Jasmina Lukač

Vladan Đokić, rektor Beogradskog univerziteta, profesor Arhitektonskog fakulteta, i prvi na listi za neraspisane izbore, izglasan od strane studentskog plenuma Pravnog fakulteta, trenutno je najjača ličnost srpske opozicije.

Najzad sam ljubaznošću Aleksandra Roknića pročitala tu knjigu „Svi šahovi ljudi“ bivšeg novinara Stivena Kinzera koju je Vučić tako često pominjao prethodnih meseci kao svima dostupno otkrovenje.

Tompsonov megakoncert kod Hrvata i “Vidovdan-kafica-blokadica” pobuna kod Srba su dve kolektivne deluzije, koje smo istovremeno imali priliku da doživimo medijski i lično. Čitalac nek sam prosuđuje, koja ga više dotiče ili ne dotiče, meni se kao i uvek čini da to kod Hrvata ostavlja mnogo teže posledice.

Nova politička realnost posle Vidovdana 2025. je gašenje studentskog pokreta, i pobeda, možda ne i konačna, Vučićevog krila u klasnom ratu u Srbiji.

Srpske i jugoslovenske 90-te, koje su neprekidno velika politička i kulturna tema, za mene lično su počele ratom zapadnih saveznika protiv Iraka, a zbog Kuvajta. Bio je to prvi rat sa uživo prenosom za masovnu televizijsku publiku. Zatekao me, kao retkog studenta FPN, u studentskom domu na Košutnjaku, namenjenom studentima DIF-a, i dobro pamtim kako su me jedne noći ozbiljno zabrinuti probudili da mi kažu da je CNN javio da je gađan Teheran.

Srbiji su bili potrebni prekretnički izbori, pobeda nad Vučićevom listom u datim okolnostima. Time bi se potvrdila dolazeća politička snaga, baš kao što su radikali uzeli Zemun 1996. ili naprednjaci Voždovac 2009.

Vučić je u Nišu svoje pristalice nastojao da ohrabri rečima da je „vuk zimu preživeo, ali je dobro zapamtio ko je Srbiju (njega) hteo da ruši“.

Ako bi se srpski scenario sa Vučićem odvijao kao crnogorski sa Milom, otprilike u avgustu Srbija bi morala da ima parlamentarne izbore

Bila sam na dežurstvu na portalu tog dana kada je Vučić trebalo da se na Floridi sastane sa republikancima, sa trenutno glavnim uzorom srpskih konzervativaca Džej Di Vensom, sa samim Trampom…

Iz redova režimske javnosti čuju se jaki glasovi kako je pokret studenata u blokadi uništio opoziciju, a ne Vučića i vlast. To je netačno.

Iskušenje lokalnih izbora sledi 8. juna na dva kraja Srbije istočnoj u Zaječaru, i zapadnoj u Kosjeriću. Biće to neusmnjivo, baš kao što se primećuje, uprkos karakteru lokalnog, velika proba za Srbiju koja mesecima vri u političkoj krizi i dalje nesagledivih posledica.

Studentski skup u Novom Pazaru označen je od dela javnosti na društvenim mrežama kao konačni odlazak „devedeseth“ i sve što „devedesete“ u politici Srbiji znače.

Stvar se može posmatrati iz obrnutog ugla, da Vučićev pokret iz čijih redova Srbija upravo dobija novog premijera, ima ulogu nekadašnjeg JUL-a, ali ne sa ciljem uništavanja već spasavanja SNS-a.

Rasplet ove ogromne krize koja trese Srbiju od pada nadstrešnice u Novom Sadu je u rukama birača SNS, ništa manje nego u rukama studentsko-narodnog fronta, izraslog proteklih meseci.

Koliko pre nekoliko godina, u političkoj Srbiji bilo je nezamislivo da široka društvena grupa preuzme obeležavanje početka NATO bombardovanja SRJ.