Vladimir Jokić

„Ovo je porodični biznis. Počeo ga moj ćale još 1989. a, evo, sad i moj sin radi u firmi. On je jesenas upisao marketing, očekujemo da unapredi posao iako nam ni sad ne ide loše. Za našu delatnost ovde nema zime. A po svemu sudeći, neće je ni biti.

SpotNA PUTU(za Evropu)Šaper: Kamera!Krle: Ide!Šaper: Ton!Krle: Ide!Šaper: Akcija!

PROLOGPosle kolosalnog uspeha celokupne proizvodnje kragujevačkog giganta izložene na sajmu u Ženevi - obadva fijata 500 L dobila su laskave ocene kako predsednika Tadića tako i lidera URS-a Mlađana Dinkića, zaključeno je da su napori učinjeni pred prošle izbore dali rezultata i prišlo se naporima da se i pred ove izbore nađu strateški partneri koji će obezbediti nova radna mesta i pobedu proevropskih snaga.Posle srpskog Detroita na red je došao srpski Mančester.

MOJA PORODICAoja porodica sam ja, onda moji mama i tata, pa baba i deda, tetka Daca i Koki, kuče. Moja mama je psihološkinja, moj tata je tehnološki višak, a baba i deda su stari. Tetka Daca studira opet nešto, a Koki me sluša. Kad mu kažem lezi on legne.oja porodica stanuje kod mog dede.

UVODNI SONGBili jednom davno Pišonja i Žuga, o je!Bili su to likovi naši među nama, o je-je!Sada su to gospodin Pušonja, o je-je-je,i njegov šef kabineta gospodin Žuga, o jeeeeee!

I Pacijent: Doktore, pomagaj, mene boli moja duša za Kosovom!II Pacijent: Mene i srce i duša!III Pacijent: Mene uvo...IV Pacijent: Doktore, pomagaj, izgubio sam posao!V Pacijent: Doktore, nemam šta da jedem!IX Pacijent: Dosta mi je hleba i statusa, doktore!XXXVI Pacijent: Upomoć, doktore, boli me nepravda!LXVI Pacijent: Doktore, ne mogu više da trpim sve ovo...CLXXIV Pacijent: Spasavaj me, doktore, od ovih!CII Pacijent: Doktore, upomooooooooć!

Kosovo je Srbija!(Bingo)IJednom je ime Đorđe a zovu ga Đoka, drugi se preziva Antonić. Jednojajčani blizanci: Đoku zovu još i Belance, a Antonića Žumance. Nosilja je bio Koštunica.

4. OKTOBAR 2000.Eh, stara dobra vremena... Ona blaga milenijumska jesen, onaj sunčani oktobarski dan kada je Dačić još bio Dačić, a Mrka u šlajpiku nosio samo ženinu sliku. Ono tiho jesenje veče kada je Šešelj s Vučićem i Tomom delio isti flomaster za crtanje granica Velike Srbije, a Homen po tarabama pisao ‘’Gotov je’’...

Kum: (kumu) Kako si mi, kumašine? Može li se? Kako izdržavaš na ovoj zimi?Kum: (kumu) Ide nekako, kume, gura se... A zima, eh, zima ko zima. Ne bojim se ja ove zime, bojim se one sledeće.Kum: Ne razumem. Zašto bi se bojao sledeće a ove ne?Kum: Vidi, kumašine, ovo ti dođe predizborna zima: putevi se čiste danonoćno, i ulice, toplane rade ko lude, i elektrane, struje koliko hoćeš, u stanovima banja, milina jedna... E, ali dogodine: izbori prošli, a stegao mraz, sneg pada...

...Odjedared astal šaren,sos paradajz, krompir baren,suve šnicle ko promincle,karabatak svakom...(Đ. Balašević)

Vazljubljena braćo Srbi i sestre Srpkinje, jebiga. Ne da nam se pa to ti je.

Juče sam bio na dve slave: na ručku kod teča Slavka, a uveče kod kumašina Gage.

Niko nema što Srbin imade.(Torkvato Taso)Leže Srbi u kafani...(Petar Pajić)

Videćete vi svoga Boga.(Angela)

Bumo sad vid’li svoga boga.(Šeks)