Safeta Biševac

„Glas Rusije“ javlja da je TV Severne Koreje informisala svoje gledaoce da je fudbalska reprezentacija ove zemlje ušla u finale Svetskog prvenstva u Brazilu. Na snimku postavljenom na Jutjubu navodi se da je Severna Koreja pobedila Japan 7:0, SAD 4:0, Kinu 2:0 i da će u finalu igrati protiv Portugala. Vidi se i neizbežni severnokorejski lider Kim Džong Un, koga navijači fanatično pozdravljaju. Da li je televizija ove zemlje zaista objavila takvu laž? Možda je reč o šali ili propagandi protiv ove države? Ne zna se, ali vest i snimak su mnoge zabavili.

Davora Pašalića, urednika FoNeta, poznajem godinama. Izveštavali smo sa različitih događaja, od protesta u Beogradu devedesetih, preko koncerta Đorđa Balaševića 98. u Sarajevu, što je bila i prva poseta grupe novinara iz Srbije glavnom gradu BiH nakon rata, do suđenja u Haškom tribunalu. Šta reći? Davor spada u onaj deo pismenih i obrazovanih novinara koji, zbog svoje skromnosti i okolnosti, ne izbijaju u prvi plan. Nije skandal majstor, ne uvlači se „facama“, ne svađa se, ali kad napiše tekst - ima čovek šta da pročita. Davora su prošle nedelje, na Novom Beogradu, gde živi godinama, napala tri mladića i žestoko ga pretukla. Dešava se. Besne mladeži ima svuda.

Žoze Manuel Barozo, odlazeći predsednik Evropske komisije, posetio je Beograd u nedelju. Fino sarađivali Barozo i vlasti Srbije, te ovaj iskusni političar u maniru svakog dobro vaspitanog Evropljanina došao u oproštajnu posetu. A i ko zna, možda se Srbija i Barozo zajedno nađu „u nekom drugom filmu“, te kontakte treba sačuvati. Malo nas je iznenadio analizom koju je uručio premijeru Aleksandru Vučiću, iz koje se može zaključiti da Srbija za standardima EU najviše zaostaje u oblasti zaštite životne sredine. „Tu valjda ništa, ama baš ništa, nemamo u skladu sa evropskim standardima. Kao da smo gađali sve naopačke“, rekao je Vučić.

Zbog zasluga u unapređenju odnosa između Srbije i Kine predsednik Republike Tomislav Nikolić odlikovao je kineskog ambasadora. Lepo. Predsednik Nikolić zna da je Kina važna zemlja sa kojom valja imati dobre odnose. Kao obrazovan čovek, sigurno zna i da je Konfučije najpoznatiji kineski filozof. „Ne žali se zbog snega na susedovom krovu, dok ga nisi počistio pred sopstvenim pragom“, Konfučijeva je mudrost koja se može protumačiti i kao na našim prostorima češća „očisti prvo svoje dvorište, pa onda gledaj u komšijsko“.

Mnogi smatraju da je Kopolin trodelni „Kum“, snimljen po romanu Marija Puza, najbolji film svih vremena. Ako i nije najbolji, verovatno je bez premca među kriminalističkim. Odličan scenario, muzika, maestralna gluma Marlona Branda, Roberta de Nira, Al Paćina, Endi Garsije... Takvi se filmovi više ne snimaju. Naša kinematografija se ne može pohvaliti značajnim kriminalističkim filmovima, ali zato pojam kum u Srbiji ima dublje značenje. Kumovi nisu samo vođe mafije, daleko bilo. Kumovi nisu dugme, već svetinja, poseban značaj imaju u politici. Istorija pokazuje da se kumovi nekada posvađaju, raskinu prijateljstvo, čak su i letele glave, ali na sreću takvi tragični događaji su stvar prošlosti. Srbija se modernizovala, pa se kumovi sad svađaju preko medija, saopštenja, glavnih odbora.

„Srbija je velika tajna, ne zna dan šta noć kuva, niti noć šta zora rađa, ne zna grm šta susedni grm sanja niti ptica šta se događa između granja“

Momir Marić je iz okoline Kragujevca. Ima 60 godina i apsolvent je Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Da, taj fakultet je poznat po aferi „indeks“, ali vremešni Marić pošteno uči i polaže ispite. Na pitanje novinara zašto je odlučio da, pred penziju, završi fakultet, Marić objašnjava da je obrazovanje batalio pre više od 30 godina, zato što se zaposlio u rodnoj Mesnoj zajednici Dragobraće, gde i danas radi.

