24 laži u sekundi

Pavle Simjanović

Pavle Simjanović, filmski kritičar Danasa. Neplaćen, uglavnom. Zato piše ono što želi a ne po narudžbini. To više liči na kolumne, pa je u međuvremenu prešao u kolumniste. Takođe neplaćeno, ali slava je veća. Kao njegov urednik možete se suočiti sa šalom za svaku pomerenu zapetu, o promenjenom naslovu da ne govorimo. Nije ni čudo jer je završio dramaturgiju. Dakle, pisac. Ima Jelenu, slikarku, zajedno imaju Noru. Ima i pse i mačku. Od urednice kulture tražio je (verovatno u okviru perverzne želje da oseti kako je to kada vas neko svede na niz reči i proreda) prethodnih nekoliko rečenica dok je njegova verzija biografije bila: „Pavle Simjanović, dramaturg iz Beograda. Nije zadovoljan.“. Izgleda da ponekad ipak jeste zadovoljan.

Obaveza duhovnih ratnika

Vratiću se kasnije na jakuze, Mičama, na dugove časti koji se nikada ne mogu otplatiti zbog čega i dužnik i poverilac osećaju potčinjenost sili mnogo jačoj od njih dvojice, ideogram "miči" koji osim što označava put, stazu takođe opisuje i obavezu, dužnost...

Pronađeno u prevodu

Verovatno nije trebalo da filmske "Pink" kanale odguram na kraj liste koji se nikada ne posećuje, ostavivši blizu samo informativni kanal dotične medijske hobotnice.

Ruke tame

Verovatno među zabavnim fejstjub upitnicima čija je mračna svrha dodatno prikupljanje podataka o ličnostima i navikama korisnika (jer ih - tajne službe na osnovu toga opravdavaju svoje postojanje - nikada ne možete imati previše), pored "Koji ste glam roker?" i "Koja ste 007 devojka?" postoji i onaj koji vam, nakon odgovora na desetak pitanja, otkriva u kom filmu živite.

Specijalni reporter sa "tih mesta"

Valjalo je odabrati sve te lujke za "Kelijeve heroje", film kojim je Klint Istvud namerio da izrazi ono što je prethodnih par godina za sebe mislio o ratu u Vijetnamu, o upotrebi ljudi za navodne više ciljeve i kako bi predivno bilo kada bi negde, nekako, meso za odstrel odlučilo da je bilo dosta i da i ono ima puno pravo na posleratno bogatstvo rezervisano za državni vojno-industrijski kompleks.

Ingvar i Alek

Prošlo je mesec dana od teksta koji je možda otkrio seksualnu sklonost jednog odraslog muškarca prema komadima nameštaja i gotovo homo-erotsku prema njihovom tvorcu. Nije to samo po sebi problematično.

Rok malograđanske službe

Kada sam se vratio iz Sarajeva neko me je pitao da li sam tamo gledao neki dobar film. Moj instinktivni odgovor je bio: "Ima dobra dijaloška scena u jednom francuskom filmu".

Nemilosrdno i bez pauze

U jednoj od crtica "Zapisa iz motela" Sema Šeparda pripovedač i njegov otac stoje u očevoj kuhinji i proučavaju fotografiju Meksikanke prekrivene šlagom koju je starac, koji svoje vreme uglavnom provodi sakupljajući duvan iz opušaka cigareta i ponovo ga motajući, prikucao na zid.

Čin patriotizma

U odnosu na "Bez ljubavi", prethodni film Andreja Zvjaginceva "Levijatan" predstavlja suštinski optimističan svet.

Zemlja vere u "nešto"

Pre dve godine žrtva prvog i možda poslednjeg intervjua koji sam vodio bio je estonski reditelj, zanimljiv tip imena Veiko Ounpu, koji je na pitanje, "po zvaničnim podacima u baltičkim zemljama, posebno u Estoniji...

Skrivena festivalska siročad

Možemo primetiti tendenciju prve dve večeri takmičarskog programa da su B strane, tj. manji filmovi prikazivani posle jedanaest uveče, zanimljiviji - opet malo muzičke terminologije - od hedlajnera u udarnom terminu koji ispunjavaju redove sedišta.
Prva Poslednja