Dragoljub Petrović

Bila su to lepa vremena, april 2011. godine, Vučić je bio besperspektivna opozicija ali nije hteo da se ubije, dok je Toma Nikolić takođe bio besperspektivna opozicija i čvrsto je rešio da se ubije. U čemu ga je zdušno podržavao Vučić, videćete kasnije i zašto.

Jedan od vodećih svetskih epidemiologa Ričard Hačet izjavio je da je korona virus "nešto najstrašnije sa čim se susreo u karijeri".

Famozna “Knjiga dobrih i pristojnih ljudi”, koju je svečano promovisao predsednik Vučić, odlično je koncipirana: pored svakog imena stoji zanimanje ili udruženje iz kog dobar i pristojan čovek dolazi, pa tako ima dobrih i pristojnih kik-boksera, dobrih i pristojnih šampiona Evrope u obaranju ruku, dobrih i pristojnih Milomira Marića, dobrih i pristojnih Veljka Ražnatovića, te dobrih i pristojnih Jovana Jeremić, a tu je i neki dobar i pristojan čovek sa upisanim nadimkom Čombe.

Anatomija slučaja Miketić izgledala je bizarno: na početku beše predsednik koji je ničim izazvan rekao u Hit tvitu da je Đorđe Miketić jedna ljudska sramota i da samo on i Miketić znaju zašto je Miketić ljudska sramota.

Šta je sve radio i koga je sve tukao Dragan Bjelogrlić, popularni Bjela, onaj ozloglašeni glumac iz zloglasnog ProGlasa, svi vrlo dobro znamo - tuče stare i nemoćne režisere u četiri sabajle, pa onda moćne voditeljke u prajm tajmu, ali nemate pojma šta je sve radila Svetlana Bojković, popularna Ceca, ona glumica iz zloglasnog ProGlasa.

Spisak nevinih žrtava Dragana Bjelogrlića širi se kako se širi i broj potpisnika ProGlasa, a to je nekakva inicijativa ljudi koji se masovno potpisuju na taj antirežimski proglas u strahu da će ih prebiti popularni Bjela ukoliko kojim slučajem odbiju da se potpišu. Pakao!

Došla su tako neka vremena da kada bismo u Danasu objavili recept za musli sa čokoladom, lešnikom i borovnicama ili, recimo, recept za musli sa prelivom od jagoda i pistaćima, pola Glavnog odbora Srpske napredne stranke istovremeno bi objavilo tvitove slične poetike: “Sram vas bilo, Đilasovi i Šolakovi plaćenici, necivilizovani sadisti, opet vređate majku i porodicu predsednika Vučića.”

Napadaju me da imam ružne usne, ja nisam ništa radio na svojim usnama, za to je kriva moja majka koja me takvog rodila – prvo je predsednik Vučić na TV Prva optužio svoju majku da je kriva što on ima, navodno, ružne usne, mada, odmah da se razumemo – usne se mogu naslediti i od oca, ma kakve usne bile, ali je Vučić ipak izabrao da u svoje tradicionalno televizijsko kukumavčenje za zaluđivanje biračkog tela i sličnih vrsta glasačke teladi ubaci majku, ni krivu ni dužnu.

Davljenik se i za slamku hvata, ali predsednik Vučić nije baš toliko lud da uđe u koaliciju sa slamkom sa kojom bi se sigurno udavio posle hvatanja, nego je izabrao novog obećavajućeg koalicionog partnera – dr Vojislava Šešelja – za koga bi se uhvatio svaki potencijalni davljenik, jer doktor Vojislav tradicionalno izgleda ko čamac za spasavanje na naduvavanje za 12 osoba.

Upecao Tomislav Nikolić 2012. godine zlatnu ribicu i ona mu kaže: “Pusti me, Tomo, ispuniću ti želju!”

Ima onaj vic iz doba Jugoslovenske levice, takozvanog JUL-a: pričaju dve prijateljice noći, pa prva kaže drugoj - “Sestro, ajd da se učlanimo u JUL!”

Pošto je pre neki dan u kvizu Slagalica postavljeno pitanje "Šta je po zanimanju čuveni šegrt iz Svetlića koji u jutjub klipu naručuje od Milkice kafu za njega i majstora Ljubu?", na koji niko od takmičara nije znao odgovor, pretpostavlja se da će pitanja u Slagalici biti sve teža i teža po srpski narod.

Ima ona lepa izvorna narodna pesma "Moj Milane", koju su izvodili razni pevači & izvođači, ponajviše čuvena Vasilija Radojčić, i za tu pesmu se tek pre neki dan ispostavilo da je najverovatnije posvećena jednom konkretnom Milanu, našem Milanu, koji nema nikakve veze sa Vasilijom Radojčić.

Više puta sam ispričao jedan istinit događaj iz žitija Aleksandra Vučića, ali u ovoj priči o sveopštoj skromnosti najskromnijeg među nama, valja tu priču ponoviti: napišem u jednoj kolumni pre više od 15 godina opštepoznatu činjenicu da su Vučić i Toma Nikolić dobili od države 1999. godine dva mala četvorosobna stana u vreme kada su se Srbi sa Kosova iseljavali iz svojih kuća, a oni se useljavali u elitni YU biznis centar, u ta dva mala četvorosobna stana.

Glavni problem oficijelnog modela naprednjačke podaničko-uvlakačke svesti jeste u tome što se do sada niko od saradnika nije dosetio da predsedniku Vučiću onako izistinski iskreno i prijateljski kaže: "Ma jedi, bre, g....!", tako da je njegov odnos prema saradnicima dogurao dotle da im on - sem šta će da misle, šta će da pričaju, gde će da letuju i šta će da rade - određuje i šta će da jedu.