Vladimir Jokić

čestitke, pozdravi i želje

Mož’ da bidne al’ ne mora da znači.(N. Pašić: Osnovni principi srpske političke misli)

Lekar, pekar, apotekar, kolar, stolar mogao sam biti ja, bilo šta... Knjigovezac, staklorezac, vidar, zidar mogao sam biti ja, bilo šta...(Bora Čorba)

U ovo vreme - oktobra 2000 - baš na ovom mestu objavljen je lament pod naslovom

Preko 1,3 miliona ljudi u Srbiji potpuno ili delimično nepismeno. Svi sa pravom glasa.(Republički zavod za statistiku)

Jao, šta ćeš ti sad o meni da misliš.(Njegoš)

ILOVČEVI ZAPISIKad sam bio mlađan lovac ja...(Mlađan Lovac)

Srbi narod najstariji.(Homer Višnjić)

Ljubav je slepa.(Duet Filip Višnjić & Rej Čarls)

„Otoič donese Radinka Ljubišina pune ruke novina. Onaj njen povazdan bistri politiku te kupuje tu artičinu a ona skuplja da ima kad pere prozore pa joj preteklo. Donela ovoj mojoj Zorki da i ona smane naše prozore (a valjalo bi sad pred Malu Gospojinu), a ja uzo da virnem šta piše.Bolje da nisam!Evo još ne mogu da dođem sebi. Ozgo bije zvezda, sve izgore, a ozdo mučki rođeni sin udara. Sad ću da objasnim.To što pročitah u novinama (zovu se Danas) kao da me tresnu za babnjaču, umal da me šlog strefi. Trljam oči, buljim, ne verujem al lepo piše. A šta piše, kukavna mi majka?

1.Otvorim prošle subote moj omiljeni list Danas i odmah se bacim na kolumnu Svetlosti pozornice - žurim da pročitam šta piše onaj genijalni Jokić, kad imam šta da vidim: onaj moj blentavi brat, ej, on - crna ovca porodice - on našao da kao nešto laprda, kobajagi neku ispovest. O, Bože Savaote!

Ostao mi je samo san...(Timon Kragujevčanin)

Korać: Sa juče završene Olimpijade u Londonu naša zlatna Milica, Miličica, Milče, i srebrna Ivana, Ivanica, Ivče, i naši bronzani momci doneli su i podarili Srpstvu pregršt dokaza da znamo da se bijemo, da pucamo i da plivamo, a već danas evo neoborivog dokaza da znamo i da radimo.Dragi prijatelji, javljam se iz Kragujevca, sa mosta na pitomoj reci Lepenici.

Samo za srpske domaćineu novoj vladi i njihovo društvo.(Betoven)

Šta sanjam, a šta mi se događa...(Koštunica)