Jasmina Lukač

Boris Tadić je jedini koji je izrekao celu misao kako treba. Na odavno oveštalu rečenicu kojom nema ko se nije zakitio na antirežimskoj sceni, da će Vučić raspisati izbore kad proceni da je pogodan trenutak za režim, dodao je Tadić da za dobru opoziciju svaki trenutak mora biti pogodan.

Profesori Milo Lompar i Radivoje Jovović su u pravu, patriotska i građanska Srbija mora da se bore rame uz rame jer samo zajednički mogu da skinu s vlasti Vučićev režim.

Glumac i liberal Milan Marić je pre pet godina rekao da Srbiju treba zagrliti, smiriti, utešiti… Ovo je bilo slobodno prepričavanje. Marić je stvarno rekao da je „Srbija ranjeni vuk u ćošku koji pokazuje zube“, a da neko treba da je zagrili i da joj kaže „polako, smiri se, biće sve u redu“.

Vučićeva televizijska sednica vlade, belodani dokaz je koliko se jako režim učvrstio posle 30.000 hiljada protesta i miliona demonstranata na ulicama tokom prošle godine. Takav Vučićev vladarski nastup bio bi nezamisliv pre tačno godinu dana – tada smo imali Svetosavski protest na beogradskoj Autokomandi, studenti su spavali na ulici, svetla sa mobilnih telefona okupljene mase videla su se i sa nebeskih visina. Dan kasnije tadašnji premijer Vučević je podneo ostavku, a Macut još nije ni sanjao da će ga Vučić postaviti da bude Blagoje Nešković.

„Pojedini činioci obavljaju niz sastanaka sa političarima u Srbiji, razmatrajući koja bi struja u SNS mogla da preuzme ovu partiju, ali i određenu ulogu u postvučićevskoj vlasti.

Kampanja za Vučića premijera je već počela, a među prvima koji su utrčali da je vode je Ivan Radovanović, koji u kolumni na Juronjuzu, tvrdi da narod Srbije treba i mora da ima jakog zaštitnika u ovom brutalnom svetu.

Studentski pokret, sve iako neformalnom grupom Studenti u blokadi rukovode javnosti dobro poznate opskurne i koristoljubive ličnosti, nesumnjivo nije dovoljno oslabio koliko je Vučić očekivao.

Jedna činjenica je jako protiv ostanka Vučićevog režima, a jedna druga mu i dalje ide u prilog.

Spekulacije o novim izborima su buknule, o predsedničkim i o kandidatima za premijera, čak i te hoće li autentična desnica, kako tvrdi njen zagovornik Miloš Jovanović, moći da ide do 15 odsto glasova.

Više je surovo loših političkih budućnosti pred Srbijom u predstojećoj 2026. godini, ali kako bi rekao vođa oslobodilačke revolucije u filmu i romanu „Dina“, među njima mora biti i neki prolaz ka dobroj.

Na izborima 30. novembra u tri opštine, istočnoj, zapadnoj i severnoj Srbiji, Negotinu, Mionici i Sečnju, po tviter zajednici pobedila je studentska lista, a Vučićeva SNS je do nogu poražena. Takođe, po ispoljenim emocijama na mrežama, građani su pretrnuli od jedne iskrene srpske kafanske tuče u kafani u selu Rajković kod Mionice.

U Hrvatskoj euforični Tompsonovi koncerti i prosvjedi protiv kulturnih manifestacija Srba, u Srbiji prikazivanje TV serije „Tvrđava“ o ratnom Kninu. To su dve suprotstavljene društvene slike, dok se u Hrvatskoj produbljuje i obnavljna pobedničko osećanje iz jugoslovenskog rata, u Srbiji se dalje pokušava sa osvešćivanjem, sećanjem i suočavanjem kako smo rat izgubili.

Postoji mesto gde se „pumpa“ glad srpske politike. Ili bolje reći, mesto na kome se najbolje vidi to „pumpanje“ gladi koja se posle utoljava na različite načine – kroz medije, kroz Skupštinu, kroz podelu moći…

U ovoj sve omiljenijoj težnji da se nalaze reči srpskog jezika koje najbolje zvuče ili opisuju nešto, možda bi reč raščovečenje tačno dočarala sadašnji politički trenutak Srbije.

Od Protesta protiv diktature u proleće 2017. posle izbora na kojima je Vučić postao predsednik Srbije, biciklom dolazim do redakcije i vraćam se kući.