Jasmina Lukač

Iz prikrajka mnogi agresivno savetuju da li narasli studentski pokret treba da prihvati dijalog, odnosno pregovore sa Vučićem, svejedno ko je sa druge strane tog stola, ili ne treba.

Srbija je mesto gde se prvo na svetu stvari dese, misao je Džulijana Asanža, izgovorena u jednom intervjuu, koja se, sigurno ne dopada glavnom delu naše elite.

Studenti pobunjenici, jesu upali tokom Svetosavske akademije u Maticu srpsku i prekinuli svečanost, svejedno što kažu da su samo hteli da izrecituju pesmu i to onu koju je napisao upravnik Matice.

Kroz porodice Srbije ovih dana se dešava podela čiji je karakter pomalo politički, pomalo ratni.

U postojanju svih nenasilnih pokreta postoji nešto što se zove pravi trenutak za proglašenje pobede.

Ruka je izuzetno jak simbol u političkoj kulturi Srbije, bilo koje boje i u bilo kom položaju.

Dvanaestogodišnja koalicija Dačićevih socijalista i Vučićevih naprednjaka ne može da se raskine bez da jedan uhapsi drugog, odnosno ključno doprinese tome.

Bilo je pomalo čudovišno gledati sednicu Glavnog odbora SNS, sve te ljude koji su se pravili da se ništa nije desilo, koji su se međusobno srdačno pozdravljali i ćaskali. Oca, koji je došao da podrži sina visoko držeći glavu.

Jedan je novosadski pisac nekoliko dana uoči tragičnog obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici objavio tekst o „neprijateljskoj arhitekturi“.

Pupinov most koji spaja Zemun i Borču ima istaknuto mesto u našem političkom pozorištu, ali drugačiju simboliku nego most na Adi.

Knjige istaknutog člana grupe ProGlas Miodraga Majića, bez obzira kakve su kao književnost imaju tu svrhu da vraćaju čitaoca u atmosferu „žutog pravosuđa“.

Ići ću na protest protiv rudnika litijuma, iako bi trebalo da beogradskih protesta budem sita doveka.

Srpska opozicija deluje rastrojeno, i kao da je stalno u raskoraku sa raspoloženjem dela naroda koji predstavlja i koji je za smenu Vučićevog režima.

Ima duboke simbolike u tome što je poslednji polazak sa stare beogradske autobuske stanice, u sitne posleponoćne sate, po laganoj kiši, bio baš za Ljubljanu.

Verujete li da su Vučić, Đinđić i Čeda mogli posle 2000. da vode skriveni, privatni razgovor o Kosovu, kako ispriča predsednik Srbije u nedelju, u uključenju uživo sa Ist rivera? Da je Čeda svedok kako je Đinđić rekao Vučiću da su dve zapadne zemlje najstrašnije sabotirale novu srpsku vlast i ideju da je Kosovo samo pitanje demokratije u Srbiji?