Dejan A. Milić

Ne, mi nismo anđeli! Ljudi smo, brate, i Srbi.Ne rekoh li lepo onomad kako mi se javlja da u svakoj mečkinoj igri na ovom našem komadu Božjeg tora uvek postoje jedni, drugi i treći.

U leto 1946. u dvorani kuće ispred koje su „Igrali se konji vrani“ Tome Rosandića, a gde je tada zasedala Skupština FNR Jugoslavije, debatovalo se o Zakonu o javnom tužilaštvu. Tokom debate o zakonu koji je nudio strog krivični postupak u novoj državi, grmeći buntovno s govornice skoro jednoumnog doma, doktor sa Sorbone, najureni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i disident svih srpskih režima (za svog života) Dragoljub Jovanović u jednom trenutku je zavapio: „Hoću da se ukloni strah, da se ukloni strah vlasti od naroda i strah naroda od vlasti!“.

Reči povodom krša i loma, koji ne samo da proizvodimo nego i izvozimo, neće se svideti ni jednima, ni drugima, ni trećim. Ali se moraju reći. Ponajmanje zarad umirenja sopstvene savesti. Jer, kad nastupi ovakva tarapana, nije šteta ako strada ičija savest. Samo da ne bude veći jad.

I ovog oktobra možemo biti ponosni. Zato što je mesec, po kojem trenutno koračamo, neizmerno bogat godišnjicama. Gotovo da nema datuma u njemu koji nije ofarban nekim crvenim istorijskim slovom što svekoliku Srbadiju podseća na događaje od kojih suze oči ili se nadimaju pluća.

Priča se da je u ovom veku nauke za spoznaju domaćih prilika od naučnih analiza važnije pogledati u nebo preko granice. Otkad je u vreme munjevitih veza Svet ostao globalno selo, pogled na tuđe prilike za život naroda i države, kažu, isplativiji je od zurenja u plećku. Tolike sam godine učen nesklonosti ka nenaučnom i nisam ni rod ni pomoz’ bog umirovljenom general-majoru astrologije Ljubiši Trgovčeviću, a „javlja“ mi se da je to istina. Zato sve češće krivim glavu ka zvezdama, pomno pratim putanju Sunca i zamišljeno zbrajam mesečeve mene, kao pravi zvezdočatac.

Rehabilitacija je, van svog medicinskog smisla, ponovno priznavanje osporenog zakonskog prava i izgubljenog ugleda. Nju parče srpske javnosti grlato ispostavlja za Dragoljuba Mihailovića, pukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije, koga je pre sedamdeset godina maler proglasio vođom Ravnogorskog pokreta, a pet godina kasnije žrtvom srpskog poimanja pobedničke pravde. Drugo parče srpske javnosti ne manje grlato protivi joj se. Retki voajeri tog maroderskog nadgornjavanja (prisutan!) oštre vid za kibicovanje. Pretežni ostatak puka, skroz nehajan za ispravljanje istorijskih krivih drina, sprema zimnicu. Igranka je počela. Vlast i opozicija mogu da odahnu.

Bogoljub Arsenijević, ikonopisac, neumorni borac za pravdu, slobodan je! Oslobođen je sudskog gonjenja u munjevitoj zajedničkoj akciji srpske javnosti, Ministarstva pravde i predsednika. Time je, dvesta dvajes’ godina posle Francuske buržoaske revolucije, Srbija učvrstila temelje slobode - prvog sna davnih revolucionara. A deset godina posle Petooktobarske revolucije natrljala nos sopstvenoj policiji i pravosuđu, što su samo radili svoj posao. Tako je, slaže se srbijanska čaršija, zadovoljena pravda, čime je, na njenu radost, ostvaren još jedan san francuskih revolucionara.

Mastilo na ovom slovu biće suvo i prelom stranice uveliko gotov kad se u New Yorku budu dizale ruke za našu rezoluciju o Kosovu, koju smo (da ne čuje zlo) usaglasili s prijateljima i ostalima iz EU. Neće to, priča se, biti ni pobeda ni poraz Srbije, nego nova stranica u našim odnosima sa sobom, susedima, Evropom i Svetom.

Dr Pepika Cvijović, usvojeni unuk srpskog domaćina Živote Cvijovića, valjda tek prohodao kad ga je Nušić prvi put pomenuo, sad je gospodin u krajnje poštovanim godinama. Sedu kosu krase mu besprekorna inteligencija, nagomilano znanje poduprto odgovarajućim titulama, životna mudrost i uvažavanje okoline. Tim kvalitetima oprao je, prebrisao i ispolirao časno prezime Cvijovića i postigao da srbijanski „Svet“ zaboravi neugodan intelektualni zaplet u toj porodici, koju je Ben Akiba onomad živopisao.

Poslednjih dana zvezde govore da bismo Hrvati i Mi, posle onolikih teških (h)istorijskih lomova mogli početi da razmišljamo o osnivanju jednog oglednog grada budućeg suživota dve dobrosus(j)edske nacije. Izgradnja toga grada mogla bi se finansirati iz profita Južnoslovenskih žel(j)eznica (trenutno u postupku vaskrsavanja).