Jasmina Lukač

Majko mila, što bi rekao naš predsednik Vučić u jednoj od svojih brojnih udvojenih ličnosti, u ovom slučaju običnog radnika i ratnika, šta mi jedni drugima radimo, to ima još samo u domaćoj seriji „Vera“.

Iz razvoja događaja proizilazi da su i Vučić i Kurti rekli da prihvataju francusko-nemački sporazum, ali samo zato što im je predočen kao „uzmi ili ostavi“.

Da je država Srbija osoba, da li biste više voleli da je ta ličnost Aleksandar Vučić ili na primer, Milica Đurđević Stamenkovski?

Bila je godina recimo 98, ili možda 97, na Kosovu je sporadično besneo gerilski rat i ulične demonstracije, a jedan sagovornik iz tadašnje demokratske opozicije, po povratku iz Prištine, preneo mi je svoj zaključak.

Boris Herman, narodnjak iz Kragujevca, je igru reči u propagandi naprednjaka, sa Vučićevim prezimenom izvedenim od „vuk“, važne životinje za slovensku i germansku mitologiju, protumačio epski.

Opozicija, institucionalna i ona koja deluje napolju, na ulici, u medijima i kroz peticije, sprema se kao da će biti izbora ove 2023. Barem tako rukovodstvo priprema članstvo, a i javnost, što je vidljivo i po pojačanom nastupu i na društvenim mrežama.

Krug mislilaca koji predvodi Ljiljana Smajlović odavno primećuje da je Srbija u čudnom položaju.

Od bezbrojnih najtežih noći u Vučićevim vladarskim mandatima, sednica Saveta za nacionalnu bezbednost od 11. decembra, održana na Andrićevom vencu, najviše je zaličila na oproštajnu Kneževu večeru.

Tih godina, na vrhuncu vlasti DS, kada se snažno verovalo u Solunsku deklaraciju o ulasku u Evropsku uniju (usvojenu juna 2003, odnosi se na zajedničku državu Srbije i Crne Gore) najpopularnija serija bila je turska „Šeherezada“.

Puko odsustvo Aleksandra Vulina iz javnog života Srbije na kratko, od izbora nove vlade do gostovanja na TV Pink, u trajanju od mesec dana, snizilo je napetost u odnosima Srbije i Hrvatske.

Odstupanja u ponašanju Aleksandra Vučića su tolika na nedeljnoj bazi, da postaje krajnje neverovatno da će on ispuniti obećanje i dozvoliti opoziciji da preuzme vlast u Beogradu na skorim vanrednim izborima.

Na Kosovu će biti uspostavljena dva entiteta, jedan je zajednica srpskih opština, a drugi zajednica albanskih opština. Ovaj drugi entitet dobiće drugačiju odrednicu od već postojeće neformalne transregionalne zajednice albanskih opština osnovane 2016. godine čije su članice na osnovu plaćanja članarine Preševo, Tetovo, Priština, Tirana, Ulcinj i Bujanovac.

Prolazimo upravo kroz istinski opasan istorijski trenutak, iako i dalje mnogima liči na farsu i sprdnju.

Kakva bi Srbija bila bez Vučića na vlasti, teško je zamisliti, jer ta njegova svevlast i nije toliko stvarna, koliko je konstruisana, kroz medije i društvene mreže.

Posle deset godina vlasti, SNS najzad dobija disidente, i to disidentkinje: Zoranu Mihajlović, a moguće i Jadranku Joksimović.