Božidar Andrejić

Stvarno, šta je tradicija, posebno identitet koji je često do izlizanosti u javnoj upotrebi i obraćanjima? Koliko godina od nečeg treba da prođe da postane tradicija koja se čuva i šta se čuva samo zato što je - staro, davnašnje? Počeli smo pre dve subote razmišljanjima koja se naslanjaju na nostalgična sećanja iz sela.

Bilo bi apsolutno neprirodno da na današnji dan, kakav god bio, nastavljam prošle subote započetu temu o tradiciji i folkloru. Pomislio sam da bi prigodnije bilo da čitaocu ponudim tekst o tome kako je mlađani poručnik Džeri Rolings došao na vlast u Gani posle pučeva 1979. i dve godine kasnije, ali sam odustao zbog nezaobilaznog streljanja prethodnih šefova - generala.

Ujutro na Bele poklade, podsetio me mladi komšija, vršnjak moga sina, takođe - ovo je važno, vidite na kraju - hardroker i hevimetalac, da uveče dođem na obližnju raskrsnicu na - alaliju. Uz reči "to je tradicija". Istovremeno na lokalnoj vražogrnačkoj fejsbuk grupi drugi prijatelj i saradnik objavio je pripreme za to veče, pa me zajednički prijatelj pozvao na tu drugu seosku raskrsnicu "kud donjeg bunara". Nisam se raspitivao da li je "alalije" bilo još negde u selu. Pomenute dve sam posetio.

Naš (ja(d)vni) govor sve više liči na džunglu. Iskreno, pošto često o tome pišem - a džunglu nisam uživo video - pre mi je uporediv sa našim sve zapuštenijim šumama, zarobjenim proraslim trnjem i žbunjem. U kojima je mnogo drveća obgrljeno debelim užadima lijana paviti. Od šikare ne vidi se šuma - eto nam nove iskustvene poslovice.Tu se onda teško razaznaje koje je koje drvo, kako se zove i šta poručuje.

(alegorijsko pod/sećanje na Idi Amina - Dadu)

"Razvilo se crno vreme opadanja, /Nabujao šljam i razvrat i poroci/ Podigo se truli zadah propadanja, Umrli su svi heroji i proroci./Razvilo se crno vreme opadanja."

Vidimo svi da su (do pomodnosti) aktuelne i popularne postale nove reči i izrazi. Iako je obogać(lj)ivanje rečnika neprekidna pojava. Pored nekih HOBIznisa i sam bivam njihov "izmišljator"(ova nije baaš neka!). Pojedine dođu same, onomad u galami, prečuje me sagovornik, kao da sam rekao - PRAVLJE. Odmah zapisujem, liči na zdravlje, mogla bi da posluži umesto PRAVOSUĐE, na koje se sad s pravom baca drvlje (i kamen(l)je), kad bude slavlje što imamo - pravlje!

Zlikovci na vrhu, na čelu s Nenadležnikom (eto, smislih imenicu da ga više ne oslovljavamo pridevom!) koji je poslednjih dana molio nadležne kojima je kao Nenadležnik oduzeo pravo da preuzimaju nadležnosti, uglavnom nastupaju u duhu laži, neljdskosti i zla...

(Povlačim se sa "Nedinog spiska"- inspirisano svetlima 55000 telefona ispred RTS)

Usred kreščenda frke sa američkim sankcijama Gaspromnjeftu i Rusiji, uz kakofoniju koju je sam proizvodio neprestano po ekranima i instagramima opetujući fraze, zastrašivanja i rečenice od kojih je u bezmalo svakoj trećoj izrečena (opasna) "činjenica" zajedno sa njenom kontradiktornošću, AV, je pomenuo i jednu "višu silu".

Slušam onomad razgovor sa jednim od ili baš glavnim direktorom Majkrosofta u Srbiji. I on u više navrata izgovori reč SIŽETAK, na mestima gde bih, ja a i vi dragi čitaoci rekli SAŽETAK. Ne znam ima li ove meni nove reči u rečnicima, ne bih ni proveravao, ali mi se dopala. Ona odista pogađa ono što je glavno, suština, srž nečega.

(Odlomak iz nostalgije)

Priznajem, nekako se bojim da ću odavde nadole da zabrljam, ali trudiću se da ne! Sakriću se malo iza ispovesti o kojoj razmišljam za jedan drugi, veći tekst.

Pominjao sam Jovana Šćekića, barda tv-novinarstva u beleškama, ovde, o savremenom razaranju, nestajanju novinarstva. Profesionalnog! A klice razaranja pojavile su se još 1987. Decenijama pre, štagod se mislilo o tom dobu bilo je vreme bolje informisanosti. Sećam se "usmenih novima" pred prepunim salama u selima na kojima su govorila najpoznatija pera, pred seljacima, radnicima, studentima, srednjoškolcima koji su - zamislite - znali ko im govori jer - čitale su se novine, gledala tv, slušao radio.

Prošle subote sam najjezgrovitije što sam mogao pokušao da na poznatom primeru opišem prototip onih ljudi po unutrašnjosti koji pod medijskim terorom vlasti i TABLOIDARIJUMA, zatuca(va)ni čak i kad su (ranije bili bar formalno) obrazovaniji - veruju u laži lažne vlasti.