Vladimir Jokić

1989.Neka bude zapisano u ovoj Porodičnoj hronici: ovogodišnji Vidovdan i svenarodni sabor na Gazimestanu ostaće u srpskim srcima i srpskom pamćenju dok je sveta i veka!

Sedim ovde pod šljivom i ćutim. Zauzeo mesto...

= ZNAK JEDNAKOSTI Beograd, most Gazela. Cartoon city, podne. Gradonačelnik okružen ekipama snimatelja i žiteljima ovog živopisnog naselja. Gradonačelnik: Uvažena gospodo, moje dame! Dama: (drugoj dami) Ljubim ga u oko plavo… Gradonačelnik: Rečima se ne može izraziti zadovoljstvo što sam danas ovde, u ovom nesvakidašnje originalnom eksterijeru, među vama, mojim najdražim sugrađanima. Došao sam da […]

POLOŽAJNICIU utorak bio Dan. Kao Vidovdan, božeme prosti. Tog Dana smo evocirali uspomene na još jedan istorijski datum srpskog stradanja i polagali vence pod geslom „Gde god nađeš zgodno mesto“. Položili svi pokretni. Položio i Murta.

- Nemoj pače dete, nemoj pače... Daj da čika obriše suzice... Tako... Kaži čiki ko te naljutio. Ko? Onaj tamo bata? Šta, on ti bio najbolji drugar a sad neće više s tobom da se igra? Našao druge drugare? E baš je nikakav. Ma ko ga šiša, igraj se ti s ovim drugim batom.

izvolite, samo izvolite... Upravo završavam... Budite ljubazni pa mi dodajte moj novi penjoar - ne nalazim reči da zahvalim kum Jorgasu što mi ga je poklonio... Zar nije divan? Ženik: (smeteno) Oh, svakako, svakako, ali, ako smem da primetim, zar nije vreme da pređemo u ložnicu - šta će vam uopšte toaleta? I taj demode korset.

Puna škola đaka, niotkuda vrata. U učionicu IV-beee ulazi Profesor. Profesor: Pomoz’ bog, budale! Đaci: Bog ti pomog’o! Profesor: Ko nije na času? Redar: Jokić. Profesor: Opet? Evo njemu ponovo jedan minus k’o vrata. Tale, izađi na tablu. Tale: Ko, je l’ ja? Profesor: Baš ti.

Što jes’ jes’: tako treba! Srbija u cvetu, jednom jedinom. Lepi čovek. Zlaćano sunce zari slobodoljubiva prostranstva i Pre i Posle podne. Njegovi zraci radosno titraju po šumama i gorama naše zemlje ponosne, tamo gde se borovi i jele listom svijaju jedno uz drugoga.

Vladimir Jokić Beograd - ah, to je jedan veliki, veliki vrtić. Prošaran jaslicama. Tu i tamo, ljupko raspoređeni, blistaju obdaništa, zabavišta, igrališta, šešeljišta... U pesku ispred Gradske kuće, s Andrejom Mladenovićem-Koficom i Aleksandrom Antićem-Lopaticom, igra se najbolji od najboljih u Otadžbinskoj grupi sa posebnim potrebama - Aleksandar Vučić.

Vladimir Jokić Jebeš lipu, sedim pod brestom i žudim... Dođu jedni na podvorenje, pitaju: šta ti duša ište? Dođu drugi, saleću: samo kaži, ne pitamo šta košta. A ja žudim da ovo potraje. Da se razvuče ko lastiš na gaćama koje su nam svih ovih godina spadale... Dosta je, bre, budžaka i mišjih rupa, dosta glavinjanja od nemila do nedraga - došlo vreme da se naplati i to i onoliko njihovo kurčenje, sa sve zateznom kamatom.

Ah, Beethoven... Petak, 2. jul 1999. E, vala danas neću na svečani početak rekonstrukcije rasadnika. Roknula bomba u malinjak pa ajd sad da ga sanćim rekonstruišemo, dolazi i Mrka da sune prvu lopatu šodera. E, ja ga majci ne idem! Arčio sam grlo i dernjao se "živeo" kad su onomad iz cevke puštali naftu tamo gde naši seljaci obično puštaju pevcu krv, dernjao sam se i kad je Mrka postavljao prvu šinu iza baba Darinog drvljanika, načisto sam promuko u Zaklopači.Tabanamo okolo i saniramo posledice zločinačkog bombardovanja - kad ćemo, bre, da saniramo uzrok? Bre!

Skupljaju se kićeni svatovi... Eno ga Mlađa u fići bez motora i točkova, daje gas i viče brrrrrm, brrrrrm... Eno ga Čanak s naštimovanima tamburom i Kostrešom... Ispod bačkog duda Ildiko i Pišta opleli čardaš a Šaćir ozdo samo gledi... Tu su i svi, svi svi - obojica - s Vukom na čelu.