Ko to kaže, ko to laže da niko neće odgovarati zbog, u nekim slučajevima, zakasnele i loše reakcije na poplave? Dva radnika iz Uba dobiće otkaze zbog neispravnosti sirena za uzbunjivanje, najavio je predsednik te opštine Darko Glišić.

Ko to kaže, ko to laže da niko neće odgovarati zbog, u nekim slučajevima, zakasnele i loše reakcije na poplave? Dva radnika iz Uba dobiće otkaze zbog neispravnosti sirena za uzbunjivanje, najavio je predsednik te opštine Darko Glišić. Radnici su, objašnjava Glišić, sirene nosili na fudbalske utakmice i pokvarili ih. Treba za to da odgovaraju, ali da li je moguće da su samo oni krivi? Zar nema nekog odgovornijeg, nekog iznad njih?

„Za sreću je potrebno samo pet stvari. Da oslobodiš srce od mržnje, um od briga, da živiš jednostavno, da pružiš više, a očekuješ manje“, kaže Ivan, beskućnik iz Beograda, trenutni stanovnik Prihvatilišta u Kumodraškoj ulici, bivši zatvorenik KPZ Sremska Mitrovica, nekadašnji heroinski zavisnik. Ivan nema lične isprave, nema porodicu, nema izglede da uskoro nađe posao. Ali ima nadu da će i za njega neko imati razumevanje. I pomoći mu da nađe posao. Drogu je ostavio i potpuno se promenio. „Nisam ja više isti onaj čovek koji je nekada davno bio zatočen u najvećem zatvoru -droge. Čak ga više i ne poznajem“, dodaje Ivan o kome piše magazin Liceulice.

Aleksandar Vučić ispunio je jedno od postizbornih obećanja - Sarajevo je njegova prva međunarodna poseta u svojstvu premijera Srbije. Omiljen u Srbiji, Evropi, svetu i šire, Vučić je, na prvi pogled, čudnu odluku da najpre poseti Sarajevo, a ne neku svetski bitnu prestonicu, objasnio značajem koji BiH ima za Srbiju i željom da pruži ruku prijateljstva i saradnje. U delu javnosti bivših jugoslovenskih republika, pogotovo u ratom najteže pogođenoj BiH, Srbija, njeni političari, naročito bivši radikali i dalje imaju negativan imidž.

Devedesete godine prošlog veka ostavile su nam u amanet svašta, pa i podelu na „prvu“ i „drugu“ Srbiju. Prva je, kao, bila nacionalistička, retrogradna, za Slobodana Miloševića i ratove, a druga, fol, građanska, napredna (ne naprednjačka), protiv Miloševića i ratova.

Mašala. „Prvo pa muško“, rekli bi narodi i narodnosti, građani i građanke ovih prostora, a ne neki „belosvetski“ Dizraeli, Kenedi, Čerčil ili, daleko bilo, Toni Bler. Mada navedene mnogi rado citiraju ovih dana i meseci, nekad s pravom, ali nekad ga baš preteraše. Da se vratimo „narodnim mudrostima“, politički krajnje nekorektna izreka „prvo pa muško“ mogla bi da se primeni na novu Vladu Srbije.

Vreme: Dan posle prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji i gradskih u Beogradu, dakle 17. mart ove godine. Mesto: Beograd, prilično pun autobus GSP na liniji iz centra grada do Zemuna. Glavne uloge: odlučni kontrolori Bus plusa, umoran vozač autobusa i putnici koji su ne samo tradicionalno nervozni već i pomalo iznenađeni. Kontrolora Bus plusa, naime, nedeljama nije bilo, što su mnogi povezivali sa predizbornom kampanjom. Nebrojeno puta se dešavalo da se „susreti“ kontrolora i putnika bez karte završe verbalnim i fizičkim incidentima, a tokom predizborne kampanje tako nešto nije poželjno.

Generacije koje su osnovnu školu pohađale u vreme rahmetli SFRJ, u koje spadam, učile su da je naša tadašnja zemlja ne samo najlepša i najbolja na svetu, već i najbogatija. Naše Jadransko more bilo je najplavlje, Triglav nam se činio visok kao Mont Everest, a jezera i reke kao nepresušno vodeno bogatstvo. Najbolja jer je bila „nešto između“ Istoka i Zapada, zalagala se za jednakost, pravdu, život dostojan čoveka. Najbogatija jer smo imali pšenicu, ugalj, voće, povrće... U mnogim drugim državama životni standard bio je mnogo bolji, ali mi, sistemom uravnilovke, imali dovoljno za pristojan život, besplatno školstvo, zdravstvo, sindikalno letovanje...