Jasmina Lukač

Knjige istaknutog člana grupe ProGlas Miodraga Majića, bez obzira kakve su kao književnost imaju tu svrhu da vraćaju čitaoca u atmosferu „žutog pravosuđa“.

Ići ću na protest protiv rudnika litijuma, iako bi trebalo da beogradskih protesta budem sita doveka.

Srpska opozicija deluje rastrojeno, i kao da je stalno u raskoraku sa raspoloženjem dela naroda koji predstavlja i koji je za smenu Vučićevog režima.

Ima duboke simbolike u tome što je poslednji polazak sa stare beogradske autobuske stanice, u sitne posleponoćne sate, po laganoj kiši, bio baš za Ljubljanu.

Verujete li da su Vučić, Đinđić i Čeda mogli posle 2000. da vode skriveni, privatni razgovor o Kosovu, kako ispriča predsednik Srbije u nedelju, u uključenju uživo sa Ist rivera? Da je Čeda svedok kako je Đinđić rekao Vučiću da su dve zapadne zemlje najstrašnije sabotirale novu srpsku vlast i ideju da je Kosovo samo pitanje demokratije u Srbiji?

Kosovo će uvek biti zavisno od Srbije, sve i da za srpskog predsednika bude izglasan, na primer, Zoran Vuletić (GDF), koji će svakog Vidovdana da kleči na Gazimestanu u znak izvinjenja i pokajanja.

Osam sati Vučićevog brifinga sa narodom i predstavnicima top i lokalnog menadžmenta Rio Tinta, u prisustvu izmeštenog personala užeg i šireg Vučićevog kabineta (Ivica Kojić, Branka Đukić, Suzana Paunović, Siniša Mali, Dubravka Đedović…) pruža neposredan uvid u prirodu srpske vlasti.

Sin poznatog akademika iz redova važne opozicione stranke, aktivan na društvenoj mreži, u objavi kaže da, kao što on prepoznaje razliku između novinara, tako i novinari treba da prepoznaju razlike u opoziciji.

Srpska opozicija, kako prozapadna, tako i proistočna, pala je na litijumskom ispitu, koji je bio nedvosmisleno test njene zrelosti da ključno doprinese smeni Vučićeve vlasti.

Veliki skup antimiloševićevske opozicije održan 19. avgusta 1999. pamtiću ne kao Preobraženski miting, već onako kako je ostao zabeležen u mojoj glavi, kao „fatal eror“.

Kada se nekad bude izučavala Vučićeva vladavina, makar i iz kaprica nekog strastvenog istoričara, biće to primer diktature koja ne može da „živi“ bez pobune.

U okupljanjima protiv otvaranja rudnika litijuma koja se odvijaju iz večeri u veče širom Srbije, prednjači desnica.

Društvo čija privreda ne može da obezbedi proizvodnju higijenskih uložaka ne može da opstane, pisala je Slavenka Drakulić, hrvatska spisateljica, u svojim kolumnama u zagrebačkom Danasu s kraja 80-tih.

Malodušnost i razočarenje su obuzeli političku Srbiju posle potpisivanja predugovora (memoranduma) sa EU o sirovinama.

Portal Nova.rs skoro je objavio tekst da je „Vladimir Beba Popović, bivši šef Biroa za komunikacije u Vladi Srbije, a kasnije i neformalni savetnik Aleksandra Vučića, otvorio pre manje od šest meseci firmu za konsultantske usluge Kupola”.