Aleksej Kišjuhas

Odavno je stiglo i to novo doba - ljudi se danas mahom informišu putem društvenih mreža, odnosno društvenih medija. Osim starijih sugrađana i svih koji se tako osećaju, ljudske životinje u potrazi za informacijama sve ređe prošetaju stopala do trafike, pa i šake do daljinskog upravljača. Već im se ruke i umovi radije hvataju "pametnog" telefona i aplikacija mu poput Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba, TikToka i ostalih Instagrama.

Biti moderan više nije u modi. Na ceni su tradicija i tradicionalne vrednosti, nekakvo nasleđe, identiteti, vere, religije, te slične zavrzlame i jeftini trikovi. Mali zanati umesto velike industrije, tradicionalna bela venčanica (ili čak narodna nošnja) umesto moderne haljine pred matičarem, i suvi badnjak umesto zimzelene jelke za Božić. Pa nam kačamak na Zlatiboru danas košta kao kavijar posut belim tartufom.

Godina je 2024, i studentkinje i studenti su se pobunili. Protivu zločina, kriminala, korupcije, neslobode i otmičara naših institucija. I to 28 godina nakon studentskih protesta 1996/97, a koji su bili tačno 28 godina nakon studentskih protesta 1968. godine.

Kako upodobiti univerzitet? Ovo pitanje je danas na umu mnogih režimlija u našoj Republici.

Prošlo je mesec dana od kada u Novom Sadu više ne staju vozovi. Na delu je "Dan koji još uvek traje" ispravnim rečima Dragane Price Kovačević, novinarke kultnog novosadskog Radija 021. Stare sveće samo zamenjuju nove; mladi ljudi se hapse i puštaju iz zatvora, pa iznova hapse; ulice se farbaju u crveno, pa noću peru i čiste. A mi? "Mi i dalje nismo dobro". Jer, može li se oprati savest u političkoj krizi i centrifugi?

Poput sintagme "strani investitor" kao spasonosnog rešenja za sve naše probleme, dobili smo novu seksi panaceu - "strani univerzitet". Jer, nakon najavljenih (pa povučenih) izmena Zakona o visokom obrazovanju, naša omladina više neće morati da odlazi da studira po mrskom inostranstvu, i da još ostaje tamo pošto im se život na Zapadu osladio. A naši će nepodobni i nezdravi univerziteti dobiti "zdravu konkurenciju".

Pre tačno 100 godina, 25. novembra 1924. u Konjicu u Bosni i Hercegovini rodio se Ante Marković. Poslednji premijer SFR Jugoslavije, ali i čovek koji ne pripada jedino istoriji, nostalgiji ili "boljoj prošlosti" naših naroda i narodnosti.

Pobedio je Donald Tramp, ponovo. Ovaj put ubedljivije ili brže, jače, bolje, i mnogi su pišnuli firnajz. A čemu se tačno raduju Dodik, Šešelj i Dragan J. Vučićević? Vučić i Orban koji su požurili da čestitaju? Nebrojeni građani naše Republike? Ko sve staje pod Trampov kačket?

U Novom Sadu se dogodilo masovno ubistvo. U jednom danu i trenutku stradalo je četrnaest ljudi, a još troje se bore za goli život. Među poginulima su i četiri deteta: dve devojčice (5 i 9 godina) i dvoje tinejdžera (16 i 17 godina). Retkim preživelima amputirane su noge ili ruke. Bila je to najmasovnija smrt u mom rodnom gradu nakon Drugog svetskog rata.

Evo jedan kviz na početku, može?

Da li smo čuli za Transnistriju? Ne, u pitanju nisu transrodne zajednice u Istri u Hrvatskoj, već komadić otcepljene teritorije u Moldaviji koji bi da se prisajedini Rusiji, i gde su odavno smeštene ruske okupatorske trupe.

Kako stvoriti uspešnu, funkcionalnu, i bratsku i jedinstvenu državu-naciju? Ovo je bilo pitanje na umu vođstva jugoslovenskih partizana, tog najuspešnijeg pokreta otpora evropskom fašizmu.

Osim slupanih država i ratnih zločina, šta je nama naša obavezna vojska dala? Da li nas je učinila boljim građanima i komšijama, muževima i očevima? Ili samo poslušnijim regrutima i ljudskim bićima slomljenog duha? I sa ribolovačkim pričama iz vojske na slavama kada se, nakon par rakija, niz obraze pušta muška suza najteža?

"Braćo Srbi i sestre Srpkinje - jebite se". Ovako je, otprilike, glasila poruka ministarke za porodične i tradicionalne vrednosti Milice Đurđević Stamenkovski.

Kao i koješta što smatramo naročito drevnim, od škotskog kilta do napolitanske pice, i obavezno služenje vojnog roka je krajnje moderna izmišljotina. Ratovi se vode od kada je sveta i veka, ali je univerzalna vojna obaveza prvi put izmišljena pre samo oko 200 godina.