Safeta Biševac

Ustaljeno je mišljenje da su balkanski narodi i države međusobno puno ratovali, da smo "bure baruta" i tome slično. Takvi stavovi mi se baš ne dopadaju. Tačno je da smo mi Balkanci često "malo nervozni", ne baš racionalni, "laki na oružju", uvredama i psovkama, na račun etničke, verske, rasne, seksualne pripadnosti bližnjeg svog, ali nema naroda i države bez "skeleta u ormanu" i tamne strane svoje prošlosti.

U ova teška i sumorna vremena kada je terorizam stigao čak do Australije, Srbija puca po šavovima, građani ne znaju da li ih više guši magla ili vladajuća stranka, u danu kada je tužba tužbu stizala, Mrdić protiv Dolovac, Dolovac protiv Mrdića, TOK protiv ministra Selakovića, ministar Dačić i direktor policije Vasiljević protiv zdravog razuma - stigla je ipak jedna lepa vest. Najpoznatiji zet na svetu se popišmanio.

"Da podsetim građane da je 60. dan otkad su sankcije stupile na snagu, otkad nije bilo dotoka sirove nafte za pančevačku rafineriju i da tržište to nije osetilo, da građani to nisu osetili i zaista je to velika pobeda države u smislu da smo se dobro spremili, ali i da građani imaju poverenje u svoju državu. Hvala vam, dragi građani, na tome. Nastavite da se tako ponašate, jer zaista možete biti uvereni da država čini sve", rekla je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović u ponedeljak posle još jednog u nizu sastanaka državnog vrha o NIS-u, na kome ništa bitno ni novo nismo čuli.

Kako vreme brzo prolazi. Ne naviknemo se na jednu, dođe nova godina. Dok trepnemo eto je i nova oksfordska reč godine. Oksford juniversiti pres, koji objavljuje Oksfordski rečnik, proglasila je za reč godine izraz "mamac za bes" (rage bait). Ovom sintagmom se opisuje sadržaj čiji je cilj da iznervira korisnike interneta dok pretražuju strane. Izraz je definisan kao onlajn sadržaj koji je namerno kreiran da naljuti i iznervira, zato što je provokativan ili uvredljiv, kako bi se korisnici što duže zadržali na internetu i time bio povećan saobraćaj u onlajn prostoru.

Teško je izabrati najbolje filmove, knjige, pisce, slikare, glumce, pošto izbor zavisi od ličnih afiniteta. Zato taj posao treba ostaviti stručnjacima, a kada je reč o filmovima, pošto su SAD najveća sila u filmskoj industriji, izbor Američkog filmskog instituta (AFI) verovatno se može uzeti kao relevantan. Svojevremeno je AFI za najbolji film izabrao "Građanina Kejna", sledila je "Kazablanka" i kao treći "Kum". Nemam ništa protiv ovog izbora, mada bi mi i neki drugačiji redosled bio prihvatljiv.

Dijana Hrka, majka mladića poginulog pri padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, posle 16 dana je prekinula štrajk glađu. Odlučila je da ipak ostane pored Skupštine Srbije i pozvala studente i građane na razgovor o daljim koracima. "Ova borba mora da se nastavi, zamolila bih policiju da ne diže štitove na svoje građane, da ne štiti kriminalce", rekla je Hrka, koja je, uz studente postala simbol protesta koji Srbiju potresaju punu godinu.

"Svuda pođi, kući dođi". Putovanja, posete stranim zemljama, šetnje nepoznatim gradovima, posebno ako su na moru, zaista volim "više nego leba da jedem", ali držim se izreke s početka. Drago mi je kada sletim na beogradski aerodrom. Prethodno se trudim da ako mogu iz vazduha ugledam svoj blok 70, ponekad tražim pogledom i svoj soliter. Ako ih vidim, srce mi je puno, ali sreća zbog povratka kući meša se s pomalo neprijatnim osećanjem.

Stric Albert, jedan od likova u velikom delu gledalaca u Srbiji omiljenoj humorističkoj TV seriji "Mućke" imao je uzrečicu "Tokom rata..." ("During the war..."). Ja imam nešto drugačiju. Kada počne jesenje ili prolećno zasedanje Skupštine Srbije, ako, priznajem sve ređe, gledam prenos ili češće izveštaj o radu najvažnijeg zakonodavnog tela zemlje, prisetim se kako je bilo dok sam ja izveštavala iz Skupštine.

Novopazarski studenti koji su pre 12 dana pešice krenuli u Novi Sad na komemoraciju žrtvama pada nadstrešnice na renoviranoj Železničkoj stanici, sinoć su stigli u Beograd. Iz Novog Pazara je krenula i druga grupa studenata i aktivista koja trči štafetno do Novog Sada. Iz Zapadne Srbije, Čačka, krenula je treća grupa studenata. Iz Vršca četvrta. Iz Niša i okoline studenti su krenuli juče biciklima. Okupiće se u Beogradu i 30. zajedno krenuti do Novog Sada pešice, biciklima, motorima... Svi će se 1. novembra naći u Novom Sadu, održati komemorativni skup za 16 poginulih. Ako se budu pitali samo studenti proći će mirno i dostojanstveno.

Srbija je 2024. imala 6,59 miliona stanovnika, oko 37.000 manje nego prethodne godine. Prosečna starost stanovništva je 44 godine, očekivani životni vek 78,4 godine za žene i 73,7 za muškarce, navodi Republički zavod za statistiku. Inače su prošle godine predvideli da će 2052. u Srbiji živeti 5,22 miliona stanovnika, oko 1,5 miliona manje nego 2022. Nije problem samo u tome što nas je manje, već što mnogi mladi još uvek napuštaju zemlju tražeći bolji život.

DŽo Kvimbi, dugogodišnji gradonačelnik Springfilda u čuvenoj animiranoj seriji "Simpsonovi" nije preterano zainteresovan za svoj posao.

"Hit tvit" mi očekivano nije draga emisija, ali retko sam uspevala da izbegnem izjave koje su se sa ekrana "Pinka" kod Verice Bradić mogle čuti. Pogotovo ako gostuje ON. Čak su me i pominjali u toj emisiji, o čemu sam naknadno obaveštena. Bradić je čitala nekoliko rečenica moje kolumne koje su delovale kao da hvalim spoljnu politiku AV.

“Svet je nekoliko trenutaka udaljen od toga da izgubi priliku za mir i više ne možemo da čekamo“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u Ujedinjenim nacijama, na konferenciji o Palestini koju su njegova zemlja i Saudijska Arabija organizovale i na kojoj je ozvaničio francusko priznanje palestinske države.

Mnogi smo se, nakon prekjučerašnje izjave Marte Kos, komesarke EU za proširenje setili one čuvene fraze: "Hjuston, imamo problem". Reč je o popularnom, ali izgleda namerno pogrešnom citatu reči izgovorenih tokom misije Apola 13, svemirskog programa američke agencije NASA iz 1970. godine, koji je imao za cilj sletanje na Mesec.

"Brzinom kojom izraelska vojska ubija novinare u Gazi, uskoro neće ostati niko da vas informiše. Za skoro 23 meseca, u ovoj teritoriji izraelska vojska ubila je najmanje 210 novinara, prema podacima Reportera bez granica. Zajedno sa više od 150 medijskih kuća širom sveta, osuđujemo ove zločine. Pozivamo izraelske vlasti da omoguće nezavisan pristup međunarodnim medijima u Pojas Gaze."