Vladimir Jokić

II bi Vidovdan. I bi šta bi. I dobismo ono što nismo.I? Šta sad?

PRVA SRBIJAKoštunica: Kakav plavi anđeo, kakvi bakrači! Taj plavi barjak sa tim krugom žutih zvezdica u koje kao u omču guramo glavu, patriotske snage nikad neće priznati! Demokratska stranka Srbije, kao državotvorna stranka, nikad neće priznati ni lažnu državu Kosovo, ni Briselski sporazum, ni Svetoandrejsku skupštinu, ni Karlovački mir, ni Hatišerif, ni Zlatnu bulu...

UDARALJKE(Prvi stav: Allegro furioso)- Krvi ću, bre, da ti se napijem, kalašturo! Srce ću, bre, da ti iščupam golim rukama, profuknjačo jedna!- E baš sam se (pip) od straha. Sva se tresem, vidi kako se tresem. Drhtim!

I MOTUS: SABORU prošli ponedeonik u Nišu se okupilo naroda sačuvaj bože. Sleglo se to sa svih strana, i muškinje i ženskinje. Najugledniji srpski domaćini došli s celom familijom da uveličaju krsnu slavu Mileta Ilića i vaskolikog grada na Nišavi. Došli gosti, bila parada, roštilj, pivo, pečenja ko drva... Bile i pevačice, i muzikanti, i neki s peruškama na glavi, i umetnici što se uvijaju i izvode razne kerefeke. Bilo svašta.

Stigla dva pisma. Jedno napisano mastiljavom olovkom, drugo onako.

Oh, mein Got, das ist ein Wunderkind! (Gete)

Na adresu autora bestselera Decenija: godine koje smo pojeli skakavci stiglo pismo i e-mail.

triptihU IME OCA...„Šešelj je najveći intelektualac u Srbiji. On me je svemu naučio. On mi je rekao koje knjige iz oblasti filozofije, sociologije, istorije, politike i prava prvo moram da pročitam.“ (1. jun 2004.)

skeč– O, gospodine Avramoviću, vi ste već tu.

U kvrge su me bacili, o srama.(Milan Rakić)

Papa je video Tomu!(V. Jokić)