Nemanja Rujević

Nerežimski deo medijsko-političke čaršije pokazuje simptome blage pogubljenosti dok traje intermeco ili, na srpskom, mrcvarenje. Ono se sastoji u tome da režim oteže sa izborima i ne može da uguši proteste, a protesti sami ne mogu da sruše vlast niti da isposluju brze izbore.

Ne dešava se često da prvi među nama potrga košulje sa nedara, da takoreći ogoli samu dušu. Za domaću javnost on je neumorni pregalac, gromobran za narod, ali se novinaru britanskog Rojtersa poverio, onako kako se nekad otvaramo samo pred neznancem - voleo bi da, kad mu istekne ovaj predsednički mandat, malo batali politiku.

Priča o lustraciji zvuči kao mašćenje ražnja dok je zec u šumi, a šuma u drugoj galaksiji. Ali priči je ipak vreme pa valja kritikovati izgovoreno pre nego što, kako bi rekao pisac, obogalji nedužne.

Vukašin Mandrapa iz hercegovačkog sela Klepci jedan je od petoro Mandrapa zaklanih u Jasenovcu. Mladenka i Danica bile su tek devojčice od šest i devet godina kad je ustaška ruka povukla čelik preko malenih vratova.

Rimljani su govorili da je Jupiteru dopušteno što nije dopušteno volu. Borislav Pekić je dometnuo da važi i obrnuto - običan vo sme ono što je za božanstvo nezamislivo.

Naš je predsednik sav između propagande i fantazma pa mi, njegova publika milom ili silom, ne znamo kad laže namerno, a kad veruje u svoje laži. Prvo nas nervira, drugo nas i nervira i brine, jer nije zgodno da zemlju vodi čovek u čijem su svetu kuće od čokolade, a prozori od marmelade.

Splet je srećnih okolnosti i viška posla to što sam pre nekoliko godina našao radost u birokratskoj pedantnosti. Otkako šaljem kolumne mudrom uredništvu Danasa, a ovo ih, kakve god da su, bez izmena objavljuje, svoje tekstove numerišem. Tako znam da je ovaj koji čitate po redu ravno dvestoti.

Svako zašto ima svoje zato, pod tom su firmom snimane obrazovne emisije i pisane knjige.

Prvi među nama, ako se nije sasvim odvojio od realnosti i ako je u privatnom interesu dalekovidiji nego što je recimo u pitanjima državnog snabdevanja naftom i gasom, već je spremio pribežište u egzilu. Za svaki slučaj, možda zatreba brzo.

Nezavisno udruženje novinara Srbije očitovalo se povodom presude Andrijani Nešić, uposlenoj na mestu urednice u Večernjim novostima. I to „upozoravajući“ na presudu! Nešić odlukom suda godinu dana ne sme da obavlja urednički posao. Ovaj kolumnista je saopštenje NUNS-a dočekao uz čuđenje. Mislio sam da se to udruženje bavi eksplicitno novinarima, njihovim pravima i zaštitom samog novinarstva.

Navijati za Partizan znači odlučno odbaciti svaku primisao da se bude normalan.

Ima taj snimak sa brda iznad Sarajeva. Rat je, onde vojska Republike Srpske, četnici, "dobrovoljci" i strani plaćenici drže položaj - streljanu. Puca pogled na čaršiju. Snajper vreba. I tako 1.425 dana i noći.

Naš mali ministar finansija kudi narod jer narod samo zakera. Evo, rekao je ministar, niko ne priča o tome da će Srbiji od neimarskog poduhvata Trampovog zeta pripasti čak 22,5 odsto prihoda.

Sećam se svog prvog pisma čitaoca, a internet pamti i datum. Bio je 25. oktobar 2007. u 876. broju nedeljnika "Vreme". Šest meseci pošto su pokojnom kolegi Dejanu Anastasijeviću stavili bombe na sims prozora sobe u kojoj je spavao sa suprugom.

"Tata, tata, ko je jači, Supermen ili gorila?" Na to bi se pitanje tata još izvukao. Iako je prvonavedeni fiktivni lik, o njegovoj se snazi ponešto zna. Nikad se nisu tukli Supermen i gorila, ali može se zamisliti da se potuku.