Miloš Mitrović

Rušenje malezijskog aviona nad Ukrajinom potisnulo je u drugi plan ofanzivu Izraela na Gazu koja traje gotovo dve nedelje. Dok pritisak na Moskvu raste paralelno sa sve jasnijim glasom koji nadjačava sve ostale - da je Rusija odgovorna za obaranje aviona - međunarodne reakcije na bliskoistočni sukob su umerene, računajući i ruske, ne računajući one iz islamskih država.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan navodno je obavestio Bošnjake da će, „ako ih neko dira“, u njihovu odbranu stati 100 miliona Turaka i da će turski ratni brod da uplovi u Neum, na manevre. Turske diplomate demantuju da je Erdogan to rekao i zvanično objašnjenje se očekuje.

Dojče vele je nedavne posete Aleksandra Vučića Berlinu - dve za manje od mesec dana - nazvao ofanzivom šarma.

Jasno je da poseta premijera Aleksandra Vučića Berlinu u sredu i susret s kancelarkom koji će imati neće biti traumatičan poput sastanka Angele Merkel i Borisa Tadića u Beogradu pre nekoliko godina. Sada je drugo vreme, drugi ljudi su na vlasti u Srbiji.

Verovatno je najzanimljiviji deo konferencije koju je u beogradskom „Metropolu“ organizovao CIRSD Vuka Jeremića bio duel dve, uslovno rečeno, Ruskinje - Natalije Naročnickaje, političarke, istoričarke i dipomate, i Nine Hruščove, profesorke njujorškog Univerziteta Nova škola, koja za sebe kaže da je pola Ruskinja, pola Amerikanka.

„Ako je takav komentar zaista bio izrečen, on se neće dobro odraziti na budućeg kralja Engleske. Mi ni smo zabrinuti, mi smo besni“, tako je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Lukaševič reagovao na novinske napise da je britanski princ Čarls postupke predsednika Vladimira Putina uporedio sa politikom Adolfa Hitlera.

Ništa nije bilo neobično u apelu Sabora Srpske pravoslavne crkve sveštenstvu da služi moleban za prestanak kiše i da pozove vernike da pojačaju svoje molitve. Crkva se i inače moli - nazovimo to njenom osnovnom delatnošću - i nema crkve bez molitve. U vreme velikih nesreća pogotovo.

Zna se da je Pesma Evrovizije uvek ili gotovo uvek bila u nekoj vezi s politikom. To je donekle i razumljivo, pošto je ona jedan od simbola Evrope. A u poslednjih četvrt veka, od pada Berlinskog zida i usvajanja Ugovora iz Mastrihta do danas, kada se kaže Evropa, misli se, uglavnom, na Evropsku uniju, pa su se stekli svi uslovi da nadmetanje bude politizovanije nego ranije.

U severoistočnoj nigerijskoj državi Borno, prema poslednjim podacima, 16. aprila oteto je 276 devojčica - iz škole su ih kidnapovali pripadnici terorističke organizacije Boko Haram (u slobodnom prevodu : „Zapadno obrazovanje je grešno“) da bi sa njima radili ono što im „vera“ nalaže - oženili se njima i podvrgli ih onim što smatraju doslednim islamom.

U Turskoj se danas svaka kritika na račun vlade smatra nelegitimnom, a svaki kritičar izdajnikom. Tako piše istanbulski Zaman, blizak islamističkom pokretu Fetulaha Gulena, nekadašnjeg saveznika premijera Redžepa Tajipa Erdogana.

Nedavno glasanje nekih srpskih poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) „naišlo je na osudu celokupne srpske javnosti“, komentarisala je šefica srpske delegacije u PS SE. Celokupnoj srpskoj javnosti - i ako prihvatimo tu stranačku ocenu o jednodušnoj anatemi - manje je poznato o čemu su kužni poslanici glasali.

„Ne znam hoće li vaši prijatelji ubuduće razgovarati s vama kad im kažete da ste se sastali s nemačkom kancelarkom“, našalila se u petak Angela Merkel sa grčkim preduzetnicima, tokom svoje posete Atini. Dan ranije odjeknula je vest da su „razgrabljene grčke obveznice“, pošto se Grčka vratila na tržiše kapitala posle izbivanja od 2010. Kako je tražnja osam puta nadmašila ponudu i dužničke hartije vredne tri milijarde evra rasprodate, vicepremijer Evangelos Venizelos je rekao da je grčki dug održiv.

U vreme tursko-italijanskog rata 1911. i 1912. čiji je ishod bio italijansko zauzimanje Tripolitanije, Kirenajke, Rodosa i Dodekaneza, age i efendije u Bosni, kako je pisao Andrić, „lakomo slušaju šta se piše po novinama o mladom i junačkom turskom majoru Enverbegu, koji bije Italijane i brani sultanovu zemlju ... i iskreno strepe za sudbinu daleke turske pokrajine u Africi“.

U nedelju nas opet očekuju izbori, ovaj put u Vojvodini. I opet prognoze sugerišu da će vladajuća partija da osvoji apsolutnu većinu. Ne glasa se za skupštinu autonomne pokrajine - ti izbori još nisu raspisani - već za Parlament Mađarske.

Ode Venecija, otcepi se od Italije! Eto im za Kosovo, a i za Đanija de Mikelisa što je priznao Hrvatsku i Sloveniju. Tako se, otprilike, u ozbiljnim srpskim medijima tumači prošle nedelje organizovani internet referendum o nezavisnosti italijanske regije Veneto.