim, u staljinizmu će govornik, zajedno sa publikom, takođe aplaudirati - samome sebi.

Kao i uvek, dobro je početi od Marksa. „Moderna državna vlast samo je odbor koji upravlja opštim poslovima cele buržoaske klase“, napisali su Marks i Engels među prvim stranicama „Komunističkog manifesta“ (1848). Ovaj „odbor“ Maks Veber je nešto kasnije vešto nazvao zasebnom, političkom klasom. Dakle, država je tek instrument u rukama političke klase.

Ko je najizuzetnija ili najhumanija osoba koja je ikada živela? Mahatma Gandi? Nelson Mandela? Majka Tereza? Dalaj Lama? Prorok Muhamed? Sidarta Gautama? Isus Hrist? Ne. Njegovo ime je Norman Borlag, i preminuo je u subotu, 12. septembra. Kada je 1970. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, na ceremoniji se čulo da je Borlag najverovatnije spasao život jednoj milijardi ljudi. Ne milion, ne stotinu miliona, već milijardu.

Veliki filozof nauke Karl R. Poper je u mladosti bio komunista. Zatim je postao vatreni protivnik komunizma i još gorljiviji zagovornik liberalizma i liberalne demokratije.

Drugog novembra 2004. godine, na ulicama Amsterdama i po sunčanom danu, brutalno je ubijen režiser Teo Van Gog. Ovaj čukun-unuk i imenjak Vinsentovog brata bio je harizmatični i slobodoumni, ali i kontroverzni i posve nezgodni umetnik i društveni radnik. U svojim filmovima, pištolje je stavljao u ženske genitalije, a mačiće u veš mašinu pod centrifugom.

Ovih nedelja obeležena je četrdesetogodišnjica muzičkog i društvenog događanja naroda poznatog pod imenom Vudstok. I mnogi je medij izvestio o tom fenomenu i istorijatu istog. U tri dana, pola miliona ljudi sjatilo se u gradić Vudstok da bi uživalo u narkoticima, nešto nesputanijoj seksualnosti i u muzici Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Karlosa Santane i njima sličnih i bliskih.

Priča o usponima i padovima pseudonaučne i prevarantske „elektromagnetske terapije“ nalikuje pričama o pljačkašima sa Divljeg zapada.

U drugoj knjizi Platonove „Države“, Sokrat, Glaukon i Trasimah raspravljaju o dobru i o zlu. Glaukon ih podseća na mit o Gigu, pastiru iz Lidije (u današnjoj Turskoj). Nakon nezgodnog nevremena, naime, raspukla se zemlja gde je Gig napasao stoku i pred njim stvorila pećina.

Hladni rat je bio veoma topao po svojim marginama. A te su margine bile u nečijem dvorištu: u Berlinu, Koreji, Vijetnamu, Avganistanu. Za toplinu se pobrinula prolivena ljudska krv. Dvorište u blizini kubanskog mora zapretilo je prolivanjem i/ili radijacijom topline još većeg kapaciteta. Kuhinje po Vašingtonu i Moskvi ostale su netaknute, osim kao predmet loših špijunskih filmova. Smeće koje su izbacivale, međutim, prekinulo je i zagadilo živote mnogima.

Vilijam Tomas je jedna od najvažnijih i najinteresantnijih figura u istoriji sociologije. Nakon studija engleskog jezika, filologije, etnologije, ali i prirodnih nauka, on relativno brzo dobija posao profesora sociologije na Univerzitetu u Čikagu - prvoj katedri za sociologiju na svetu.

Pre četrdeset godina, ljudska noga je kročila na Mesec. Bila je to noga kosmonauta Nila Armstronga, 20. jula 1969. godine. U večernjim satima, po evropskom vremenu. Uz nespretnu gramatičku grešku, Armstrong izgovara da je posredi mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo. Bio je skroman u odabiru prideva: značaj ovog koraka mnogo je veći od „velikog“.

Povodom Noći veštica, tridesetog oktobra 1938. godine, sa dvadesetog sprata Medison avenije broj 485 u Njujorku, emitovana je adaptacija romana Herberta Džordža Velsa „Rat svetova“ (1898) putem radio mreže Kolumbija. Režiser i spiker ove radio drame bio je njegov prezimenjak, izvesni Orson Vels. Ovaj rani naučno-fantastični roman govori o invaziji vanzemaljaca na mesto Voking u Engleskoj.

Zebre su neprijatelji lavovima. Zvuči neobično? Zebre nam deluju isuviše nevino, naivno i pasivno da bismo im prilepili tu agresorsku etiketu. Pa ipak, one aktivno daju sve od sebe da lavovi ne uspeju u svojoj nameri da nahrane sebe i svoje mladunce. Sa svojim brzim nogama i pažljivim ušima, one lavovima otežavaju život. Ukoliko su zebre uspešne, lavovi će umreti od gladi. Prilično neprijateljski. U sličnom odnosu su paraziti i njihovi domaćini.